< 전도서 1 >

1 다윗의 아들 예루살렘 왕 전도자의 말씀이라
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 전도자가 가로되 헛되고 헛되며 헛되고 헛되니 모든 것이 헛되도다
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 사람이 해 아래서 수고하는 모든 수고가 자기에게 무엇이 유익한고
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 한 세대는 가고 한 세대는 오되 땅은 영원히 있도다
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 해는 떴다가 지며 그 떴던 곳으로 빨리 돌아가고
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 바람은 남으로 불다가 북으로 돌이키며 이리 돌며 저리 돌아 불던 곳으로 돌아가고
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 모든 강물은 다 바다로 흐르되 바다를 채우지 못하며 어느 곳으로 흐르든지 그리로 연하여 흐르느니라
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 만물의 피곤함을 사람이 말로 다 할 수 없나니 눈은 보아도 족함이 없고 귀는 들어도 차지 아니하는도다
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 이미 있던 것이 후에 다시 있겠고 이미 한 일을 후에 다시 할지라 해 아래는 새 것이 없나니
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 무엇을 가리켜 이르기를 보라 이것이 새 것이라 할 것이 있으랴 오래 전 세대에도 이미 있었느니라
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 이전 세대를 기억함이 없으니 장래 세대도 그 후 세대가 기억함이 없으리라
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 나 전도자는 예루살렘에서 이스라엘 왕이 되어
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 마음을 다하며 지혜를 써서 하늘 아래서 행하는 모든 일을 궁구하며 살핀즉 이는 괴로운 것이니 하나님이 인생들에게 주사 수고하게 하신 것이라
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 내가 해 아래서 행하는 모든 일을 본즉 다 헛되어 바람을 잡으려는 것이로다
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 구부러진 것을 곧게 할 수 없고 이지러진 것을 셀 수 없도다
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 내가 마음 가운데 말하여 이르기를 내가 큰 지혜를 많이 얻었으므로 나보다 먼저 예루살렘에 있던 자보다 낫다 하였나니 곧 내 마음이 지혜와 지식을 많이 만나 보았음이로다
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 내가 다시 지혜를 알고자 하며 미친 것과 미련한 것을 알고자 하여 마음을 썼으나 이것도 바람을 잡으려는 것인 줄을 깨달았도다
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 지혜가 많으면 번뇌도 많으니 지식을 더하는 자는 근심을 더하느니라
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.

< 전도서 1 >