Job 28
1 [Habet argentum venarum suarum principia, et auro locus est in quo conflatur.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Ferrum de terra tollitur, et lapis solutus calore in æs vertitur.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Tempus posuit tenebris, et universorum finem ipse considerat: lapidem quoque caliginis et umbram mortis.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Dividit torrens a populo peregrinante eos quos oblitus est pes egentis hominis, et invios.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Terra de qua oriebatur panis, in loco suo igni subversa est.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Locus sapphiri lapides ejus, et glebæ illius aurum.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Semitam ignoravit avis, nec intuitus est eam oculus vulturis.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Non calcaverunt eam filii institorum, nec pertransivit per eam leæna.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Ad silicem extendit manum suam: subvertit a radicibus montes.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 In petris rivos excidit, et omne pretiosum vidit oculus ejus.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Profunda quoque fluviorum scrutatus est, et abscondita in lucem produxit.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Sapientia vero ubi invenitur? et quis est locus intelligentiæ?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Nescit homo pretium ejus, nec invenitur in terra suaviter viventium.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Abyssus dicit: Non est in me, et mare loquitur: Non est mecum.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Non dabitur aurum obrizum pro ea, nec appendetur argentum in commutatione ejus.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Non conferetur tinctis Indiæ coloribus, nec lapidi sardonycho pretiosissimo vel sapphiro.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Non adæquabitur ei aurum vel vitrum, nec commutabuntur pro ea vasa auri.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Excelsa et eminentia non memorabuntur comparatione ejus: trahitur autem sapientia de occultis.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Non adæquabitur ei topazius de Æthiopia, nec tincturæ mundissimæ componetur.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Unde ergo sapientia venit? et quis est locus intelligentiæ?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Abscondita est ab oculis omnium viventium: volucres quoque cæli latet.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Perditio et mors dixerunt: Auribus nostris audivimus famam ejus.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Deus intelligit viam ejus, et ipse novit locum illius.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Ipse enim fines mundi intuetur, et omnia quæ sub cælo sunt respicit.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Qui fecit ventis pondus, et aquas appendit in mensura.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 Quando ponebat pluviis legem, et viam procellis sonantibus:
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 tunc vidit illam et enarravit, et præparavit, et investigavit.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Et dixit homini: Ecce timor Domini, ipsa est sapientia; et recedere a malo, intelligentia.]
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
