Job 41
1 An extrahere poteris Leviathan hamo, et fune ligabis linguam ejus?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Numquid pones circulum in naribus ejus, aut armilla perforabis maxillam ejus?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Numquid multiplicabit ad te preces, aut loquetur tibi mollia?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Numquid feriet tecum pactum, et accipies eum servum sempiternum?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Numquid illudes ei quasi avi, aut ligabis eum ancillis tuis?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Concident eum amici? divident illum negotiatores?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Numquid implebis sagenas pelle ejus, et gurgustium piscium capite illius?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Pone super eum manum tuam: memento belli, nec ultra addas loqui.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Ecce spes ejus frustrabitur eum, et videntibus cunctis præcipitabitur.]
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 [Non quasi crudelis suscitabo eum: quis enim resistere potest vultui meo?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Quis ante dedit mihi, ut reddam ei? omnia quæ sub cælo sunt, mea sunt.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 Non parcam ei, et verbis potentibus, et ad deprecandum compositis.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Quis revelabit faciem indumenti ejus? et in medium oris ejus quis intrabit?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Portas vultus ejus quis aperiet? per gyrum dentium ejus formido.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Corpus illius quasi scuta fusilia, compactum squamis se prementibus.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 Una uni conjungitur, et ne spiraculum quidem incedit per eas.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Una alteri adhærebit, et tenentes se nequaquam separabuntur.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Sternutatio ejus splendor ignis, et oculi ejus ut palpebræ diluculi.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 De ore ejus lampades procedunt, sicut tædæ ignis accensæ.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 De naribus ejus procedit fumus, sicut ollæ succensæ atque ferventis.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Halitus ejus prunas ardere facit, et flamma de ore ejus egreditur.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 In collo ejus morabitur fortitudo, et faciem ejus præcedit egestas.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Membra carnium ejus cohærentia sibi: mittet contra eum fulmina, et ad locum alium non ferentur.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Cor ejus indurabitur tamquam lapis, et stringetur quasi malleatoris incus.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Cum sublatus fuerit, timebunt angeli, et territi purgabuntur.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Cum apprehenderit eum gladius, subsistere non poterit, neque hasta, neque thorax:
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 reputabit enim quasi paleas ferrum, et quasi lignum putridum æs.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 Non fugabit eum vir sagittarius: in stipulam versi sunt ei lapides fundæ.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Quasi stipulam æstimabit malleum, et deridebit vibrantem hastam.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Sub ipso erunt radii solis, et sternet sibi aurum quasi lutum.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Fervescere faciet quasi ollam profundum mare, et ponet quasi cum unguenta bulliunt.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Post eum lucebit semita: æstimabit abyssum quasi senescentem.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Non est super terram potestas quæ comparetur ei, qui factus est ut nullum timeret.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Omne sublime videt: ipse est rex super universos filios superbiæ.]
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
