Psalmorum 31
1 In finem. Psalmus David, pro extasi. [In te, Domine, speravi; non confundar in æternum: in justitia tua libera me.
У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2 Inclina ad me aurem tuam; accelera ut eruas me. Esto mihi in Deum protectorem, et in domum refugii, ut salvum me facias:
Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3 quoniam fortitudo mea et refugium meum es tu; et propter nomen tuum deduces me et enutries me.
Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4 Educes me de laqueo hoc quem absconderunt mihi, quoniam tu es protector meus.
Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5 In manus tuas commendo spiritum meum; redemisti me, Domine Deus veritatis.
У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6 Odisti observantes vanitates supervacue; ego autem in Domino speravi.
Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7 Exsultabo, et lætabor in misericordia tua, quoniam respexisti humilitatem meam; salvasti de necessitatibus animam meam.
Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8 Nec conclusisti me in manibus inimici: statuisti in loco spatioso pedes meos.
Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9 Miserere mei, Domine, quoniam tribulor; conturbatus est in ira oculus meus, anima mea, et venter meus.
Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10 Quoniam defecit in dolore vita mea, et anni mei in gemitibus. Infirmata est in paupertate virtus mea, et ossa mea conturbata sunt.
Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11 Super omnes inimicos meos factus sum opprobrium, et vicinis meis valde, et timor notis meis; qui videbant me foras fugerunt a me.
Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12 Oblivioni datus sum, tamquam mortuus a corde; factus sum tamquam vas perditum:
Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13 quoniam audivi vituperationem multorum commorantium in circuitu. In eo dum convenirent simul adversum me, accipere animam meam consiliati sunt.
Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14 Ego autem in te speravi, Domine; dixi: Deus meus es tu;
А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15 in manibus tuis sortes meæ: eripe me de manu inimicorum meorum, et a persequentibus me.
У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16 Illustra faciem tuam super servum tuum; salvum me fac in misericordia tua.
Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17 Domine, non confundar, quoniam invocavi te. Erubescant impii, et deducantur in infernum; (Sheol h7585)
Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
18 muta fiant labia dolosa, quæ loquuntur adversus justum iniquitatem, in superbia, et in abusione.
Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19 Quam magna multitudo dulcedinis tuæ, Domine, quam abscondisti timentibus te; perfecisti eis qui sperant in te in conspectu filiorum hominum!
Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20 Abscondes eos in abscondito faciei tuæ a conturbatione hominum; proteges eos in tabernaculo tuo, a contradictione linguarum.
Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21 Benedictus Dominus, quoniam mirificavit misericordiam suam mihi in civitate munita.
Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22 Ego autem dixi in excessu mentis meæ: Projectus sum a facie oculorum tuorum: ideo exaudisti vocem orationis meæ, dum clamarem ad te.
Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23 Diligite Dominum, omnes sancti ejus, quoniam veritatem requiret Dominus, et retribuet abundanter facientibus superbiam.
Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24 Viriliter agite, et confortetur cor vestrum, omnes qui speratis in Domino.]
Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
