Job 17
1 [Spiritus meus attenuabitur; dies mei breviabuntur: et solum mihi superest sepulchrum.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Non peccavi, et in amaritudinibus moratur oculus meus.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Libera me, Domine, et pone me juxta te, et cujusvis manus pugnet contra me.
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Cor eorum longe fecisti a disciplina: propterea non exaltabuntur.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Prædam pollicetur sociis, et oculi filiorum ejus deficient.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Posuit me quasi in proverbium vulgi, et exemplum sum coram eis.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Caligavit ab indignatione oculus meus, et membra mea quasi in nihilum redacta sunt.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Stupebunt justi super hoc, et innocens contra hypocritam suscitabitur.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Et tenebit justus viam suam, et mundis manibus addet fortitudinem.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Igitur omnes vos convertimini, et venite, et non inveniam in vobis ullum sapientem.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Dies mei transierunt; cogitationes meæ dissipatæ sunt, torquentes cor meum.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Noctem verterunt in diem, et rursum post tenebras spero lucem.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 Putredini dixi: Pater meus es; Mater mea, et soror mea, vermibus.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Ubi est ergo nunc præstolatio mea? et patientiam meam quis considerat?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
