Psalmorum 115

1 Non nobis, Domine, non nobis, sed nomini tuo da gloriam:

Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.

2 super misericordia tua et veritate tua; nequando dicant gentes: Ubi est Deus eorum?

Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?

3 Deus autem noster in cælo; omnia quæcumque voluit fecit.

Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

4 Simulacra gentium argentum et aurum, opera manuum hominum.

Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.

5 Os habent, et non loquentur; oculos habent, et non videbunt.

Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

6 Aures habent, et non audient; nares habent, et non odorabunt.

Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

7 Manus habent, et non palpabunt; pedes habent, et non ambulabunt; non clamabunt in gutture suo.

Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.

8 Similes illis fiant qui faciunt ea, et omnes qui confidunt in eis.

Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

9 Domus Israël speravit in Domino; adjutor eorum et protector eorum est.

Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.

10 Domus Aaron speravit in Domino; adjutor eorum et protector eorum est.

Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.

11 Qui timent Dominum speraverunt in Domino; adjutor eorum et protector eorum est.

Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.

12 Dominus memor fuit nostri, et benedixit nobis. Benedixit domui Israël; benedixit domui Aaron.

Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

13 Benedixit omnibus qui timent Dominum, pusillis cum majoribus.

Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

14 Adjiciat Dominus super vos, super vos et super filios vestros.

Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

15 Benedicti vos a Domino, qui fecit cælum et terram.

Господ да вас благослови, Творац неба и земље!

16 Cælum cæli Domino; terram autem dedit filiis hominum.

Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.

17 Non mortui laudabunt te, Domine, neque omnes qui descendunt in infernum: (questioned)

Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.

18 sed nos qui vivimus, benedicimus Domino, ex hoc nunc et usque in sæculum.]

Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!