Mark 7
1 Kutu mwet Pharisee, oayapa kutu mwet luti Ma Sap ma tuku Jerusalem me, elos tukeni nu yurin Jesus.
И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима
2 Ac elos liye lah kutu sin mwet tumal lutlut elos mongo ke elos tiana aknasnasye paolos in oana ouiya se ma mwet Pharisee elos oakiya nu sin mwet uh.
И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3 (Tuh mwet Pharisee ac mwet Jew nukewa elos oru oana ke mwet matu lalos tuh luti nu selos: elos tia ku in mongo elos fin tia aknasnasye paolos oana oakwuk lalos;
Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4 ku tia pac kang kutena ma su tuku nien kuka me elos fin tia aknasnasye meet. Ac elos akfalye pac ouiya puspis ma elos eis sin mwet matu lalos, oana ouiya nu ke aknasnasye cup, tup, ahlu bronze, ac mwe oan.)
И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5 Ouinge mwet Pharisee ac mwet luti Ma Sap elos siyuk sel Jesus, “Efu ku mwet tomom lutlut elos tia fahsr fal nu ke mwe luti ma kut eis sin mwet matu lasr, a elos mongo ke paolos tia aknasnasyeyukla?”
А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6 Jesus el fahk nu selos, “Pwayena kas in palu lal Isaiah keiwos! Kowos mwet wosounkas, oana ma el simusla ke el fahk, ‘God El fahk, Mwet inge sunakinyu ke kas lalos, A insialos loesla likiyu.
А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7 Wangin sripa elos in alu nu sik, Mweyen elos luti oakwuk ma mwet uh orala Oana in ma sap luk!’
Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8 “Kowos pilesru ma God El sapkin, ac ukwe mwe luti lun mwet uh.”
Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9 Ac el fahk pac nu selos, “Kowos arulana usrnguk in konauk inkanek in sisla ma sap lun God tuh kowos in sruokyana kas matu lowos.
И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10 Tuh Moses el fahk, ‘Sunakin papa tomom ac nina kiom,’ oayapa el fahk, ‘El su selngawi papa tumal ku nina kial, fah anwuki el.’
Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11 A kowos fahk mu sie mwet fin oasr ma el ku in sang kasru papa ku nina kial, a el fahk mu ‘Corban,’ (kalmac pa, Itukyang nu sin God),
А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12 na kowos fuhlella mu el tia enenu in kasru papa tumal ku nina kial.
И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13 Ke kowos oru ouinge, kowos aklusrongtenye kas lun God ke kowos luti nu sin mwet uh oakwuk lun mwet matu lowos. Ac oasr pac ma puspis ouinge ma kowos oru.”
Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14 Na Jesus el sifil pangonma un mwet uh nu yorol ac fahk nu selos, “Kowos nukewa in porongeyu ac kalem kac.
И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15 Tia ma ilyak nu in sie mwet pa ku in akfohkfokyal, a ma su illa liki sie mwet pa ac akfohkfokyal.
Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16 Kowos in porongo, fin oasr srewos.”
Ако ко има уши да чује нека чује.
17 Ke el som liki un mwet uh ac ilyak nu in lohm uh, mwet tumal lutlut elos siyuk elan aketeya pupulyuk se inge.
И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
18 Ac el fahk nu selos, “Ya kowos nikin oapana mwet uh? Mea, kowos tia kalem lah wangin kutena ma su ilyak nu in mwet se ku in akfohkfokyal,
И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
19 mweyen mau tia ilyak nu in nunak lal, a nu insial ac illa liki insial.” (Ke el fahk ouinge, el akkalemye lah mwe mongo nukewa nasnas in mongo kac.)
Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
20 Ac El sifilpa fahk, “Ma su illa liki sie mwet pa ac akfohkfokyal.
Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
21 Tuh liki insien sie mwet nunak koluk uh sikyak ma kolol in kosro, pisrapasr, akmas,
Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
22 kosro inmasrlon mwet payuk, rapku, oru ouiya koluk; kutasrik, elah koluk, ngetnget in mwel, lesrik, inse fulat, ac supoklot.
Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
23 Ma koluk inge nukewa tuku luin sie mwet ac akfohkfokyalla.”
Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
24 Na Jesus el illa ac som nu in acn apkuran nu ke siti Tyre. El utyak nu in sie lohm ac tia lungse mwet uh in etu lah el oasr we, tusruktu el koflana wikla.
И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
25 Ac sie mutan su acn natul oasr ngun fohkfok yorol, ke el lohng ke Jesus, el sulaklak na tuku nu yorol ac putati nu ke nial.
Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
26 Mutan sac el sie mutan pegan su isusla in acn Phoenicia in facl Syria. El kwafe sin Jesus elan sisla demon uh liki acn natul.
А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
27 A Jesus el topuk ac fahk, “Lela kut in kiteya tulik uh meet. Tia wo in eisla mongo nun tulik ac sisla nu sin kosro ngalngul.”
А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
28 Mutan sac topuk ac fahk, “Aok Leum, tusruktu finne kosro ngalngul ye tepu uh, elos kang pac kutkut in mongo nun tulik uh.”
А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29 Ouinge Jesus el fahk nu sel, “Ke sripen top lom an, folokla nu in lohm sum ac kom ac fah liye lah demon sac illa tari liki acn nutum!”
И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
30 Na mutan sac som nu lohm sel ac liye lah tulik se natul ah oan fin mwe oan kial, ac demon sac som lukel tari.
И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
31 Ac Jesus el sifil som liki acn atulani in acn Tyre ac fahsr sasla acn Sidon nu ke Lulu Galilee, ut ke inkanek ma fahsr nu ke Siti Singoul ah.
И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
32 Kutu mwet elos use sie mwet sulohngkas ac kas lohlo nu yurin Jesus, ac elos kwafe sel tuh elan filiya paol nu facl.
И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
33 Ac Jesus el usalla liki un mwet uh nu yen eltal mukena we, na el sang kufinpaol nu insracl, ac el anila ac kahlye lohul.
И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
34 Na Jesus el ngetak nu inkusrao ac saola ac fahk nu sin mwet sac, [“Ephphatha”], oana fahk, “In ikakla!”
И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
35 In pacl sacna sren mukul sac ikakla, ac ma kapriyen lohul taltalla, ac el kaskas kalem.
И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
36 Na Jesus el sap ku nu sin mwet uh elos in tia fahk nu sin kutena mwet. A ke el akyokye in wili tuh elos in tia fahk, elos arulana akyokye fahkak lalos ke ma el oru.
И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
37 Ac elos nukewa su lohng kac, elos arulana lut ac fahk, “Ma nukewa el oru uh wolana! El oru mwet sulohngkas in ku in lohng, ac mwet kofla kas in ku in kaskas!”
И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
