< Ii Paralipomenon 12 >
1 Cumque roboratum fuisset regnum Roboam et confortatum, dereliquit legem Domini, et omnis Israël cum eo.
А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.
2 Anno autem quinto regni Roboam, ascendit Sesac rex Ægypti in Jerusalem (quia peccaverant Domino)
А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак цар мисирски на Јерусалим, јер згрешише Господу,
3 cum mille ducentis curribus, et sexaginta millibus equitum: nec erat numerus vulgi quod venerat cum eo ex Ægypto, Libyes scilicet, et Troglodytæ, et Æthiopes.
С хиљаду и две стотине кола и са шездесет хиљада коњаника, и не беше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.
4 Cepitque civitates munitissimas in Juda, et venit usque in Jerusalem.
И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.
5 Semeias autem propheta ingressus est ad Roboam, et principes Juda qui congregati fuerant in Jerusalem, fugientes Sesac: dixitque ad eos: Hæc dicit Dominus: Vos reliquistis me, et ego reliqui vos in manu Sesac.
Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудиним, који се беху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.
6 Consternatique principes Israël et rex, dixerunt: Justus est Dominus.
Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: Праведан је Господ.
7 Cumque vidisset Dominus quod humiliati essent, factus est sermo Domini ad Semeiam, dicens: Quia humiliati sunt, non disperdam eos, daboque eis pauxillum auxilii, et non stillabit furor meus super Jerusalem per manum Sesac.
А кад их виде Господ где се понизише, дође реч Господња Семаји говорећи: Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.
8 Verumtamen servient ei, ut sciant distantiam servitutis meæ, et servitutis regni terrarum.
Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.
9 Recessit itaque Sesac rex Ægypti ab Jerusalem, sublatis thesauris domus Domini et domus regis: omniaque secum tulit, et clypeos aureos quos fecerat Salomon:
И тако дође Сисак, цар мисирски, у Јерусалим и узе благо дома Господњег и благо дома царевог, све то узе; узе и штитове златне, које беше начинио Соломун;
10 pro quibus fecit rex æneos, et tradidit illos principibus scutariorum, qui custodiebant vestibulum palatii.
И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима који чувају врата дома царевог.
11 Cumque introiret rex domum Domini, veniebant scutarii et tollebant eos, iterumque referebant eos ad armamentarium suum.
И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а после их опет остављаху у ризницу стражарску.
12 Verumtamen quia humiliati sunt, aversa est ab eis ira Domini, nec deleti sunt penitus: siquidem et in Juda inventa sunt opera bona.
Што се дакле понизи, одврати се од њега гнев Господњи, и не затре га сасвим; јер још у Јуди беше добра.
13 Confortatus est ergo rex Roboam in Jerusalem, atque regnavit: quadraginta autem et unius anni erat cum regnare cœpisset, et decem et septem annis regnavit in Jerusalem, urbe quam elegit Dominus ut confirmaret nomen suum ibi, de cunctis tribubus Israël: nomen autem matris ejus Naama Ammanitis.
И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер беше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. А матери његовој беше име Нама, Амонка.
14 Fecit autem malum, et non præparavit cor suum ut quæreret Dominum.
Али он чињаше зло, јер не управи срца свог да тражи Господа.
15 Opera vero Roboam prima et novissima scripta sunt in libris Semeiæ prophetæ, et Addo videntis, et diligenter exposita: pugnaveruntque adversum se Roboam et Jeroboam cunctis diebus.
Али дела Ровоамова прва и последња нису ли записана у књизи пророка Семаје и видеоца Ида, где се казују кољена, а и ратови који беху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?
16 Et dormivit Roboam cum patribus suis, sepultusque est in civitate David: et regnavit Abia filius ejus pro eo.
И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом; а на његово се место зацари Авија, син његов.