Psalmorum 58

1 In finem, ne disperdas. David in tituli inscriptionem. [Si vere utique justitiam loquimini, recta judicate, filii hominum.

Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2 Etenim in corde iniquitates operamini; in terra injustitias manus vestræ concinnant.

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Alienati sunt peccatores a vulva; erraverunt ab utero: locuti sunt falsa.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 Furor illis secundum similitudinem serpentis, sicut aspidis surdæ et obturantis aures suas,

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 quæ non exaudiet vocem incantantium, et venefici incantantis sapienter.

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6 Deus conteret dentes eorum in ore ipsorum; molas leonum confringet Dominus.

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Ad nihilum devenient tamquam aqua decurrens; intendit arcum suum donec infirmentur.

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 Sicut cera quæ fluit auferentur; supercecidit ignis, et non viderunt solem.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Priusquam intelligerent spinæ vestræ rhamnum, sicut viventes sic in ira absorbet eos.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Lætabitur justus cum viderit vindictam; manus suas lavabit in sanguine peccatoris.

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 Et dicet homo: Si utique est fructus justo, utique est Deus judicans eos in terra.]

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!