Ecclesiastes 3
1 [Omnia tempus habent, et suis spatiis transeunt universa sub cælo.
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 Tempus nascendi, et tempus moriendi; tempus plantandi, et tempus evellendi quod plantatum est.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 Tempus occidendi, et tempus sanandi; tempus destruendi, et tempus ædificandi.
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 Tempus flendi, et tempus ridendi; tempus plangendi, et tempus saltandi.
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 Tempus spargendi lapides, et tempus colligendi, tempus amplexandi, et tempus longe fieri ab amplexibus.
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 Tempus acquirendi, et tempus perdendi; tempus custodiendi, et tempus abjiciendi.
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 Tempus scindendi, et tempus consuendi; tempus tacendi, et tempus loquendi.
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 Tempus dilectionis, et tempus odii; tempus belli, et tempus pacis.]
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 [Quid habet amplius homo de labore suo?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 Vidi afflictionem quam dedit Deus filiis hominum, ut distendantur in ea.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 Cuncta fecit bona in tempore suo, et mundum tradidit disputationi eorum, ut non inveniat homo opus quod operatus est Deus ab initio usque ad finem.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 Et cognovi quod non esset melius nisi lætari, et facere bene in vita sua;
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 omnis enim homo qui comedit et bibit, et videt bonum de labore suo, hoc donum Dei est.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 Didici quod omnia opera quæ fecit Deus perseverent in perpetuum; non possumus eis quidquam addere, nec auferre, quæ fecit Deus ut timeatur.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 Quod factum est, ipsum permanet; quæ futura sunt jam fuerunt, et Deus instaurat quod abiit.]
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 [Vidi sub sole in loco judicii impietatem, et in loco justitiæ iniquitatem:
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 et dixi in corde meo: Justum et impium judicabit Deus, et tempus omnis rei tunc erit.
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 Dixi in corde meo de filiis hominum, ut probaret eos Deus, et ostenderet similes esse bestiis.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 Idcirco unus interitus est hominis et jumentorum, et æqua utriusque conditio. Sicut moritur homo, sic et illa moriuntur. Similiter spirant omnia, et nihil habet homo jumento amplius: cuncta subjacent vanitati,
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 et omnia pergunt ad unum locum. De terra facta sunt, et in terram pariter revertuntur.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Quis novit si spiritus filiorum Adam ascendat sursum, et si spiritus jumentorum descendat deorsum?
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 Et deprehendi nihil esse melius quam lætari hominem in opere suo, et hanc esse partem illius. Quis enim eum adducet ut post se futura cognoscat?]
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
