Psalmorum 25
1 In finem. Psalmus David. [Ad te, Domine, levavi animam meam:
К Теби, Господе, подижем душу своју.
2 Deus meus, in te confido; non erubescam.
Боже мој! У Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.
3 Neque irrideant me inimici mei: etenim universi qui sustinent te, non confundentur.
И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно.
4 Confundantur omnes iniqua agentes supervacue. Vias tuas, Domine, demonstra mihi, et semitas tuas edoce me.
Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим.
5 Dirige me in veritate tua, et doce me, quia tu es Deus salvator meus, et te sustinui tota die.
Упути ме истини својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мог, Теби се надам сваки дан.
6 Reminiscere miserationum tuarum, Domine, et misericordiarum tuarum quæ a sæculo sunt.
Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века.
7 Delicta juventutis meæ, et ignorantias meas, ne memineris. Secundum misericordiam tuam memento mei tu, propter bonitatem tuam, Domine.
Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!
8 Dulcis et rectus Dominus; propter hoc legem dabit delinquentibus in via.
Добар је и праведан Господ; тога ради показује грешницима пут.
9 Diriget mansuetos in judicio; docebit mites vias suas.
Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим.
10 Universæ viæ Domini, misericordia et veritas, requirentibus testamentum ejus et testimonia ejus.
Сви су путеви Господњи милост и истина онима који држе завет Његов и откривење Његово.
11 Propter nomen tuum, Domine, propitiaberis peccato meo; multum est enim.
Ради имена свог, Господе, опрости грех мој, јер је велик.
12 Quis est homo qui timet Dominum? legem statuit ei in via quam elegit.
Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.
13 Anima ejus in bonis demorabitur, et semen ejus hæreditabit terram.
Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом.
14 Firmamentum est Dominus timentibus eum; et testamentum ipsius ut manifestetur illis.
Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет свој јавља им.
15 Oculi mei semper ad Dominum, quoniam ipse evellet de laqueo pedes meos.
Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје.
16 Respice in me, et miserere mei, quia unicus et pauper sum ego.
Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.
17 Tribulationes cordis mei multiplicatæ sunt: de necessitatibus meis erue me.
Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.
18 Vide humilitatem meam et laborem meum, et dimitte universa delicta mea.
Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све грехове моје.
19 Respice inimicos meos, quoniam multiplicati sunt, et odio iniquo oderunt me.
Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.
20 Custodi animam meam, et erue me: non erubescam, quoniam speravi in te.
Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам.
21 Innocentes et recti adhæserunt mihi, quia sustinui te.
Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам.
22 Libera, Deus, Israël ex omnibus tribulationibus suis.]
Избави, Боже, Израиља од свих невоља његових.
