< پەندەکانی سلێمان 23 >

کە دانیشتی لەگەڵ فەرمانڕەوایەک نان بخۆیت، باش وردبەرەوە لەوەی لەپێشتە، 1
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
چەقۆیەکیش لەناو گەرووت دابنێ، ئەگەر تۆ نەوسنی. 2
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
ئارەزووی خواردنە خۆشەکانی مەکە، چونکە ئەم نانە بە مەبەستی هەڵخەڵەتاندنە. 3
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
خۆت ماندوو مەکە بۆ ئەوەی دەوڵەمەند بیت، بە تێگەیشتنەوە وازی لێ بهێنە. 4
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
چاو لە دەوڵەمەندی دەبڕیت و نییە، چونکە بێگومان باڵ دەگرێت، وەک هەڵۆ بەرەو ئاسمان دەفڕێت. 5
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
نانی کەسی بەرچاوتەنگ مەخۆ، ئارەزووی خواردنە خۆشەکانی مەکە. 6
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
لەبەر ئەوەی جۆرە کەسێکە هەردەم بیری لەلای تێچوونەکانە، پێت دەڵێت: «بخۆ و بنۆشە.» بەڵام دڵی لەگەڵت نییە. 7
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
ئەو پارووەی خواردووتە دەیڕشێنیتەوە و قسە شیرینەکانت بە با دەدەیت. 8
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
قسە بۆ گێل مەکە، چونکە گاڵتەی بە دانایی قسەکانت دێت. 9
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
سنوورە کۆنەکان مەگوازەوە، هەروەها مەچووە ناو کێڵگەی هەتیوان، 10
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
چونکە ئەوەی دەیانپارێزێت بە توانایە، ئەو بەرگری لە کێشەکەیان دەکات لە دژی تۆ. 11
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
دڵت ئاراستەی فێربوون بکە و گوێشت بەرەو قسەی زانیاری. 12
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
ڕێگری لە تەمبێکردنی منداڵ مەکە، ئەگەر بە گۆچان لێی بدەیت نامرێت. 13
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
تۆ بە گۆچان لێی بدەیت، گیانی لە مردن دەرباز دەبێت. (Sheol h7585) 14
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
ڕۆڵە، ئەگەر دڵت دانایە، منیش دڵم خۆش دەبێت. 15
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
ناخم شادمان دەبێت، کە لێوەکانت ڕاستییەکان دەڵێن. 16
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
دڵت ئیرەیی بە گوناهباران نەبات، بەڵکو بە درێژایی ڕۆژ بە پەرۆش بە بۆ لەخواترسی. 17
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
بێگومان دواڕۆژت دەبێت، ئومێدی تۆ نابڕێت. 18
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
ڕۆڵە، تۆ گوێ بگرە و دانا بە، دڵت بەرەو ڕێگای ڕاستی ئاراستە بکە. 19
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
لەوانە مەبە کە شەراب زۆر دەخۆنەوە، یان ئەوانەی گۆشت زۆر دەخۆن، 20
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
چونکە مەیخۆر و زۆر خۆر هەژار دەبن، ئەوەی زۆر بخەوێت پینەوپەڕۆ لەبەر دەکات. 21
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
گوێ لە باوکت بگرە کە تۆی خستووەتەوە، دایکت کە پیر بوو گاڵتەی پێ مەکە. 22
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
ڕاستی بکڕە و مەیفرۆشە، هەروەها دانایی و تەمبێکردن و تێگەیشتن. 23
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
باوکی کەسی ڕاستودروست زۆر دڵخۆش دەبێت، ئەوەی کوڕێکی دانای ببێت پێی شادمان دەبێت. 24
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
با دایک و باوکت شادمان بن، ئەوەی تۆی بووە دڵخۆش بێت. 25
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
ڕۆڵە، دڵی خۆتم بدەرێ، با چاوەکانت لەسەر ڕێگاکانم بێت، 26
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
چونکە لەشفرۆش چاڵێکی قووڵە و ژنی داوێنپیس بیرێکی تەنگە. 27
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
تەنانەت ئەویش وەک چەتە لە بۆسەدا دەبێت، ناپاک لەنێو خەڵک زۆر دەکات. 28
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
واوەیلا بۆ کێیە؟ پەژارەیی بۆ کێیە؟ ناکۆکی بۆ کێیە؟ سکاڵاکردن بۆ کێیە؟ برینی بەخۆڕایی بۆ کێیە؟ چاو سووربوونەوە بۆ کێیە؟ 29
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
بۆ ئەوانەی بە دیار شەرابەوە لەنگەر دەگرن، ئەوانەی شەرابی تێکەڵاو تاقی دەکەنەوە. 30
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
تەماشای شەراب مەکە بە ڕەنگی سووری، کە لەناو جام پڕشنگی داوە، بە سووکی دەچێتە خوارەوە! 31
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
لە کۆتاییەکەی وەک مار دەتگەزێت و وەک توولەمار پێتەوەدەدات. 32
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
چاوەکانت شتی نامۆ دەبینن و وڕێنەی سەیر و سەمەرە دەکەیت. 33
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
وەک یەکێک دەبیت لەناو دڵی دەریا پاڵکەوتبێت، یان وەک یەکێک بەسەر دارئاڵای کەشتییەوە پاڵکەوتبێت. 34
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
دەڵێی: «لێیان دام، ئازارم نەبوو! کوتامیان، نەمزانی! کەی بە هۆش خۆم دێمەوە، هەتا بەردەوام بم و بخۆمەوە؟» 35
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.

< پەندەکانی سلێمان 23 >