Mani'zanti Mofo Nanekee 24
1 Havi vahe'mo'ma hania avu'ava zankura kegasane huge, ana vahe'enema tragotenka mani'zankura, kagesa ontahitfa huo.
你不要妒忌作惡的人，不要希求與他們共處；
2 Na'ankure antahiza zamifina vahe'ma hazenke'zami antahi'zamo avitegeno, zamagipinti'ma atineramia ke'mo'a, hazenke erinte kege nehaze.
因為他們的心靈，只圖謀不軌；他們的嘴唇，只講論是非。
3 Knare antahi'zanteti nona neginka, ama' antahi'zanteti eri hanavetigahane.
因著智慧，家庭得以興建；因著明智，家庭得以穩定。
4 Antahi'zama eri'nenanteti, knare fenozane zago'amo'ma mareri zantamina nonka'afina erinte avitegahane.
各種珍奇可愛的寶物，因著智識可儲藏滿室。
5 Ama' antahi'zane vahe'mo'za rama'a hanave eri'zageno, antahi'zama eri vahe'mo'za mago'ane hanavea e'nerize.
智慧人勝於壯士，明智人強於勇士；
6 Ha'ma hu'zante'ma ama' antahi'zama hunka e'orinesunka, hatera ovuo. Na'ankure rama'a vahe'mo'zama hate'ma vanana kavumro'ma kantesagenka, hara azeri agateregahane.
因為作戰須有智謀，勝利在於謀士眾多。
7 Knare antahi'zamo'a mesga hu'neanki'za, neginagi vahe'mo'za erigara osu'nazanki'za, rankumamofo kafante'ma kva vahe'mo'zama atruma hu'zama kema hanafina, mago kea osugahie.
為愚昧的人，智慧太高妙；他在城門口，只好不開口。
8 Kefo avu'ava'zama hu antahi'zama retro'ma nehaza vahe'mokizmigura, hazenke vahere hu'za nehaze.
籌劃作惡的人，可稱為陰險家。
9 Neginagi avu'ava'ma hu'zama retro'ma hanazana, kumi nehaze. Vahe'ma huhavizama hunezmantea vahe'mofona, vahe'mo'za zamavesra hu'za zamagote'nentaze.
愚人的計謀只是罪惡；狂妄的人為人所憎惡。
10 Knazampima unefrenka hanavema otisankeno'a, hanaveka'a omanegosie.
你若萎靡不振，到災難的日子，必然氣竭力盡。
11 Havigema hu'za zamahe frinaku'ma hanaza vahera, zamaza huta zamavareho. Hagi zamahe frinaku hanaza vahera, zamaza huta zamavareho.
被帶去受死的人，你應拯救他；行將被殺戮的人，你要挽救他。
12 Antahi'nesunka ontahi'noe hunka havigea osuo. Na'ankure Anumzamo'a kagu'a kageno antahino nehuno, kagu'a kegava hunegantea ne'mo'a, kagu'a kageno antahino osugahie hunka osuo. Miko vahe'mokizmia zamagrama hu'nesaza zamavu'zmavate anteno mizana zamamigahie.
或許你要說：「看! 我全不知道! 」難道那權衡人心的能不明瞭﹖難道監察你心靈的能不知道﹖他必按每人的作為還報每人。
13 Mofavre'nimoka tume rima'a no, na'ankure knare hu'neankino, kagitera haga hugahie.
我兒，你要吃蜜，因為蜜好；蜂房的蜜，香甜可口。
14 E'i anahukna huno, ama' antahi'zamo'a kagu'afina haga hugahie. Hagi hakenkama erifore'ma hanankeno'a, henkama erigahue hunka amuha'ma nehana zamo'a, amnezanknara osugahie.
對你的靈魂，智慧也是這樣：你找得了她，必有好前途；你所希望的，決不會落空。
15 Kefo vahe'moka fatgo vahe'mo'zama nemaniza nontera, zamazeri haviza hunakura kva hunka omanio. Hagi fatgo vahe'mo'za nemaniza kumara eri havizana osuo.
惡惡人對義人的家，不要圖謀不軌；對他的住所，不要加以破壞；
16 Na'ankure fatgo vahe'mo'za, 7ni'a zupa evuramiga hazanagi, ete otigahaze. Hianagi kefo avu'ava'ma nehaza vahetema mago hazenkema esuno'a, eme zamazeri haviza hugahie.
因為義人雖七次跌倒，仍然要起來；但是惡人一失足，必陷禍患中。
17 Ha'ma renegantesaza vahe'ma evuramisagenka, musena osuo. Hagi tanafa'ma hanaza zankura, musena osuo.
你的仇人跌倒，且不要高興；他若失足摔倒，且不要心喜；
18 Na'ankure Ra Anumzamo'a ana'ma hanankeno'a, negageno musena hunoganteno arimpahe zama'a anamofontetira eritregahie.
免得上主看見而不快，因而撤消對他的忿怒。
19 Kefo vahe'mofo avu'avakura korera hunka antahintahi hakarea nosunka, ana havi zamavu zamavakura kegasanea osuo.
對作惡的人，你不要動怒；對乖戾之徒，也不必嫉妒；
20 Na'ankure kefo zamavu'zava'ene vahe'mokizmia, henkama knare huzama mani'saza mani'zana omanesige'za, lamu tavi'mo asu hiankna hugahaze.
因為惡人終沒有好前途，惡人的燈必要熄滅。
21 Mofavre'nimoka, Ra Anumzamofone kinimofonena koro huneznantenka zanagorga nemaninka, ha'ma reznantesaza vahe'enena magopina tragoteta omaniho.
我兒，上主和君王，你都要敬畏；對他們二者，皆不可觸怒；
22 Na'ankure e'inahu vahetera, tusi'a hazenke zamo ame huno egahie. Ra Anumzamo'ene Kini ne'mo enema zamisaza knazana, mago'mo'e huno ontahitfa hugahie.
因為他們的懲罰可突然而至；他們的摧殘，有誰能知曉﹖
23 Ama' antahi'zama eri'naza vahe'mo'za amanahu ke hugahaze. Nanekema trate refkoma hanuza magomofonkukera osugahaze.
以下是智者的箴言：在判案時，顧及情面，決不公平。
24 Iza'o kefozama hu'nesia neku'ma, kefozana osune huno'ma hanige'za, rama'a vahe'mo'za anagema hania nekura, huhaviza hunentesageno, kokankoka vahe'mo'za antahi haviza huntegahaze.
誰對惡人說：「你是正義的。」人民必罵他，百姓必恨他。
25 Hu'neanagi iza'zo kefoza hu'nesia neku'ma, kefoza hu'ne hu'zama huama'ma hanamo'za, rama'a asomu eri'za rama'aza antegahaze.
按公道加罰的，必事事順遂；美好的祝福，必臨於其身。
26 Tamagema huno ke nonama hu'zamo'a, e'i knare kvate knampaka'amo kanukino kantako huganteankna hugahie.
應答適宜的人，宛如與人接吻。
27 Kotazana hozama antesanaza retro hunka hoza antetenka, henka nonka'a kigahane.
你要先在外經營好事業，在田間將工作準備停當，然後纔可建立你的家室。
28 Tava'onka'are'ma nemanisimofoma trate'ma kegagama hunentezama, kenana zanku nehazafi huama huo hanagenka, havigea hunka hazenkema osu'nesia zankura, hazenke hu'ne huonto.
不要輕易作證，反對你的近人；也不要以你的口舌，欺騙他人。
29 Hagi zamagrama hunantesaza zana nona hu'na huzamantegahue hunka osuge, mago'mo'ma havizama hugantesiana, nona hu'na havizana huntegahue hunka osuo.
不可說：「人怎樣待我，我怎樣待人；照人之所行，我向他還報。」
30 Nagra feru ne'mofo hozafine antahintahi'a omane ne'mofo waini hozafi agatere'na nevu'na koana,
我走過懶惰人的田地，經過愚昧人的葡萄園：
31 ave've trazamo'ene hozafi inozamo hageno ana hoza refitegeno, have keginama hugagi'nea zamo'a fraguvazirami'ne.
看，到處是荊棘，滿地是蒺黎，石牆也倒了!
32 Ana zama nege'na nagesama nentahugeno'a, mago'aza rempi hunami'ne.
我看了，便心下自思；我見了，取得了教訓：「
33 Osi'agna nagra navura masehimarege, osi'agna masege, osi'agna nazana anamagi'na manisga huge'ma hanugeno'a,
再睡片刻，再假寐片刻，再抱臂躺臥片刻」──
34 musufa vahe'mo'za mika fenozmi kumzafa sage'za, mika zazmimo'a ame huno vagaresige'za, zamunte omane vahe maniankna hugahaze.
這樣，貧窮就要如同竊賊，困乏也要如同武士，向你侵襲。
