Ebhikolwa bhya Jintumwa 13
1 Woli mwikanisa llya Antiokia, bhaliga bhalio abhalagi abhandi amwi na bheigisha. Bhaliga Barnaba, Simeoni (unu aliga natogwa Nigeri). Lukio awa Krene, Manaeni (omuili unu atali wa manyiga ga Herode omutangasha wa lijimbho) na Sauli.
А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
2 Anu bhaliga nibhamulamya Latabugenyi ne chisibho, Mwoyo Mwelu aikile, “munyaulile kumbhali Barnaba na Sauli, bhakole emilimu jinu nabhabhilikie.”
А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
3 Likanisa lyejile lyamala echisibho, okusabhwa no kubhatelako amabhoko abhanu bhanu, mbe nibhabhasiga bhagende.
Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
4 Kulwejo Barnaba na Sauli bhamwolobhee Mwoyo Mwelu nibhatelemuka okuja Seleukia; Okusokeyo mbhalabha KU nyanja okuja mwisinga elya Kipro.
Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
5 Anu bhaliga mu musi gwa Salami, bhalasishe omusango gwa Nyamuanga mu mekofyanyisho ga Abhayaudi. one nokubha bhaliga amwi na Yohana Marko kuti msakisi webhwe.
И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
6 Bhejile bhagenda mwisiga lyona bhakiga Pafo, bhasangile munu mulebhe mulosi, Omuyaudi omulagi wo lubheyi, unu lisina lyae aliga ali Bar Yesu.
А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
7 Omulosi unu aliga ali amwi no Mtwale Sergio Paulus, unu aliga ali munu wo bhenge. Omunu unu abhakokele Barnaba na Sauli, kulwo kubha aganenda okungwa omusango gwa Nyamuanga.
Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
8 Mbe nawe Elima “Omulosi ulya” (Nkokutyo lisina lyae lyagajuywe) abhaganyishe; alegejishe okumuindula omutwale ulya asoke mulikilisha.
А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
9 Mbe nawe Sauli unu aliga nabhilikilwa Paulo, aliga ejusibhwe na Mwoyo Mwelu, Mbe namulolelela neke-neke.
А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
10 Mbe naika “awe omwana wa nyakusheta unu wijusibhe no bhwijigi-jigi bha bhuli nyami no bhulenga. Awe uli musoko wa bhuli chinu che chimali. Utakusiga okujiindula jinjila ja Latabugenyi, angu outula?
Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
11 Mbe Lola woli, okubhoko kwa Latabugenyi kuli ingulu yao, na ouja okuofula. Utakulilola lisubha ko mwanya” Ao nao oluwe ne chisute nibhimugwila Elimas; Nabha okwiinda-inda aliya-la no kusabhwa abhanu bhamutangashe kwo kumugwata okubhoko.
И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
12 Omutwale ejile alola ganu gabhonekene, ekilisishe, kulwo kubha atang'ang'asibhwe kwo kulubhana na meigisho ga Latabugenyi.
Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
13 Mbe woli Paulo na bhasani bhae nibhagenda mu lugendo lwa mumaji nibhasoka Pafo nibhakinga Perge mu Pamfilia. nawe Yohana abhasigile nasubha Yerusalemu.
А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
14 Paulo no musani wae nibhagenda mulugendo lwo kusoka Perge nibhakinga Antiokia eya Pisidia. Eyo bhagendele mulikofyanyisho ku lusiku olwa isabhato nibhakinga nibhenyanja.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
15 Bhejile bhamala okusoma ebhilagilo na bhalagi, abhatangasha bhe likofyanyisho abhasilie omusango nibhaika, “Bhaili, mkabha ne misango jo kubhatamo omwoyo abhanu anu, mwaike.”
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
16 Kulwejo Paulo emeleguyu no kubhaungisha okubhoko; aikile, “Emwe abhalume bha Israel bhanu omumwolobhela Nyamuanga, Mbe mutegeleshe.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
17 Nyamuanga wa bhanu bhanu abha Israeli bhanu asolele bha lata weswe no kubhakola bhanu bhafu anu bhaliga bhekae mu Chalo cha Misri, na kulwo kubhoko kwae nabhatangasha.
Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
18 Mu miaka makumi gana nabhegumilisha mwibhala.
И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19 Wejile amala okugasingalisha amanga musanju mu Chalo cha Kanani, abhayanile abhanu bheswe echalo chebhwe okulya omwandu.
И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
20 Ganu gone gabhonekene kwiya kafu mu myaka magana gana na makumi gatanu. Okumala ebhinu bhinu bhyona, Nyamuanga nabhayana abhalamusi kukinga ku Samweli Omulagi.
И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21 Okumala ganu, abhanu mbhasabhwa Omukama, kwibhyo Nyamuanga nabhayana Sauli omwana wa Kisi, omunu wo luganda lwa Benjamini, kubha mukama kwa myaka makumi gana
И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
22 Eishe Nyamuanga namusoshako ku bhukama nabhatelako Daudi abhe mukama webhwe. Okulubhana ne bhya Daudi Nyamuanga aikile ati,”namubhene Daudi omwana wa Yese omunu unu kakondelesha omwoyo gwani; unu kajokola bhuli chinu chinu enenda.”
И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
23 Okusoka mu luganda Lwo munu unu Nyamuanga abhaletee abhaisraeli omwelusi, Yesu, lwa kutyo alagile okukola.
Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
24 Gunu gwambhile okubhonekana, anu Yesu aliga achali kuja, okwamba Yohana nalasha obhubhatijo bhwo kuta ku bhanu bhona abhaisraeli.
Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
25 Mbe omwene Yohana Anu aliga namalisha emilimu jae, aikile, “Omunyiganilisha ati anye nanye ga? Anye ntali ulya. Mbe mutegeleshe, unu kaja inyuma yani, niteile okugesha ebhilato bhya mu bhigele bhae.
И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
26 Bhana bhasu, abhana bho lwibhulo lwa Abraham, na bhalya mwimwe bhanu omumulamya Nyamuanga, ni ingulu yemwe ati omusango gunu gwo mwelulo gwatumilwe.
Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
27 Mu bhalya bhanu bhekae Yerusalemu, na abhatungi bhebhwe, bhatamumenyele mu chimali, nolwo bhatagumenyele omusango gwa bhalagi bhanu abhasomwa bhuli sabhato; Kulwejo bhakumisishe omusango gwa bhalagi ogwo kumulamula Yesu kufwa.
Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
28 Nolwo kutyo bhatabhwene nsonga yona yona ye kisi yo kufwa kwa Yesu, nawe bhamusabhile Pilato amwite.
И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
29 Bhejile bhamala bhyona bhinu bhyandikilwe okulubhana no mwene bhamwisishe okusoka kwiti no kumumamya munfwa.
И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
30 Mbe nawe Nyamuanga namusulula okusoka mu bhafuye.
А Бог васкрсе Га из мртвих.
31 Abhonekene KU nsiku nyafu kubhalya bhanu bhalibhataga nage okusoka Galilaya no kuja Yerusalemu. Abhanu bhanu woli ni bhabhambhansi bha bhanu.
И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
32 Kwibyo echibhaletela emisango jo bhwana okulubhana ne milago jinu bhasaja bheswe bhayanilwe.
И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
33 Nyamuanga ateyeo emilago jinu kwiswe, abhana bhebhwe kwijo amusuluye Yesu no kumkola kubha muanga lindi. Gunu gwone gwandikilwe mu jabhuli eya kabhili: “Awe uli mwana wani, lelo nabha esomwana”
Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
34 One ejibhonekana mu chimali na ati amusuluye okusoka mubhafue koleleki omubhili gwae gwasiga kunyamuka, kaika kutya: “Enijokuyana obhulengelesi na amabhando ge chimali mu Daudi.”
А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
35 Inu niyo insonga kaika one mu jabhuli eindi, “utakwikilisha omwelu wao abhonekane no bhubhosi.”
Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
36 Wejile Daudi amala okukolela elyenda lya Nyamuanga mu lwibhulo lwae, amamile, amamibhwe amwi na bhesemwene, na abhubhwene obhunyamuke,
Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
37 Mbe nawe unu asuluywe na Nyamuanga atabhwene bhunyamke.
А ког Бог подиже не виде труљење.
38 Kwibyo na jimenyekane kwimwe, Bhaili, okulabha ku munu unu okusasilwa kwe bhikayo kwasimuywe.
Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
39 Ku mwene bhuli unu kekilisha kabhalilwa echimali na masango gona age bhilagilo bhya Musa bhitakabhayanile chimali.
И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
40 Kwibyo mubhega bhekengi ati chinu bhaikilie abhalagi chitabhonekana kwimwe:
Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
41 Mbe Lola, emwe bhanu omugaya, mulugule no kusimagila; lwa kutyo enikola emilimu mu nsiku jemwe, omulimu gunu mtakutula kugwikilisha, nolwo omunu akabhelesha.”
Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
42 Mumwanya ogwo Paulo na Barnaba Bhejile bhasokao, abhanu nibhabhasabhwa bhaike emisango jo lusiku lwa Isabhato Inu eija.
А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
43 Mu mwanya gwe likofyanyisho gwejile gwawa, Abhayaudi bhafu nabheikanyibhwa mu chimali bhabhalubhile Paulo na Barnaba, bhanu bhaikile nabho na nibhakomelesha bhagendelele mu chigongo cha Nyamuanga.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
44 Isabhato Inu yalubhie, kuti musi gwona gwekofanyishe okutegelesha omusango gwa Nyamuanga.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
45 Abhayaudi Bhejile bhalola elikofyanya, mbhejula lifuwa no kwaika amasango ago gagailwe ku bhinu bhinu bhyaikwaga na Paulo no kumufuma.
А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
46 Mbe nawe Paulo na Barnaba bhaikile kwo bhubhasi no kwaika, “kwaliga kuli kwa bhusi-bhusi ati omusango gwa Nyamuanga gwaikililwe kwimwe okwamba. kwo kubha mwangukuliye kula okusoka kwimwe no kwilola ati mwaliga muteile kubhona obhuwanga bha kajanende, mbe mulole echijobhaindukila abhanyamaanga. (aiōnios g166)
А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима. (aiōnios g166)
47 Lwa kutyo Latabugenyi Achilagilie, naika ati, “nibhateyeo emwe kuti bhelu ku bhanu bha maanga, koleleki mulete omwelulo ku mabhala gone age chalo.”
Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48 Amaanga gejile gogwa gunu, bhukondeleywe no kugukusha omusango gwa Latabugenyi. Bhafu bhanu bhasolelwe kwo bhuanga bha kajanende bhekilisishe. (aiōnios g166)
А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни. (aiōnios g166)
49 Omusango gwa Latabugenyi niguswila chalo chona.
И реч се Божја разношаше по свој околини.
50 Mbe nawe Abhayaudi bhabhelembelejishe bhanu bhesosishe na Abagasi abha insonga, amwi na abhatangasha bho musi. Ganu gasoelesishe Jinyako KU Paulo na Barnaba okwiya mbhabhesa anja yo lubibi lwo musi.
Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
51 Mbe nawe Paulo na Barnaba nibhakukumula oluteli mu magulu gebhwe. Okumala nibhagenda mu musi gwa Ikonia.
А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
52 Abheigisibhwa nibhejusibhwa no kukondelwa amwi na Mwoyo Mwelu.
А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
