Job 34
1 Pronuntians itaque Eliu, etiam hæc locutus est:
Још говори Елијуј и рече:
2 [Audite, sapientes, verba mea: et eruditi, auscultate me.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 Auris enim verba probat, et guttur escas gustu dijudicat.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Judicium eligamus nobis, et inter nos videamus quid sit melius.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 Quia dixit Job: Justus sum, et Deus subvertit judicium meum.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 In judicando enim me mendacium est: violenta sagitta mea absque ullo peccato.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 Quis est vir ut est Job, qui bibit subsannationem quasi aquam:
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 qui graditur cum operantibus iniquitatem, et ambulat cum viris impiis?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 Dixit enim: Non placebit vir Deo, etiam si cucurrerit cum eo.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Ideo, viri cordati, audite me: absit a Deo impietas, et ab Omnipotente iniquitas.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 Opus enim hominis reddet ei, et juxta vias singulorum restituet eis.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Vere enim Deus non condemnabit frustra, nec Omnipotens subvertet judicium.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Quem constituit alium super terram? aut quem posuit super orbem quem fabricatus est?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 Si direxerit ad eum cor suum, spiritum illius et flatum ad se trahet.
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 Deficiet omnis caro simul, et homo in cinerem revertetur.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 Si habes ergo intellectum, audi quod dicitur, et ausculta vocem eloquii mei:
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 numquid qui non amat judicium sanari potest? et quomodo tu eum qui justus est in tantum condemnas?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Qui dicit regi: Apostata; qui vocat duces impios;
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 qui non accipit personas principum, nec cognovit tyrannum cum disceptaret contra pauperem: opus enim manuum ejus sunt universi.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 Subito morientur, et in media nocte turbabuntur populi: et pertransibunt, et auferent violentum absque manu.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 Oculi enim ejus super vias hominum, et omnes gressus eorum considerat.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 Non sunt tenebræ, et non est umbra mortis, ut abscondantur ibi qui operantur iniquitatem,
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 neque enim ultra in hominis potestate est, ut veniat ad Deum in judicium.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 Conteret multos, et innumerabiles, et stare faciet alios pro eis.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Novit enim opera eorum, et idcirco inducet noctem, et conterentur.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 Quasi impios percussit eos in loco videntium:
Као безбожне разбија их на видику.
27 qui quasi de industria recesserunt ab eo, et omnes vias ejus intelligere noluerunt:
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 ut pervenire facerent ad eum clamorem egeni, et audiret vocem pauperum.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 Ipso enim concedente pacem, quis est qui condemnet? ex quo absconderit vultum, quis est qui contempletur eum, et super gentes, et super omnes homines?
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 Qui regnare facit hominem hypocritam propter peccata populi.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Quia ergo ego locutus sum ad Deum, te quoque non prohibebo.
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 Si erravi, tu doce me; si iniquitatem locutus sum, ultra non addam.
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Numquid a te Deus expetit eam, quia displicuit tibi? tu enim cœpisti loqui, et non ego: quod si quid nosti melius, loquere.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Viri intelligentes loquantur mihi, et vir sapiens audiat me.
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job autem stulte locutus est, et verba illius non sonant disciplinam.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Pater mi, probetur Job usque ad finem: ne desinas ab homine iniquitatis:
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 quia addit super peccata sua blasphemiam, inter nos interim constringatur: et tunc ad judicium provocet sermonibus suis Deum.]
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
