Genesis 21
1 Visitavit autem Dominus Saram, sicut promiserat: et implevit quæ locutus est.
И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
2 Concepitque et peperit filium in senectute sua, tempore quo prædixerat ei Deus.
Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
3 Vocavitque Abraham nomen filii sui, quem genuit ei Sara, Isaac:
И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
4 et circumcidit eum octavo die, sicut præceperat ei Deus,
И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
5 cum centum esset annorum: hac quippe ætate patris, natus est Isaac.
А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
6 Dixitque Sara: Risum fecit mihi Deus: quicumque audierit, corridebit mihi.
А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
7 Rursumque ait: Quis auditurus crederet Abraham quod Sara lactaret filium, quem peperit ei jam seni?
И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
8 Crevit igitur puer, et ablactatus est: fecitque Abraham grande convivium in die ablactationis ejus.
А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
9 Cumque vidisset Sara filium Agar Ægyptiæ ludentem cum Isaac filio suo, dixit ad Abraham:
И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
10 Ejice ancillam hanc, et filium ejus: non enim erit hæres filius ancillæ cum filio meo Isaac.
Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
11 Dure accepit hoc Abraham pro filio suo.
А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
12 Cui dixit Deus: Non tibi videatur asperum super puero, et super ancilla tua: omnia quæ dixerit tibi Sara, audi vocem ejus: quia in Isaac vocabitur tibi semen.
Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
13 Sed et filium ancillæ faciam in gentem magnam, quia semen tuum est.
Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
14 Surrexit itaque Abraham mane, et tollens panem et utrem aquæ, imposuit scapulæ ejus, tradiditque puerum, et dimisit eam. Quæ cum abiisset, errabat in solitudine Bersabee.
И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
15 Cumque consumpta esset aqua in utre, abjecit puerum subter unam arborum, quæ ibi erant.
А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
16 Et abiit, seditque e regione procul quantum potest arcus jacere: dixit enim: Non videbo morientem puerum: et sedens contra, levavit vocem suam et flevit.
Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
17 Exaudivit autem Deus vocem pueri: vocavitque angelus Dei Agar de cælo, dicens: Quid agis Agar? noli timere: exaudivit enim Deus vocem pueri de loco in quo est.
А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
18 Surge, tolle puerum, et tene manum illius: quia in gentem magnam faciam eum.
Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
19 Aperuitque oculos ejus Deus: quæ videns puteum aquæ, abiit, et implevit utrem, deditque puero bibere.
И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
20 Et fuit cum eo: qui crevit, et moratus est in solitudine, factusque est juvenis sagittarius.
И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
21 Habitavitque in deserto Pharan, et accepit illi mater sua uxorem de terra Ægypti.
А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
22 Eodem tempore dixit Abimelech, et Phicol princeps exercitus ejus, ad Abraham: Deus tecum est in universis quæ agis.
У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
23 Jura ergo per Deum, ne noceas mihi, et posteris meis, stirpique meæ: sed juxta misericordiam, quam feci tibi, facies mihi, et terræ in qua versatus es advena.
Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
24 Dixitque Abraham: Ego jurabo.
А Аврам рече: Хоћу се заклети.
25 Et increpavit Abimelech propter puteum aquæ quem vi abstulerunt servi ejus.
Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
26 Responditque Abimelech: Nescivi quis fecerit hanc rem: sed et tu non indicasti mihi, et ego non audivi præter hodie.
А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
27 Tulit itaque Abraham oves et boves, et dedit Abimelech: percusseruntque ambo fœdus.
Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
28 Et statuit Abraham septem agnas gregis seorsum.
А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
29 Cui dixit Abimelech: Quid sibi volunt septem agnæ istæ, quas stare fecisti seorsum?
А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
30 At ille: Septem, inquit, agnas accipies de manu mea: ut sint mihi in testimonium, quoniam ego fodi puteum istum.
А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
31 Idcirco vocatus est locus ille Bersabee: quia ibi uterque juravit.
Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
32 Et inierunt fœdus pro puteo juramenti.
Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
33 Surrexit autem Abimelech, et Phicol princeps exercitus ejus, reversique sunt in terram Palæstinorum. Abraham vero plantavit nemus in Bersabee, et invocavit ibi nomen Domini Dei æterni.
А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
34 Et fuit colonus terræ Palæstinorum diebus multis.
И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
