Proverbiorum 2
1 [Fili mi, si susceperis sermones meos, et mandata mea absconderis penes te:
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 ut audiat sapientiam auris tua, inclina cor tuum ad cognoscendam prudentiam.
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 Si enim sapientiam invocaveris, et inclinaveris cor tuum prudentiæ;
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 si quæsieris eam quasi pecuniam, et sicut thesauros effoderis illam:
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 tunc intelliges timorem Domini, et scientiam Dei invenies,
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 quia Dominus dat sapientiam, et ex ore ejus prudentia et scientia.
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 Custodiet rectorum salutem, et proteget gradientes simpliciter,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 servans semitas justitiæ, et vias sanctorum custodiens.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Tunc intelliges justitiam, et judicium, et æquitatem, et omnem semitam bonam.]
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 [Si intraverit sapientia cor tuum, et scientia animæ tuæ placuerit,
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 consilium custodiet te, et prudentia servabit te:
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 ut eruaris a via mala, et ab homine qui perversa loquitur;
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 qui relinquunt iter rectum, et ambulant per vias tenebrosas;
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 qui lætantur cum malefecerint, et exsultant in rebus pessimis;
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 quorum viæ perversæ sunt, et infames gressus eorum.
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Ut eruaris a muliere aliena, et ab extranea quæ mollit sermones suos,
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 et relinquit ducem pubertatis suæ,
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 et pacti Dei sui oblita est. Inclinata est enim ad mortem domus ejus, et ad inferos semitæ ipsius. (questioned)
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 Omnes qui ingrediuntur ad eam non revertentur, nec apprehendent semitas vitæ.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Ut ambules in via bona, et calles justorum custodias:
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 qui enim recti sunt habitabunt in terra, et simplices permanebunt in ea;
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 impii vero de terra perdentur, et qui inique agunt auferentur ex ea.]
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
