ಜ್ಞಾನೋಕ್ತಿಗಳು 27
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 ೨ ನಿನ್ನನ್ನು ನೀನೇ ಹೊಗಳಿಕೊಳ್ಳಬೇಡ, ಮತ್ತೊಬ್ಬನು ಹೊಗಳಿದರೆ ಹೊಗಳಲಿ, ಆತ್ಮಸ್ತುತಿ ಬೇಡ, ಪರನು ನಿನ್ನನ್ನು ಸ್ತುತಿಸಿದರೆ ಸ್ತುತಿಸಲಿ.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 ೧೦ ನಿನಗೂ, ನಿನ್ನ ತಂದೆಗೂ ಮಿತ್ರನಾದವನನ್ನು ಬಿಡಬೇಡ, ನಿನ್ನ ಇಕ್ಕಟ್ಟಿನ ದಿನದಲ್ಲಿ ಅಣ್ಣನ ಮನೆಯನ್ನು ಆಶ್ರಯಿಸದಿರು, ದೂರವಾಗಿರುವ ಅಣ್ಣನಿಗಿಂತ ಹತ್ತಿರವಾಗಿರುವ ನೆರೆಯವನು ಲೇಸು.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 ೧೧ ಮಗನೇ, ಜ್ಞಾನವನ್ನು ಪಡೆದುಕೊಂಡು ನನ್ನ ಹೃದಯವನ್ನು ಸಂತೋಷಪಡಿಸು, ಹಾಗಾದರೆ, ನನ್ನನ್ನು ದೂರುವವನಿಗೆ ನಾನು ಉತ್ತರ ಕೊಡಲಾಗುವುದು.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 ೧೮ ಅಂಜೂರದ ಮರವನ್ನು ಕಾಯುವವನು ಅದರ ಫಲವನ್ನು ತಿನ್ನುವನು, ಯಜಮಾನನ ಮಾತಿನಂತೆ ನಡೆಯುವವನು ಸನ್ಮಾನವನ್ನು ಅನುಭವಿಸುವನು.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 ೧೯ ನೀರು ಮುಖಕ್ಕೆ ಮುಖವನ್ನು ಹೇಗೆ ಪ್ರತಿಬಿಂಬಿಸುತ್ತದೋ, ಹಾಗೆಯೇ ಮನುಷ್ಯನಿಗೆ ಮನುಷ್ಯನ ಹೃದಯವು ತೋರ್ಪಡಿಸುತ್ತದೆ.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20 ೨೦ ಪಾತಾಳಕ್ಕೂ, ನಾಶಲೋಕಕ್ಕೂ ಹೇಗೆ ತೃಪ್ತಿಯಿಲ್ಲವೋ, ಹಾಗೆಯೇ ಮನುಷ್ಯನ ಕಣ್ಣುಗಳಿಗೆ ತೃಪ್ತಿಯಿಲ್ಲ. (Sheol h7585)
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
