I Samuelis 7

1 Venerunt ergo viri Cariathiarim, et reduxerunt arcam Domini, et intulerunt eam in domum Abinadab in Gabaa: Eleazarum autem filium ejus sanctificaverunt, ut custodiret arcam Domini.

Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчег Господњи, и однесоше га у кућу Авинадавову на брду, а Елеазара, сина његовог, посветише да чува ковчег Господњи.

2 Et factum est, ex qua die mansit arca Domini in Cariathiarim, multiplicati sunt dies (erat quippe jam annus vigesimus), et requievit omnis domus Israël post Dominum.

А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом.

3 Ait autem Samuel ad universam domum Israël, dicens: Si in toto corde vestro revertimini ad Dominum, auferte deos alienos de medio vestri, Baalim et Astaroth: et præparate corda vestra Domino, et servite ei soli, et eruet vos de manu Philisthiim.

А Самуило рече свему дому Израиљевом говорећи: Ако се свим срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, Њему једином служите, па ће вас избавити из руку филистејских.

4 Abstulerunt ergo filii Israël Baalim et Astaroth, et servierunt Domino soli.

И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу једином.

5 Dixit autem Samuel: Congregate universum Israël in Masphath, ut orem pro vobis Dominum.

Потом рече Самуило: Скупите свега Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас.

6 Et convenerunt in Masphath: hauseruntque aquam, et effuderunt in conspectu Domini: et jejunaverunt in die illa atque dixerunt ibi: Peccavimus Domino. Judicavitque Samuel filios Israël in Masphath.

И скупише се у Миспу, и црпући воду проливаше пред Господом, и постише онај дан, и онде рекоше: Сагрешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевим у Миспи.

7 Et audierunt Philisthiim quod congregati essent filii Israël in Masphath, et ascenderunt satrapæ Philisthinorum ad Israël. Quod cum audissent filii Israël, timuerunt a facie Philisthinorum.

А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изиђоше кнезови филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја.

8 Dixeruntque ad Samuelem: Ne cesses pro nobis clamare ad Dominum Deum nostrum, ut salvet nos de manu Philisthinorum.

И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашем, еда би нас избавио из руку филистејских.

9 Tulit autem Samuel agnum lactentem unum, et obtulit illum holocaustum integrum Domino: et clamavit Samuel ad Dominum pro Israël, et exaudivit eum Dominus.

Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ.

10 Factum est autem, cum Samuel offerret holocaustum, Philisthiim iniere prælium contra Israël: intonuit autem Dominus fragore magno in die illa super Philisthiim, et exterruit eos, et cæsi sunt a facie Israël.

И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрме Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем.

11 Egressique viri Israël de Masphath, persecuti sunt Philisthæos, et percusserunt eos usque ad locum qui erat subter Bethchar.

А Израиљци изиђоше из Миспе, и потераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар.

12 Tulit autem Samuel lapidem unum, et posuit eum inter Masphath et inter Sen: et vocavit nomen loci illius, Lapis adjutorii. Dixitque: Hucusque auxiliatus est nobis Dominus.

Тада узе Самуило камен, и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: Довде нам Господ поможе.

13 Et humiliati sunt Philisthiim, nec apposuerunt ultra ut venirent in terminos Israël. Facta est itaque manus Domini super Philisthæos cunctis diebus Samuelis.

Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња беше против Филистеја свега века Самуиловог.

14 Et redditæ sunt urbes quas tulerant Philisthiim ab Israël, Israëli, ab Accaron usque Geth, et terminos suos: liberavitque Israël de manu Philisthinorum, eratque pax inter Israël et Amorrhæum.

И повратише се Израиљу градови, које беху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима.

15 Judicabat quoque Samuel Israëlem cunctis diebus vitæ suæ:

А Самуило суђаше Израиљу свега века свог.

16 et ibat per singulos annos circuiens Bethel et Galgala et Masphath, et judicabat Israëlem in supradictis locis.

И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свим тим местима.

17 Revertebaturque in Ramatha: ibi enim erat domus ejus, et ibi judicabat Israëlem: ædificavit etiam ibi altare Domino.

Потом се враћаше у Раму, јер онде беше кућа његова, и суђаше онде Израиљу, и онде начини олтар Господу.