Psalmorum 13

1 In finem. Psalmus David. [Usquequo, Domine, oblivisceris me in finem? usquequo avertis faciem tuam a me?

Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

2 quamdiu ponam consilia in anima mea; dolorem in corde meo per diem?

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

3 usquequo exaltabitur inimicus meus super me?

Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

4 Respice, et exaudi me, Domine Deus meus. Illumina oculos meos, ne umquam obdormiam in morte;

Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

5 nequando dicat inimicus meus: Prævalui adversus eum. Qui tribulant me exsultabunt si motus fuero;

А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

6 ego autem in misericordia tua speravi. Exsultabit cor meum in salutari tuo. Cantabo Domino qui bona tribuit mihi; et psallam nomini Domini altissimi.]

Певаћу Господу, који ми добро чини.