Proverbiorum 14
1 [Sapiens mulier ædificat domum suam; insipiens exstructam quoque manibus destruet.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Ambulans recto itinere, et timens Deum, despicitur ab eo qui infami graditur via.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 In ore stulti virga superbiæ; labia autem sapientium custodiunt eos.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Ubi non sunt boves, præsepe vacuum est; ubi autem plurimæ segetes, ibi manifesta est fortitudo bovis.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Testis fidelis non mentitur; profert autem mendacium dolosus testis.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Quærit derisor sapientiam, et non invenit; doctrina prudentium facilis.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Vade contra virum stultum, et nescit labia prudentiæ.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Sapientia callidi est intelligere viam suam, et imprudentia stultorum errans.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Stultus illudet peccatum, et inter justos morabitur gratia.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Cor quod novit amaritudinem animæ suæ, in gaudio ejus non miscebitur extraneus.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Domus impiorum delebitur: tabernacula vero justorum germinabunt.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Est via quæ videtur homini justa, novissima autem ejus deducunt ad mortem.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Risus dolore miscebitur, et extrema gaudii luctus occupat.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Viis suis replebitur stultus, et super eum erit vir bonus.]
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 [Innocens credit omni verbo; astutus considerat gressus suos. Filio doloso nihil erit boni; servo autem sapienti prosperi erunt actus, et dirigetur via ejus.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Sapiens timet, et declinat a malo; stultus transilit, et confidit.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Impatiens operabitur stultitiam, et vir versutus odiosus est.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Possidebunt parvuli stultitiam, et exspectabunt astuti scientiam.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Jacebunt mali ante bonos, et impii ante portas justorum.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Etiam proximo suo pauper odiosus erit: amici vero divitum multi.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Qui despicit proximum suum peccat; qui autem miseretur pauperis beatus erit. Qui credit in Domino misericordiam diligit.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Errant qui operantur malum; misericordia et veritas præparant bona.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 In omni opere erit abundantia; ubi autem verba sunt plurima, ibi frequenter egestas.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Corona sapientium divitiæ eorum; fatuitas stultorum imprudentia.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Liberat animas testis fidelis, et profert mendacia versipellis.]
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 [In timore Domini fiducia fortitudinis, et filiis ejus erit spes.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Timor Domini fons vitæ, ut declinent a ruina mortis.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In multitudine populi dignitas regis, et in paucitate plebis ignominia principis.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Qui patiens est multa gubernatur prudentia; qui autem impatiens est exaltat stultitiam suam.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Vita carnium sanitas cordis; putredo ossium invidia.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Qui calumniatur egentem exprobrat factori ejus; honorat autem eum qui miseretur pauperis.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 In malitia sua expelletur impius: sperat autem justus in morte sua.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 In corde prudentis requiescit sapientia, et indoctos quosque erudiet.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Justitia elevat gentem; miseros autem facit populos peccatum.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Acceptus est regi minister intelligens; iracundiam ejus inutilis sustinebit.]
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
