< پەندەکانی سلێمان 23 >
کە دانیشتی لەگەڵ فەرمانڕەوایەک نان بخۆیت، باش وردبەرەوە لەوەی لەپێشتە، | 1 |
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
چەقۆیەکیش لەناو گەرووت دابنێ، ئەگەر تۆ نەوسنی. | 2 |
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
ئارەزووی خواردنە خۆشەکانی مەکە، چونکە ئەم نانە بە مەبەستی هەڵخەڵەتاندنە. | 3 |
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
خۆت ماندوو مەکە بۆ ئەوەی دەوڵەمەند بیت، بە تێگەیشتنەوە وازی لێ بهێنە. | 4 |
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
چاو لە دەوڵەمەندی دەبڕیت و نییە، چونکە بێگومان باڵ دەگرێت، وەک هەڵۆ بەرەو ئاسمان دەفڕێت. | 5 |
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
نانی کەسی بەرچاوتەنگ مەخۆ، ئارەزووی خواردنە خۆشەکانی مەکە. | 6 |
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
لەبەر ئەوەی جۆرە کەسێکە هەردەم بیری لەلای تێچوونەکانە، پێت دەڵێت: «بخۆ و بنۆشە.» بەڵام دڵی لەگەڵت نییە. | 7 |
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
ئەو پارووەی خواردووتە دەیڕشێنیتەوە و قسە شیرینەکانت بە با دەدەیت. | 8 |
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
قسە بۆ گێل مەکە، چونکە گاڵتەی بە دانایی قسەکانت دێت. | 9 |
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
سنوورە کۆنەکان مەگوازەوە، هەروەها مەچووە ناو کێڵگەی هەتیوان، | 10 |
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
چونکە ئەوەی دەیانپارێزێت بە توانایە، ئەو بەرگری لە کێشەکەیان دەکات لە دژی تۆ. | 11 |
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
دڵت ئاراستەی فێربوون بکە و گوێشت بەرەو قسەی زانیاری. | 12 |
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
ڕێگری لە تەمبێکردنی منداڵ مەکە، ئەگەر بە گۆچان لێی بدەیت نامرێت. | 13 |
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
تۆ بە گۆچان لێی بدەیت، گیانی لە مردن دەرباز دەبێت. (Sheol ) | 14 |
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol )
ڕۆڵە، ئەگەر دڵت دانایە، منیش دڵم خۆش دەبێت. | 15 |
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
ناخم شادمان دەبێت، کە لێوەکانت ڕاستییەکان دەڵێن. | 16 |
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
دڵت ئیرەیی بە گوناهباران نەبات، بەڵکو بە درێژایی ڕۆژ بە پەرۆش بە بۆ لەخواترسی. | 17 |
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
بێگومان دواڕۆژت دەبێت، ئومێدی تۆ نابڕێت. | 18 |
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
ڕۆڵە، تۆ گوێ بگرە و دانا بە، دڵت بەرەو ڕێگای ڕاستی ئاراستە بکە. | 19 |
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
لەوانە مەبە کە شەراب زۆر دەخۆنەوە، یان ئەوانەی گۆشت زۆر دەخۆن، | 20 |
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
چونکە مەیخۆر و زۆر خۆر هەژار دەبن، ئەوەی زۆر بخەوێت پینەوپەڕۆ لەبەر دەکات. | 21 |
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
گوێ لە باوکت بگرە کە تۆی خستووەتەوە، دایکت کە پیر بوو گاڵتەی پێ مەکە. | 22 |
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
ڕاستی بکڕە و مەیفرۆشە، هەروەها دانایی و تەمبێکردن و تێگەیشتن. | 23 |
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
باوکی کەسی ڕاستودروست زۆر دڵخۆش دەبێت، ئەوەی کوڕێکی دانای ببێت پێی شادمان دەبێت. | 24 |
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
با دایک و باوکت شادمان بن، ئەوەی تۆی بووە دڵخۆش بێت. | 25 |
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
ڕۆڵە، دڵی خۆتم بدەرێ، با چاوەکانت لەسەر ڕێگاکانم بێت، | 26 |
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
چونکە لەشفرۆش چاڵێکی قووڵە و ژنی داوێنپیس بیرێکی تەنگە. | 27 |
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
تەنانەت ئەویش وەک چەتە لە بۆسەدا دەبێت، ناپاک لەنێو خەڵک زۆر دەکات. | 28 |
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
واوەیلا بۆ کێیە؟ پەژارەیی بۆ کێیە؟ ناکۆکی بۆ کێیە؟ سکاڵاکردن بۆ کێیە؟ برینی بەخۆڕایی بۆ کێیە؟ چاو سووربوونەوە بۆ کێیە؟ | 29 |
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
بۆ ئەوانەی بە دیار شەرابەوە لەنگەر دەگرن، ئەوانەی شەرابی تێکەڵاو تاقی دەکەنەوە. | 30 |
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
تەماشای شەراب مەکە بە ڕەنگی سووری، کە لەناو جام پڕشنگی داوە، بە سووکی دەچێتە خوارەوە! | 31 |
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
لە کۆتاییەکەی وەک مار دەتگەزێت و وەک توولەمار پێتەوەدەدات. | 32 |
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
چاوەکانت شتی نامۆ دەبینن و وڕێنەی سەیر و سەمەرە دەکەیت. | 33 |
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
وەک یەکێک دەبیت لەناو دڵی دەریا پاڵکەوتبێت، یان وەک یەکێک بەسەر دارئاڵای کەشتییەوە پاڵکەوتبێت. | 34 |
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
دەڵێی: «لێیان دام، ئازارم نەبوو! کوتامیان، نەمزانی! کەی بە هۆش خۆم دێمەوە، هەتا بەردەوام بم و بخۆمەوە؟» | 35 |
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.