Proverbiorum 6
1 [Fili mi, si spoponderis pro amico tuo, defixisti apud extraneum manum tuam:
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 illaqueatus es verbis oris tui, et captus propriis sermonibus.
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Fac ergo quod dico, fili mi, et temetipsum libera, quia incidisti in manum proximi tui. Discurre, festina, suscita amicum tuum.
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Ne dederis somnum oculis tuis, nec dormitent palpebræ tuæ.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Eruere quasi damula de manu, et quasi avis de manu aucupis.]
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 [Vade ad formicam, o piger, et considera vias ejus, et disce sapientiam.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Quæ cum non habeat ducem, nec præceptorem, nec principem,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 parat in æstate cibum sibi, et congregat in messe quod comedat.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Usquequo, piger, dormies? quando consurges e somno tuo?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Paululum dormies, paululum dormitabis, paululum conseres manus ut dormias;
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 et veniet tibi quasi viator egestas, et pauperies quasi vir armatus. Si vero impiger fueris, veniet ut fons messis tua, et egestas longe fugiet a te.]
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 [Homo apostata, vir inutilis, graditur ore perverso;
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 annuit oculis, terit pede, digito loquitur,
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 pravo corde machinatur malum, et omni tempore jurgia seminat.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Huic extemplo veniet perditio sua, et subito conteretur, nec habebit ultra medicinam.]
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 [Sex sunt quæ odit Dominus, et septimum detestatur anima ejus:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 oculos sublimes, linguam mendacem, manus effundentes innoxium sanguinem,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 cor machinans cogitationes pessimas, pedes veloces ad currendum in malum,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 proferentem mendacia testem fallacem, et eum qui seminat inter fratres discordias.]
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 [Conserva, fili mi, præcepta patris tui, et ne dimittas legem matris tuæ.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Liga ea in corde tuo jugiter, et circumda gutturi tuo.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Cum ambulaveris, gradiantur tecum; cum dormieris, custodiant te: et evigilans loquere cum eis.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 Quia mandatum lucerna est, et lex lux, et via vitæ increpatio disciplinæ:
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 ut custodiant te a muliere mala, et a blanda lingua extraneæ.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Non concupiscat pulchritudinem ejus cor tuum, nec capiaris nutibus illius:
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 pretium enim scorti vix est unius panis, mulier autem viri pretiosam animam capit.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Numquid potest homo abscondere ignem in sinu suo, ut vestimenta illius non ardeant?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 aut ambulare super prunas, ut non comburantur plantæ ejus?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 sic qui ingreditur ad mulierem proximi sui, non erit mundus cum tetigerit eam.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Non grandis est culpa cum quis furatus fuerit: furatur enim ut esurientem impleat animam;
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 deprehensus quoque reddet septuplum, et omnem substantiam domus suæ tradet.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 Qui autem adulter est, propter cordis inopiam perdet animam suam;
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 turpitudinem et ignominiam congregat sibi, et opprobrium illius non delebitur:
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 quia zelus et furor viri non parcet in die vindictæ,
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 nec acquiescet cujusquam precibus, nec suscipiet pro redemptione dona plurima.]
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
