< Proverbiorum 18 >

1 [Occasiones quærit qui vult recedere ab amico: omni tempore erit exprobrabilis.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Non recipit stultus verba prudentiæ, nisi ea dixeris quæ versantur in corde ejus.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Impius, cum in profundum venerit peccatorum, contemnit; sed sequitur eum ignominia et opprobrium.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Aqua profunda verba ex ore viri, et torrens redundans fons sapientiæ.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Accipere personam impii non est bonum, ut declines a veritate judicii.]
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 [Labia stulti miscent se rixis, et os ejus jurgia provocat.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Os stulti contritio ejus, et labia ipsius ruina animæ ejus.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Verba bilinguis quasi simplicia, et ipsa perveniunt usque ad interiora ventris. Pigrum dejicit timor; animæ autem effeminatorum esurient.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Qui mollis et dissolutus est in opere suo frater est sua opera dissipantis.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 Turris fortissima nomen Domini; ad ipsum currit justus, et exaltabitur.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Substantia divitis urbs roboris ejus, et quasi murus validus circumdans eum.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Antequam conteratur, exaltatur cor hominis, et antequam glorificetur, humiliatur.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Qui prius respondet quam audiat, stultum se esse demonstrat, et confusione dignum.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Spiritus viri sustentat imbecillitatem suam; spiritum vero ad irascendum facilem quis poterit sustinere?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Cor prudens possidebit scientiam, et auris sapientium quærit doctrinam.]
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 [Donum hominis dilatat viam ejus, et ante principes spatium ei facit.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Justus prior est accusator sui: venit amicus ejus, et investigabit eum.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Contradictiones comprimit sors, et inter potentes quoque dijudicat.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Frater qui adjuvatur a fratre quasi civitas firma, et judicia quasi vectes urbium.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 De fructu oris viri replebitur venter ejus, et genimina labiorum ipsius saturabunt eum.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Mors et vita in manu linguæ; qui diligunt eam comedent fructus ejus.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Qui invenit mulierem bonam invenit bonum, et hauriet jucunditatem a Domino. Qui expellit mulierem bonam expellit bonum; qui autem tenet adulteram stultus est et impius.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Cum obsecrationibus loquetur pauper, et dives effabitur rigide.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Vir amabilis ad societatem magis amicus erit quam frater.]
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

< Proverbiorum 18 >