ಜ್ಞಾನೋಕ್ತಿಗಳು 6
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 ೩ ಹೀಗಿರಲು, ಮಗನೇ, ನೀನು ನೆರೆಯವನ ಕೈಗೆ ಸಿಕ್ಕಿಕೊಂಡದ್ದರಿಂದ ತಪ್ಪಿಸಿಕೊಳ್ಳುವ ಒಂದು ಕೆಲಸ ಮಾಡು, ನಡೆ, ತ್ವರೆಪಡು, ಆ ನೆರೆಯವನನ್ನು ಅಂಗಲಾಚಿ ಬೇಡಿಕೋ,
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 ೮ ಬೇಸಿಗೆಯಲ್ಲಿ ತನ್ನ ತೀನಿಯನ್ನು ಸಿದ್ಧಮಾಡುವುದು, ಸುಗ್ಗಿಯ ಕಾಲದಲ್ಲಿ ತನಗೆ ಬೇಕಾದಷ್ಟು ಆಹಾರವನ್ನು ಸಂಗ್ರಹಿಸಿಟ್ಟುಕೊಳ್ಳುವುದು.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 ೧೦ “ಇನ್ನು ಸ್ವಲ್ಪ ನಿದ್ದೆ, ಇನ್ನು ಸ್ವಲ್ಪ ತೂಕಡಿಕೆ, ಇನ್ನೂ ಕೊಂಚ ನಿದ್ದೆಗಾಗಿ ಕೈಮುದುರಿಕೊಳ್ಳುವೆ” ಅಂದುಕೊಳ್ಳುವಿಯಾ?
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 ೨೨ ನೀನು ನಡೆಯುವಾಗ ಆ ಉಪದೇಶವು ನಿನ್ನನ್ನು ಮುನ್ನಡೆಸುವುದು, ಮಲಗಿಕೊಂಡಾಗ ಅದು ನಿನ್ನನ್ನು ಕಾಯುವುದು, ಎಚ್ಚರಗೊಂಡಾಗ ನಿನ್ನೊಂದಿಗೆ ಮಾತನಾಡುವುದು.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 ೨೫ ನಿನ್ನ ಹೃದಯವು ಅವಳ ಸೌಂದರ್ಯವನ್ನು ಮೋಹಿಸದಿರಲಿ, ಅವಳು ತನ್ನ ಕಣ್ಣುರೆಪ್ಪೆಗಳಿಂದ ನಿನ್ನನ್ನು ವಶಮಾಡಿಕೊಂಡಾಳು, ನೋಡಿಕೋ.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 ೨೬ ವೇಶ್ಯೆಯಿಂದ ಯಾವನಿಗಾದರೂ ಒಂದು ರೊಟ್ಟಿ ಮಾತ್ರ ಗತಿಯಾಗುವುದು, ಪರಸ್ತ್ರೀಯೋ ಅಮೂಲ್ಯವಾದ ಜೀವವನ್ನು ಬೇಟೆಯಾಡುವಳು.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 ೨೯ ನೆರೆಯವನ ಹೆಂಡತಿಯ ಹತ್ತಿರ ಹೋಗುವವನಿಗೆ ಹೀಗೆಯೇ ಆಗುವುದು, ಯಾರು ಅವಳನ್ನು ಮುಟ್ಟುವನೋ ಅವನು ದಂಡನೆಯನ್ನು ಹೊಂದದೇ ಇರನು.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 ೩೧ ಅವನ ತಪ್ಪು ಬಯಲಾದರೆ ಅವನು ಏಳರಷ್ಟು ಕೊಡಬೇಕಾಗುವುದು, ಅಥವಾ ತನ್ನ ಮನೆಯ ಆಸ್ತಿಯನ್ನೆಲ್ಲಾ ಕೊಟ್ಟು ತೀರಿಸಲೇಬೇಕು.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 ೩೪ ಏಕೆಂದರೆ ಮತ್ಸರವು ಪತಿಗೆ ಕ್ರೋಧವನ್ನು ಉಂಟುಮಾಡುತ್ತದೆ, ಅವನು ಮುಯ್ಯಿತೀರಿಸತಕ್ಕ ದಿನದಲ್ಲಿ ವ್ಯಭಿಚಾರಿಯನ್ನು ಉಳಿಸನು.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
