Proverbiorum 16
1 [Hominis est animam præparare, et Domini gubernare linguam.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Omnes viæ hominis patent oculis ejus; spirituum ponderator est Dominus.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Revela Domino opera tua, et dirigentur cogitationes tuæ.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Universa propter semetipsum operatus est Dominus; impium quoque ad diem malum.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Abominatio Domini est omnis arrogans; etiamsi manus ad manum fuerit, non est innocens. Initium viæ bonæ facere justitiam; accepta est autem apud Deum magis quam immolare hostias.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Misericordia et veritate redimitur iniquitas, et in timore Domini declinatur a malo.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Cum placuerint Domino viæ hominis, inimicos quoque ejus convertet ad pacem.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Melius est parum cum justitia quam multi fructus cum iniquitate.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Cor hominis disponit viam suam, sed Domini est dirigere gressus ejus.]
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 [Divinatio in labiis regis; in judicio non errabit os ejus.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Pondus et statera judicia Domini sunt, et opera ejus omnes lapides sacculi.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Abominabiles regi qui agunt impie, quoniam justitia firmatur solium.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Voluntas regum labia justa; qui recta loquitur diligetur.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Indignatio regis nuntii mortis, et vir sapiens placabit eam.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In hilaritate vultus regis vita, et clementia ejus quasi imber serotinus.]
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 [Posside sapientiam, quia auro melior est, et acquire prudentiam, quia pretiosior est argento.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Semita justorum declinat mala; custos animæ suæ servat viam suam.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Contritionem præcedit superbia, et ante ruinam exaltatur spiritus.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Melius est humiliari cum mitibus quam dividere spolia cum superbis.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Eruditus in verbo reperiet bona, et qui sperat in Domino beatus est.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Qui sapiens est corde appellabitur prudens, et qui dulcis eloquio majora percipiet.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Fons vitæ eruditio possidentis; doctrina stultorum fatuitas.]
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 [Cor sapientis erudiet os ejus, et labiis ejus addet gratiam.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Favus mellis composita verba; dulcedo animæ sanitas ossium.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Est via quæ videtur homini recta, et novissima ejus ducunt ad mortem.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Anima laborantis laborat sibi, quia compulit eum os suum.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Vir impius fodit malum, et in labiis ejus ignis ardescit.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Homo perversus suscitat lites, et verbosus separat principes.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Vir iniquus lactat amicum suum, et ducit eum per viam non bonam.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Qui attonitis oculis cogitat prava, mordens labia sua perficit malum.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Corona dignitatis senectus, quæ in viis justitiæ reperietur.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Melior est patiens viro forti, et qui dominatur animo suo expugnatore urbium.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Sortes mittuntur in sinum, sed a Domino temperantur.]
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
