Isaiæ 32
1 [Ecce in justitia regnabit rex, et principes in judicio præerunt.
Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2 Et erit vir sicut qui absconditur a vento, et celat se a tempestate; sicut rivi aquarum in siti, et umbra petræ prominentis in terra deserta.
И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
3 Non caligabunt oculi videntium, et aures audientium diligenter auscultabunt.
И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
4 Et cor stultorum intelliget scientiam, et lingua balborum velociter loquetur et plane.
И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
5 Non vocabitur ultra is qui insipiens est, princeps, neque fraudulentus appellabitur major;
Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
6 stultus enim fatua loquetur, et cor ejus faciet iniquitatem, ut perficiat simulationem, et loquatur ad Dominum fraudulenter, et vacuam faciat animam esurientis, et potum sitienti auferat.
Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
7 Fraudulenti vasa pessima sunt; ipse enim cogitationes concinnavit ad perdendos mites in sermone mendacii, cum loqueretur pauper judicium.
И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
8 Princeps vero ea quæ digna sunt principe cogitabit, et ipse super duces stabit.]
Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
9 [Mulieres opulentæ, surgite, et audite vocem meam; filiæ confidentes, percipite auribus eloquium meum.
Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
10 Post dies enim et annum, vos conturbabimini confidentes; consummata est enim vindemia, collectio ultra non veniet.
За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
11 Obstupescite, opulentæ; conturbamini, confidentes: exuite vos et confundimini; accingite lumbos vestros.
Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
12 Super ubera plangite, super regione desiderabili, super vinea fertili.
Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
13 Super humum populi mei spinæ et vepres ascendent: quanto magis super omnes domos gaudii civitatis exultantis!
Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
14 Domus enim dimissa est, multitudo urbis relicta est, tenebræ et palpatio factæ sunt super speluncas usque in æternum; gaudium onagrorum, pascua gregum.
Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
15 Donec effundatur super nos spiritus de excelso, et erit desertum in carmel, et carmel in saltum reputabitur.
Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
16 Et habitabit in solitudine judicium, et justitia in carmel sedebit.
Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
17 Et erit opus justitiæ pax, et cultus justitiæ silentium, et securitas usque in sempiternum.
И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
18 Et sedebit populus meus in pulchritudine pacis, et in tabernaculis fiduciæ, et in requie opulenta.
И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
19 Grando autem in descensione saltus, et humilitate humiliabitur civitas.
Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
20 Beati qui seminatis super omnes aquas, immittentes pedem bovis et asini.]
Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
