Ii Regum 21
1 Duodecim annorum erat Manasses cum regnare cœpisset, et quinquaginta quinque annis regnavit in Jerusalem: nomen matris ejus Haphsiba.
Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Ефсива.
2 Fecitque malum in conspectu Domini, juxta idola gentium quas delevit Dominus a facie filiorum Israël.
И чињаше што је зло пред Господом по гадним делима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевих;
3 Conversusque est, et ædificavit excelsa quæ dissipaverat Ezechias pater ejus: et erexit aras Baal, et fecit lucos sicut fecerat Achab rex Israël, et adoravit omnem militiam cæli, et coluit eam.
Јер опет начини висине, које беше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што беше начинио Ахав, цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
4 Exstruxitque aras in domo Domini, de qua dixit Dominus: In Jerusalem ponam nomen meum.
И начини олтаре у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ћу наместити име своје;
5 Et exstruxit altaria universæ militiæ cæli in duobus atriis templi Domini.
Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег.
6 Et traduxit filium suum per ignem: et ariolatus est, et observavit auguria, et fecit pythones, et aruspices multiplicavit, ut faceret malum coram Domino, et irritaret eum.
И сина свог проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гневећи Га.
7 Posuit quoque idolum luci quem fecerat, in templo Domini, super quod locutus est Dominus ad David, et ad Salomonem filium ejus: In templo hoc, et in Jerusalem quam elegi de cunctis tribubus Israël, ponam nomen meum in sempiternum.
И постави резан лик шумски који начини у дому, за који беше рекао Господ Давиду и Соломуну, сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека;
8 Et ultra non faciam commoveri pedem Israël de terra quam dedi patribus eorum: si tamen custodierint opere omnia quæ præcepi eis, et universam legem quam mandavit eis servus meus Moyses.
И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевим из земље коју дадох оцима њиховим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио, и сав закон који им је заповедио мој слуга Мојсије.
9 Illi vero non audierunt: sed seducti sunt a Manasse, ut facerent malum super gentes quas contrivit Dominus a facie filiorum Israël.
Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих.
10 Locutusque est Dominus in manu servorum suorum prophetarum, dicens:
А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи:
11 Quia fecit Manasses rex Juda abominationes istas pessimas, super omnia quæ fecerunt Amorrhæi ante eum, et peccare fecit etiam Judam in immunditiis suis:
Што учини Манасија, цар Јудин та гадна дела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који пре њега бише, и наведе на грех и Јуду гадним боговима својим;
12 propterea hæc dicit Dominus Deus Israël: Ecce ego inducam mala super Jerusalem et Judam, ut quicumque audierit, tinniant ambæ aures ejus.
Зато овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим, и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха.
13 Et extendam super Jerusalem funiculum Samariæ, et pondus domus Achab: et delebo Jerusalem, sicut deleri solent tabulæ: et delens vertam, et ducam crebrius stylum super faciem ejus.
Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здела, и избише се па се изврне.
14 Dimittam vero reliquias hæreditatis meæ, et tradam eas in manus inimicorum ejus, eruntque in vastitatem, et in rapinam cunctis adversariis suis:
И оставићу остатак наследства свог, и даћу их у руке непријатељима њиховим да буду плен и грабеж свим непријатељима својим.
15 eo quod fecerint malum coram me, et perseveraverint irritantes me, ex die qua egressi sunt patres eorum ex Ægypto usque ad hanc diem.
Јер чинише што је зло преда мном, и гневише ме од дана кад изиђоше оци њихови из Мисира до данас.
16 Insuper et sanguinem innoxium fudit Manasses multum nimis, donec impleret Jerusalem usque ad os: absque peccatis suis quibus peccare fecit Judam, ut faceret malum coram Domino.
Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим греха свог којим наведе Јуду на грех да чини што је зло пред Господом.
17 Reliqua autem sermonum Manasse, ut universa quæ fecit, et peccatum ejus quod peccavit, nonne hæc scripta sunt in libro sermonum dierum regum Juda?
А остала дела Манасијина и све што је чинио, и грех, којим је грешио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?
18 Dormivitque Manasses cum patribus suis, et sepultus est in horto domus suæ, in horto Oza: et regnavit Amon filius ejus pro eo.
И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома свог, у врту Озином; а на његово место зацари се Амон, син његов.
19 Viginti duorum annorum erat Amon cum regnare cœpisset: duobus quoque annis regnavit in Jerusalem: nomen matris ejus Messalemeth filia Harus de Jeteba.
Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. Матери му беше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.
20 Fecitque malum in conspectu Domini, sicut fecerat Manasses pater ejus.
Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија, отац његов.
21 Et ambulavit in omni via per quam ambulaverat pater ejus, servivitque immunditiis quibus servierat pater ejus, et adoravit eas:
И хођаше свим путем којим је ходио отац његов, и служаше гадним боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се.
22 et dereliquit Dominum Deum patrum suorum, et non ambulavit in via Domini.
И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим.
23 Tetenderuntque ei insidias servi sui, et interfecerunt regem in domo sua.
А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његовом.
24 Percussit autem populus terræ omnes qui conjuraverant contra regem Amon, et constituerunt sibi regem Josiam filium ejus pro eo.
А народ земаљски поби све који се беху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово место Јосију, сина његовог.
25 Reliqua autem sermonum Amon quæ fecit, nonne hæc scripta sunt in libro sermonum dierum regum Juda?
А остала дела Амонова, што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних?
26 Sepelieruntque eum in sepulchro suo, in horto Oza: et regnavit Josias filius ejus pro eo.
И погребоше га у његовом гробу у врту Озином; и Јосија, син његов би цар на његово место.
