Psalmorum 103
1 Ipsi David. [Benedic, anima mea, Domino, et omnia quæ intra me sunt nomini sancto ejus.
Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
2 Benedic, anima mea, Domino, et noli oblivisci omnes retributiones ejus.
Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
3 Qui propitiatur omnibus iniquitatibus tuis; qui sanat omnes infirmitates tuas:
Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
4 qui redimit de interitu vitam tuam; qui coronat te in misericordia et miserationibus:
Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
5 qui replet in bonis desiderium tuum; renovabitur ut aquilæ juventus tua:
Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
6 faciens misericordias Dominus, et judicium omnibus injuriam patientibus.
Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
7 Notas fecit vias suas Moysi; filiis Israël voluntates suas.
Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
8 Miserator et misericors Dominus: longanimis, et multum misericors.
Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
9 Non in perpetuum irascetur, neque in æternum comminabitur.
Не гневи се једнако, нити се довека срди.
10 Non secundum peccata nostra fecit nobis, neque secundum iniquitates nostras retribuit nobis.
Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
11 Quoniam secundum altitudinem cæli a terra, corroboravit misericordiam suam super timentes se;
Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
12 quantum distat ortus ab occidente, longe fecit a nobis iniquitates nostras.
Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
13 Quomodo miseretur pater filiorum, misertus est Dominus timentibus se.
Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
14 Quoniam ipse cognovit figmentum nostrum; recordatus est quoniam pulvis sumus.
Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
15 Homo, sicut fœnum dies ejus; tamquam flos agri, sic efflorebit:
Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
16 quoniam spiritus pertransibit in illo, et non subsistet, et non cognoscet amplius locum suum.
Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
17 Misericordia autem Domini ab æterno, et usque in æternum super timentes eum. Et justitia illius in filios filiorum,
Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
18 his qui servant testamentum ejus, et memores sunt mandatorum ipsius ad faciendum ea.
Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
19 Dominus in cælo paravit sedem suam, et regnum ipsius omnibus dominabitur.
Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
20 Benedicite Domino, omnes angeli ejus: potentes virtute, facientes verbum illius, ad audiendam vocem sermonum ejus.
Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
21 Benedicite Domino, omnes virtutes ejus; ministri ejus, qui facitis voluntatem ejus.
Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
22 Benedicite Domino, omnia opera ejus: in omni loco dominationis ejus, benedic, anima mea, Domino.]
Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
