Psalmorum 132
1 Canticum graduum. [Memento, Domine, David, et omnis mansuetudinis ejus:
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 sicut juravit Domino; votum vovit Deo Jacob:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 Si introiero in tabernaculum domus meæ; si ascendero in lectum strati mei;
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 si dedero somnum oculis meis, et palpebris meis dormitationem,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 et requiem temporibus meis, donec inveniam locum Domino, tabernaculum Deo Jacob.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Ecce audivimus eam in Ephrata; invenimus eam in campis silvæ.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Introibimus in tabernaculum ejus; adorabimus in loco ubi steterunt pedes ejus.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Surge, Domine, in requiem tuam, tu et arca sanctificationis tuæ.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Sacerdotes tui induantur justitiam, et sancti tui exsultent.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Propter David servum tuum non avertas faciem christi tui.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Juravit Dominus David veritatem, et non frustrabitur eam: De fructu ventris tui ponam super sedem tuam.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Si custodierint filii tui testamentum meum, et testimonia mea hæc quæ docebo eos, et filii eorum usque in sæculum sedebunt super sedem tuam.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Quoniam elegit Dominus Sion: elegit eam in habitationem sibi.
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Hæc requies mea in sæculum sæculi; hic habitabo, quoniam elegi eam.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Viduam ejus benedicens benedicam; pauperes ejus saturabo panibus.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Sacerdotes ejus induam salutari, et sancti ejus exsultatione exsultabunt.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Illuc producam cornu David; paravi lucernam christo meo.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Inimicos ejus induam confusione; super ipsum autem efflorebit sanctificatio mea.]
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
