Psalmorum 10
1 Ut quid, Domine, recessisti longe; despicis in opportunitatibus, in tribulatione?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Dum superbit impius, incenditur pauper: comprehenduntur in consiliis quibus cogitant.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Quoniam laudatur peccator in desideriis animæ suæ, et iniquus benedicitur.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Exacerbavit Dominum peccator: secundum multitudinem iræ suæ, non quæret.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 Non est Deus in conspectu ejus; inquinatæ sunt viæ illius in omni tempore. Auferuntur judicia tua a facie ejus; omnium inimicorum suorum dominabitur.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 Dixit enim in corde suo: Non movebor a generatione in generationem, sine malo.
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Cujus maledictione os plenum est, et amaritudine, et dolo; sub lingua ejus labor et dolor.
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 Sedet in insidiis cum divitibus in occultis, ut interficiat innocentem.
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 Oculi ejus in pauperem respiciunt; insidiatur in abscondito, quasi leo in spelunca sua. Insidiatur ut rapiat pauperem; rapere pauperem dum attrahit eum.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 In laqueo suo humiliabit eum; inclinabit se, et cadet cum dominatus fuerit pauperum.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Dixit enim in corde suo: Oblitus est Deus; avertit faciem suam, ne videat in finem.
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Exsurge, Domine Deus, exaltetur manus tua; ne obliviscaris pauperum.
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Propter quid irritavit impius Deum? dixit enim in corde suo: Non requiret.
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Vides, quoniam tu laborem et dolorem consideras, ut tradas eos in manus tuas. Tibi derelictus est pauper; orphano tu eris adjutor.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Contere brachium peccatoris et maligni; quæretur peccatum illius, et non invenietur.
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 Dominus regnabit in æternum, et in sæculum sæculi; peribitis, gentes, de terra illius.
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 Desiderium pauperum exaudivit Dominus; præparationem cordis eorum audivit auris tua:
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 judicare pupillo et humili, ut non apponat ultra magnificare se homo super terram.]
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
