ಯೋಬನು 6
А Јов одговори и рече:
2 ೨ “ಆಹಾ, ತ್ರಾಸಿನಲ್ಲಿ ನನ್ನ ವಿಪತ್ತನ್ನು ಇಟ್ಟು; ಅದರಿಂದ ನನ್ನ ಕರಕರೆಯ ಭಾರವನ್ನು ತೂಕ ಮಾಡುವುದಾದರೆ ಎಷ್ಟೋ ಒಳ್ಳೆಯದು.
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 ೩ ಆಗ ನನ್ನ ವಿಪತ್ತು ಸಮುದ್ರದ ಮರಳಿಗಿಂತಲೂ ಹೆಚ್ಚು ಭಾರವುಳ್ಳದ್ದೆಂದು ಗೊತ್ತಾಗುವುದು ಎಂದು ದುಡುಕಿನಿಂದ ಮಾತನಾಡಿದ್ದೇನೆ.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 ೪ ಸರ್ವಶಕ್ತನಾದ ದೇವರ ಬಾಣಗಳು ನನ್ನಲ್ಲಿ ನಾಟಿರುತ್ತವೆ, ನನ್ನ ಆತ್ಮವು ಅವುಗಳ ವಿಷವನ್ನು ಹೀರಿಕೊಳ್ಳುತ್ತದೆ; ದೇವರು ಕಳುಹಿಸಿದ ಅಪಾಯಗಳು ನನಗೆ ವಿರುದ್ಧವಾಗಿ ವ್ಯೂಹಕಟ್ಟಿವೆ.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 ೧೦ ಆಗ ನಾನು ಆದರಣೆ ಹೊಂದಿ ಮಿತಿಯಿಲ್ಲದ ಯಾತನೆಯಲ್ಲಿಯೂ ಉಲ್ಲಾಸಿಸುವೆನು. ಪರಿಶುದ್ಧ ದೇವರ ಆಜ್ಞೆಗಳನ್ನು ನಾನು ತೊರೆದುಬಿಟ್ಟವನಲ್ಲ.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 ೧೪ ಒಬ್ಬನು ಮನಗುಂದಿ ಸರ್ವಶಕ್ತನಾದ ದೇವರ ಮೇಲಣ ಭಯಭಕ್ತಿಯನ್ನು ಬಿಡುವವನಾಗಿದ್ದರೂ; ಅವನ ಮಿತ್ರನು ಅವನಿಗೆ ದಯೆ ತೋರಿಸಬೇಕು.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 ೨೨ ನನ್ನ ಬಿನ್ನಹವೇನು? ‘ನನಗೆ ದಾನಮಾಡಿರಿ’ ಎಂದು ಬಿನ್ನವಿಸಿದೆನೋ? ನಿಮ್ಮ ಆಸ್ತಿಯಿಂದ, ‘ನನಗಾಗಿ ಲಂಚಕೊಡಿರಿ’ ಎಂದೆನೋ?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 ೨೩ ವಿರೋಧಿಯ ಕೈಯಿಂದ, ‘ನನ್ನನ್ನು ರಕ್ಷಿಸಿರಿ’ ಎಂದು ಕೇಳಿಕೊಂಡೆನೋ? ಬಲಾತ್ಕರಿಸುವವರಿಂದ, ‘ನನ್ನನ್ನು ವಿಮೋಚಿಸಿರಿ’ ಎಂದು ಬೇಡಿಕೊಂಡೆನೋ?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 ೩೦ ರುಚಿಗೆ ನನ್ನ ನಾಲಿಗೆಯು ತಪ್ಪುಮಾಡುತ್ತದೋ? ಸತ್ಯಾಸತ್ಯಗಳ, ನ್ಯಾಯಾನ್ಯಾಯಗಳನ್ನು ವಿವೇಚಿಸುವ ಸಾಮರ್ಥ್ಯ ನನಗಿಲ್ಲವೇ?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
