1 Corintios 14
1 Chikojo ichuqꞌabꞌ chutereneꞌxik ri loqꞌanik. Xuqujeꞌ chirayij ri usipanik ri Uxlabꞌal, che ronojel ri sipanik chirayij ri qꞌalajisan tzij.
Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
2 Rumal cher ri katzijon pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik ri man re winaq taj, man kukꞌ ta ri winaq katzijon wi, xane rukꞌ ri Dios. Qas tzij man kꞌo ta jun kachꞌobꞌow ri kubꞌij, rumal cher awatal ri kubꞌij pa ri Uxlabꞌixel.
Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
3 Are kꞌu ri kuqꞌalajisaj ri tzij ri kaya che rumal ri Dios, are kuchꞌabꞌej ri winaq jeriꞌ kuꞌtoꞌo, kuꞌtaqchiꞌj xuqujeꞌ kukubꞌisaj kikꞌuꞌx.
А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.
4 Ri kachꞌaw pa juleꞌ taq tzijobꞌal chik, kuwok ribꞌ chibꞌil ribꞌ. Are kꞌu ri kuqꞌalajisaj ri tzij ri kaya che rumal ri Dios are kuꞌwok ri winaq pa ri komontyox.
Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
5 Kawaj in we ta iwonojel kixchꞌaw pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, xa kꞌu kurayij nukꞌux we ta ix qꞌalajisal taq tzij. Ri qꞌalajisal tzij nim uqꞌij choch ri kachꞌaw pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, xwi na kꞌu riꞌ we kakwin chuqꞌaxaxik ri tzij ri kubꞌij rech jeriꞌ ri komontyox kukꞌamawaꞌj tobꞌanik.
Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
6 Wachalal we ta kineꞌ chanim chiꞌsolixik kꞌa te riꞌ kixinchꞌabꞌej pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, ¿la kꞌo kutayij riꞌ chiꞌwe? Are ne katan riꞌ we kinbꞌij jun kꞌutbꞌal chiꞌwach, o jun etaꞌmanik, jun qꞌalajisan tzij o jun kꞌutuꞌn.
А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?
7 Qilampeꞌ, ri e qꞌojom jacha ri chirimiꞌy xuqujeꞌ kaxeꞌt ri kojtal kꞌam che jacha ri chirimiꞌy xuqujeꞌ ri qꞌojom ri bꞌantal che kꞌam, ¿jas kabꞌan riꞌ chi retaꞌmaxik jachin chike ri qꞌojom tajin kaqꞌojomaxik we ta mat junam kechꞌawik?
Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?
8 Ri suꞌ we man qas ta qꞌalaj ri uchꞌabꞌal, ¿la aninaq kakimulij kibꞌ riꞌ ri winaq rech kebꞌe pa chꞌoꞌj?
Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?
9 Jeriꞌ kꞌut kakꞌulmataj iwukꞌ. We man kꞌyaqal ri kibꞌij, ¿la kachꞌobꞌotaj kꞌu riꞌ ri kibꞌij? Je ta ne tajin kixtzijon riꞌ rukꞌ ri kyaqiqꞌ.
Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
10 Sibꞌalaj kꞌi tzijobꞌal kꞌo cho ri uwachulew, e kꞌo kꞌu winaq ri kechꞌobꞌowik.
Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.
11 We kꞌu man kinchꞌobꞌ in ri kabꞌix chwe, la xa kꞌu in riꞌ naj kinpe wi, o are ri katzijon wukꞌ naj kape wi.
Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.
12 Je xuqujeꞌ bꞌa ix ri sibꞌalaj kirayij ri sipanik rech ri Uxlabꞌixel, chixpatanij bꞌa chupam ri sipanik ri yaꞌtal chiꞌwe rech kiꞌtoꞌ ri komontyox.
Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.
13 Rumal riꞌ, ri winaq ri kachꞌaw pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik chuta pa ri uchꞌawem ri sipanik rech qꞌaxan tzij, rech jeriꞌ kakwinik kuqꞌaxaj pa kitzijobꞌal winaq ri kubꞌij pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik.
Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.
14 Rumal cher we kinbꞌan chꞌawem pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, ri wanimaꞌ xuqujeꞌ kubꞌan chꞌawem, are kꞌu ri nuchomabꞌal man kꞌo ta kuchꞌeko.
Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
15 ¿Jas kꞌu ri rajawaxik kinbꞌano? Rajawaxik kinbꞌan chꞌawem rukꞌ ri wanimaꞌ, xuqujeꞌ rukꞌ ri nuchomabꞌal; kinbꞌixon rukꞌ ri wanimaꞌ, xuqujeꞌ rukꞌ ri nuchomabꞌal.
Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
16 Rumal cher we xaq pa awanimaꞌ kaqꞌijilaꞌj wi ri Dios ¿la kakwin kꞌu riꞌ kubꞌij jun winaq, ri man tijotal ta chuchꞌobꞌik we jastaq riꞌ, je laꞌ leꞌ, we man kuchꞌobꞌ ri kabꞌij?
Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?
17 Pune sibꞌalaj utz riꞌ ri atyoxinem at che ri Dios, maj kꞌu kutayij riꞌ che jun chik.
Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.
18 Kintyoxinik che ri Dios rumal kinikꞌow chiꞌwach iwonojel che tzijonem pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik.
Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.
19 Pa ri komontyox kꞌut are katanik we kinkoj jobꞌ tzij ri kachꞌobꞌotajik xuqujeꞌ katobꞌan chikipixibꞌaxik ri nikꞌaj chik, cho we kinkoj lajuj mil tzij pa juleꞌ taq tzijobꞌal chik.
Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.
20 Wachalal, man je ta kixchoman akꞌalabꞌ. Je chixchoman akꞌalabꞌ chuchꞌobꞌik ri mak, pa ri ichomabꞌal kꞌut jer chixchoman riꞌjabꞌ taq winaq.
Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.
21 Pa ri taqanik tzꞌibꞌatalik: Keꞌnchꞌabꞌej na we tinimit riꞌ chi kichiꞌ e nikꞌaj winaq chik xuqujeꞌ pa juleꞌ taq tzijobꞌal chik, rumal riꞌ man kinkitata wi. Jeriꞌ kubꞌij ri Ajawxel.
У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
22 Xaq jeriꞌ ri chꞌawem pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, man jun etal taj chike ri e kojonelabꞌ, xane jun etal chike ri man e kojonelabꞌ taj. Are kꞌu ri qꞌalajisan utzij ri Dios, man jun etal taj chike ri man e kojonelabꞌ taj xane kech ri kojonelabꞌ.
Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.
23 Xaq jeriꞌ, we konojel ri komontyox kakimulij kibꞌ xuqujeꞌ ketzijon pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, koꞌk kꞌu bꞌi nikꞌaj ri man kakichꞌobꞌ ta ri chꞌabꞌal riꞌ o man kakikoj taj, ¿la man kꞌu kakibꞌij riꞌ chi xa ix kon?
Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
24 We kꞌu kꞌo jun ri man kukoj taj o kok ne bꞌik jun ri man kuchꞌobꞌ taj are konojel tajin kakiqꞌalajisaj tzij, riꞌ kamayijanik xuqujeꞌ kuchꞌobꞌ riꞌ chi ajmak kumal ke konojel ri e kꞌo chilaꞌ.
А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.
25 Kaqꞌalajisax kꞌu na ronojel ri rawam pa ranimaꞌ. Kaxukꞌiꞌk kꞌu na, kuqꞌijilaꞌj ri Dios, kubꞌij: Qas tzij wi ri Dios kꞌo iwukꞌ.
И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.
26 Qachalal, ¿jas kꞌu kaqabꞌij che we riꞌ? Are kimulij iwibꞌ kuyaꞌo we chi ijujunal kꞌo jujun ibꞌix, jujun ikꞌutuꞌn, kꞌo jastaq ri kukꞌut ri Dios chiꞌwach, kixtzijon pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, xuqujeꞌ kibꞌan qꞌaxan taq tzij. Rajawaxik chi ronojel we riꞌ kabꞌanik rech jeriꞌ katoꞌik ri komontyox.
Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
27 We kabꞌan chꞌawem pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, chechꞌaw kebꞌ o oxibꞌ pa jujunal, xuqujeꞌ qꞌaxax ri kitzij rumal jun chik.
Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
28 We man kꞌo jun qꞌaxal tzij pa ri komontyox, mechꞌaw bꞌa pa juleꞌ taq chꞌabꞌal chik, xane xwi kichꞌabꞌej kibꞌ xuqujeꞌ kichꞌabꞌej ri Dios.
Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
29 Ri e qꞌalajisal taq utzij ri Dios, chechꞌaw kebꞌ oxibꞌ chike, ri nikꞌaj chik kichꞌobꞌo rij pa noꞌjimal ri xbꞌixik.
А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
30 We kꞌo jun tꞌuyulik kakꞌut kꞌu jun jastaq choch rumal ri Dios, ri winaq ri tajin kachꞌawik chuya bꞌe che ri jun chik kachꞌawik.
Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.
31 Jeriꞌ konojel chi kijujunal kakiqꞌalajisaj ri tzij ri xubꞌij ri Dios chike, rech jeriꞌ konojel kakikꞌamawaꞌj pixabꞌ xuqujeꞌ kꞌaslemal.
Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
32 Ri e qꞌalajisal taq tzij are kabꞌan ke puꞌwiꞌ ri sipanik rech qꞌalajisan tzij.
И духови пророчки покоравају се пророцима;
33 Rumal cher ri Dios man kubꞌan ta jun jastaq ri man kꞌo ta pa ucholajil, rumal cher ri Dios are Dios rech jaꞌmaril. Jetaq ri naqꞌatajibꞌal pa taq ri kikomontyox ri e kojonelabꞌ,
Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.
34 man yaꞌtal ta chike ri ixoqibꞌ kechꞌawik pa ri riqoj ibꞌ pa ri komontyox. Xane kimochꞌo kibꞌ jetaq ri kubꞌij ri taqanik.
Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
35 Ri ixoqibꞌ we kakaj kaketaꞌmaj jun jastaq, kita chike ri e kachajilal cho kachoch, rumal cher man utz taj kabꞌantajik kachꞌaw jun ixoq pa ri komontyox.
Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
36 ¿La iwukꞌ kꞌu ix xkꞌiy wi loq ri utzij ri Dios? ¿La xaq xwi kꞌu ix xixkꞌamawaꞌn ri tzij?
Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?
37 We kꞌo jun kunaꞌo chi qꞌalajisal tzij o kꞌo ri Uxlabꞌixel che, chuchꞌobꞌo chi we tajin kintzꞌibꞌaj chiꞌwe, utaqanik ri Dios.
Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.
38 Are kꞌu ri man karaj taj kuchꞌobꞌ we riꞌ muchꞌobꞌ wi.
Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
39 Xaq jeriꞌ wachalal, chirayij ri sipanik rech qꞌalajisan tzij, xuqujeꞌ man kiqꞌatej taj ukojik ri juleꞌ taq chꞌabꞌal chik.
Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.
40 Utz chibꞌana che ronojel ri jastaq xuqujeꞌ pa ucholajil.
А све нека бива поштено и уредно.
