Matiu 27
1 Ko'matigeno nanterama'a maka ugagota mono kva vahe'ene, ranra kva vahe'mo'za atru huza Jisasi ahefrisnaza naneke hunaki'naze.
晨，眾司祭長和民間的長老就決意陷害耶穌，要把衪處死，
2 Ana hute'za Jisasina azeri'za nofi kite'za, rankumamofo kagota kva ne' (Gavana) Paeroti avare'za omemi'naze.
遂把衪捆綁了，解送給總督比拉多。
3 Hagi komoru huno avare zami'nea ne' Judasi'a antahiama Jisasi frigahie kema nentahino'a, rama'a asuza e'nerino, 30'a silva zago ami'naza zago'a erino ugagota mono kava vahete'ene ranra vahete vuno,
那時，那出賣耶穌的猶達斯見衪已被判決，就後悔了，把那三十塊銀錢，退還給司祭長和長老
4 amanage hu'ne, Hazenke'a omane ne'ma komoru hu'na avare tamuana, nagra kumi hue huno hige'za zamagra anage hu'naze, tagri zana omane'neanki kagri'zane hu'naze.
說：「我出賣了無辜的血，犯了罪了！」他們卻說：「這與我們何干？ 是你自己的事 ！」
5 Judasi'a ana zago'a mate'vuno ra mono nomofo agu'afi netreno, vuno kana ome he'ne.
於是他把那些錢扔在聖所裏，就退出來，上吊死了。
6 Ugagota mono kva vahe'mo'za ana zago eneriza anage hu'naze, Trakemo'a i'o hu'negu vahe'ma zamahe frikuma mizama ase'naza zago'a mono nomofo zago tafempina ontegahune.
司祭長拿了那銀錢說：「這是血價，不可放入獻儀箱內。」
7 Anante kehuge antahige hute'za, ana zagonuti mopa kavo tro nehia ne'mofo mopa, ru kazigati emani vahe fri hanageta asezamantesuna mope hu'za mizase'naze.
他們商議後，就用那銀錢買了陶工的田地，作為埋葬外鄉人用。
8 Amana kegafare, ana mopagura kora mope hu'za meninena nehaze.
為此直到今日稱那塊地為「血田」。
9 Anante kasnampa ke Jeremaia hunte'nea kemo avufga'a fore hu'ne. Israeli vahe'mo'za agri avufgare huhamprinte'naza 30'a silva zagoa zamagra eri'naze,
這就應驗了耶肋米亞先知所說的話：『他們拿了三十塊銀錢，即以色列子民為被賣的人所定的價錢，
10 nehu'za ana zagoa eri'za, Ramo nasmi'nea kante mopa kavo tro' nehia ne'mofo mopa miza senaze.
用這錢買了陶工的那塊田，如上主所吩咐我的。』
11 Jisasi'a anante rankumamofo kva (Gavana) ne' avuga uotigeno agenoka huno, Kagra Jiu vahe'mokizmi Kini mani'nano? Izo e'ima kagra nehanane, huno Jisasi'a ke'nona hu'ne.
耶穌站在總督面前，總督便審問衪說：「你是猶太人的君王嗎？ 」耶穌回答說：「你說的是。」
12 Hagi ra mono kva vahe'mo'zane, ranra kva vahe'mo'za naneke humanentageno'a Jisasi'a kenona huozmante'ne.
當司祭長和長老控告衪時，衪什麼也不回答。
13 Anante Paeroti'a amanage hu'ne, Hakare hazenkema hu'nana zanku'ma naneke'ma huma negantazana nentahimpi?
於是比拉多對衪說：「你沒有聽見他們提出多少證據告你嗎？ 」
14 Hianagi Jisasi'a magore huno, keagama huntea kerera, kenona'a osutfa higeno, Paeroti'a tusi'a antri hu'ne.
耶穌連一話也沒有回答他，以至總督大為驚異。
15 Hagi rankumate kva ne'mo'a agri'a avu'avakino mika kafurera kinafinti zamavare'nea knare muse hu'za kave'ma nenaza zupa (pasova) kinafinti zamesimofonku hazageno avare fegu'a netreane.
每逢節日，總督慣常給民眾釋放一個他們願意釋放的囚犯。
16 Hagi ana knafina mago nera agi'a Barabasi'e tusi hazenketi'nea ne' kina nompi mani'ne.
那時正有一個出名的囚犯，名叫巴辣巴。
17 Maka veama atru hutageno'a, Paeroti'a zamantahigeno, azanku tamenesi'a katufe tamisue? Barabasipi, Jisasinku Kraisi'ema nehaza nere?
當他們聚集在一起時，比拉多對他們說：「你們願意我給你們釋放那一個？ 巴辣巴，或是那稱為默西亞的耶穌？ 」
18 Krunonkema Jisasi hunte'za avare'za eme ami'nazana agra antahinokeno hu'ne.
原來他知道，他們是由於嫉妒才把衪解送來的。
19 Paeroti'a ke refakohu tra'are'ma mani'negeno'a, nenaro'a ke atregeno vu'ne. Meni kenagera mase'ne'na Agrite'ma ke'noa avanamo'a tusi nagogofe'ne. E'i Nera fatgo ne' mani'neanki, mago zana huonto.
比拉多正坐堂時，他的妻子差人到他跟前說：「你千萬不要干涉那義人的事，因為我為他，今天在夢中受了許多苦。
20 Hianagi ra mono kva vahe'mo'zane, ranra kva vahe'mo'za, Barabasi tamiho nehutma Jisasina ahefrio hutma hiho, hu'za mika atru hunaza veara masave ke zmasami'naze.
司祭長和長老卻說服了民眾，叫他們要巴拉巴，而除掉耶穌。
21 Hagi rankuma kva ne'mo'a, ama tare netrempitira inamofonku tamenesigu nagra katufe tamisue? Higeza zamagra Barabasie hu'naze.
總又向他們發言說：「這兩個人中，你們願意我給你們釋放那一個？ 」他們說：「巴拉巴。」
22 Paeroti'a zmasamino, Jisasinku tazahu ne' Kraisi'ema nehaza nera na'a huntesuegu tamenesi'e? Hige'za ana mika veamo'za, Rugeka zafare aho, hu'za kezatiza hazageno,
比拉多對他們說：「那麼，對於那稱為默西亞的耶穌我該怎麼辦？ 」眾人答說：「該釘他在十字架上。」
23 Paeroti'a kenona huzmanteno, naza havizana hu'negeta neheze? huno hige'za, mago'ene kezati'za, Rugeka'zafare ahegeno frino.
總督問說：「他究竟做了什麼惡事？」他們越發喊說：「該釘他在十字架上。」
24 Hazageno Paeroti'a keana maka veamo'za rankege hazageno, mago'za huga nosuno tifino hakare vea zamufi aza sese nehuno, ama ne'mofo kora kumira nagripina omanegahianki, tamagri zane.
比拉多見事毫無進展，反而更為混亂，就拿水，看民眾洗手說：「對這義人的血，我是無罪的，你們自己負責吧？ 」
25 Hige'za hakare veamo'za kenona'a hu'za, atregeno agri kora kumimo'a, tagripine mofavretifine meno hu'naze.
全體百姓回答說：「他的血歸在我們和我們的子孫身上！」
26 Anante Paeroti'a Barabasina atregeno vigeno, Jisasina sefu amite'za rugeka zafare hesnazegu avare'zmine.
於是比拉多給他們釋放了巴拉巴；至於耶穌，把衪鞭打了以後，交給人釘在十字架上。
27 Rankumate kva ne'mofo sondia vahe'mo'za Jisasi avare'za ana nemofo kumapi mika sondia vahe nemaniza kumate ufrageno regaginte'naze.
那時，總督的兵士把耶穌帶到總督府內，召集了全隊圍著衪，
28 Anante Jisasina kukena'a eri'hate netre'za koranke kukena hunente'za,
脫去了衪的衣服，給衪披上一件紫紅的外氅；
29 ave'ave nofite kini vahe'mokizmi fetorikna huza tro hu'za asenire antaninte'za, azota tmaga azampi erinte'naze. Hagi avuga kaziga zamarena renamagi'za revatga nehu'za, Jiu vahe'mokizmi kini nera ama'ne, hu'za hu'naze.
又用荊棘編了一個茨冠，戴在衪頭上，拿一根蘆葦放在衪右手裏；然後跪在衪前，戲弄衪說：「猶太人的君王，萬歲！」
30 Zametu ahenente'za azampinti azota hanare'za anumpi amasagi'naze.
隨後向衪吐唾沬，拿起蘆葦來敲衪的頭。
31 Ana hu'za huhaviza huntete'za, ana koranke kukena hatenetre'za, agri kukena ete erihuntete'za, rugeka zafare ahe'za hantinaku avare'za vu'naze.
戲弄完了，就給衪脫去外氅，又給衪穿上衪自己的衣服，帶衪去釘在十字架上。
32 Anama atinerami'za mago nera Sairini kazigati Saimoni'e hu'za nehaza ne' eme nege'za, Jisasi rugeka zafa eri kofino vinogu tutu hunte'naze.
他們出來時，遇見一個基勒乃人，名叫西滿，就強迫他背耶穌的十字架。
33 Mago kumara aseni zaferine nehazare (Golgota) uhanati'naze.
到了一個名哥耳哥達的地方，即稱為「髑髏」的地方，
34 Anante waini timpi akaza erihava hute'za, Jisasina amizageno neno keana higeno, one'ne.
休們酒就拿苦艾調和的酒給衪喝；衪只嘗了嘗，卻不願意喝。
35 Rugeka zafare azerinte'za hanto'ma ahete'za kukena refako huku kasi zokago (tais) re'naze.
他們把衪釘在十字架上以後，就拈鬮分了衪的衣服；
36 Anante Jisasinte kvagri'za mani'naze.
然後坐在那看守衪。
37 Hagi anuntega avoma kre'za ahente'nazana, ama nera Jisasi'e. Jiu vahe'mokizmi kini nere hu'naze.
在衪的頭上，巿放了衪的罪狀牌，寫著說：「這是猶太人的君王。」
38 Anante ruga raga asopare kumzafa netrena rugeka zafare zanahe'za magoka hanti'naze.
當時與衪一起被釘在十字架上的，還有兩個強盜：一個在右邊，一個在左邊。
39 Hagi ana kante agatere'za vu'za e'za haza vahe'mo'za, azanva ke nehu'za zmagena ru'za,
路過的人都搖頭辱罵衪說：
40 amanage hu'naze, Kagra ra mono nona tapage hunka tagufa knafina ete kivaga'regahue hu'nane, hagi Anumzamofo Mofavre mani'nesnunka kagraka'a kaza hunka rugeka zafaretira eramio.
「你這拆毀聖殿而三日內重建起來的，救你自己吧！ 如果你是天主子，從十字架上下來！」
41 Anahu kante anteza ugagota pristi vahe'mo'zane, kasegere ugagota hunaza vahe'mo'zane, ranra vahe'mo'za azanva ke nehu'za amanage hu'naze.
司祭長和經師與長老們也同樣戲弄說：
42 Ru vahe'mokizmi zamagu vazineanagi Agra'a agura novazie. Israeli vahe'mokizmi Kinima maninesuno'a! Atregeno rugeka zafaretira menina eraminketa, tagra Agrite tamentinti hamaneno.
「他救了別人，卻救不了自己；他既是以色列君王：如今從十架上下來吧！我們就信他。
43 Anumzanku amentinti nehie. Atregeno Anumzamo avesima antesuno'a menina aguvazino, na'ankure Anumzamofo Mofavre mani'noe huno hu'ne.
他既信賴天主，天主如喜歡他，如今就該救他，因為他說過：我是天主子。」
44 Hagi tare kumzafa netre Agri'ene znahe'za hantinaza netremokea, ana zanke huke huhaviza hunte'na'e. (Sam-Zga 22:7-8.)
同衪一起釘在十字架上的強盜，也這樣譏誚衪。
45 Hagi zagemo anuntupi me'negeno mika mopafina haninkino kinaga 3 kiloki uhaniti'ne.
從第六時辰起，直到第九時辰，遍地都黑暗了。
46 Jisasi'a ranke huno, Eloi eloi lema sabaktani, Hibru kefina Anumzanimoke, Anumzanimoke, nahigenka kamagena hune'namine huno hu'ne. (Sam-Zga 22:1)
約莫第九辰，耶穌大聲喊說：「厄里，厄里，肋瑪撒巴黑塔尼！」就是說：「我的天主，我的天主，你為什麼捨棄了我？」
47 Anage hige'za anante mago'a oti'za mani'namo'za nentahiza, Ilaijanku ke nehie hu'naze.
站在那裏的人中，有幾個聽見了就說：「這人呼喚厄里亞呢！」
48 Ame huno mago'zimimo agareno kapuku (Spans) urino aka waini timpi areteno zotare antenagamu teno Jisasi nesiegu ami'ne.
他們中遂有一個立刻跑去，拿了海綿，浸滿醋，綁在蘆葦上，遞給衪喝。
49 Ruga'amo'za anage hu'naze. Elaija eme agu vazigahifi atre'nenketa kamaneno, hu'za hu'naze.
其餘的卻說：「等一等，我們看，是否厄里亞來救他！ 」
50 Jisasi'a mago'ene kezatino ra krafa nehuno, asimu'a atreno fri'ne.
耶穌又大喊一聲，遂交付了靈魂。
51 Anama nehigeno'a, ra mono nomofo kasante tfi'nea tavravemo amu'nompinti sgane huno nagamuti tami'ne. Ana nehigeno imi enerigeno, ranra haveramimo rutane herafine.
看，聖所的帳幔，從上到下分裂為二，大地震動，岩石崩裂，
52 Ana nehigeno fri vahe'mofo keriramimo, hagro nehige'za korapa'ma rama'a fatgo veama fri'namo'za oti'naze.
墳墓自開，許多長眠的聖者的身體復活了。
53 Jisasima otitege'za, matipinti otite'za Jerusalemi ruotage hu'nea rankumapi ufre'za hakare vahete eama hu'naze.
在耶穌復活後，他們由墳墓出來，進入聖城，發現給許多人。
54 Anante 100'a sondia vahe'mokizmi kva ne'ene, mago'ama Jisasinte kvagri'naza sondia vahe'mo'za imima enerigeno fore hiaza nege'za tusi kore nehu'za, Tamage ama Nera Anumzamofo Mofavre! hu'naze.
百夫長和同衪一起看守耶穌的人，一見地動和所發生的事，就非常害怕說：「這人真是天主子。」
55 Galili kazigati hakare a'nenemo'za, aza nehu'za magoka vano nehazamo'za anampi ogamu'a mani'ne'za ke'naze.
有許多婦女在那裏從遠處觀望，她們從加利肋亞就跟隨了耶穌為服事衪。
56 Ana a'nefina, mago a'ra Maria'e Makdala kazigatire. Hagi mago a'ra Jemisine Josefegizni neznerera Maria'e. Hagi mago a'ra Zeveti mofavre'mokizini neznera'e.
其中有瑪利亞瑪達肋納，雅各伯和若瑟的母親瑪利亞與載伯達兒子的母親。
57 Kinaga segeno mago afufenone nera agi'a Josefe, Jisasi amage nentea ne' Arimatia kazigati e'ne.
到了傍晚，來了一個阿黎瑪特雅的富人，名叫若瑟，他也是耶穌的門徒。
58 Paerotinte vuno Jisasi avufga amisiegu ome antahige'ne. Paeroti'a Jisasi avufga eriamiho higeno, sondia vahe'mo'za eri ami'naze.
這人去見比拉多請求耶穌的遺體，比拉多就下令交給他。
59 Josefe'a kahefa tavaravefi erinteno ano vazino,
若瑟領了耶穌的遺體，就用潔白的殮布將衪包好，
60 agri'a keri havefi kasefa asente'nazafi ome asenteno, ra have retufeno ana have kana runkni reteno vu'ne.
安放在為自己於岩石間所鑿的新墓穴內；並把一塊大石滾到墓口，就走了。
61 Hagi ana kerimofo tva'onte kanti kaziga, mago ara Maria Makdala kazigati a'ene, Mariake anantera mani'nene ke'na'e.
在那裏還有瑪利亞瑪達肋納和另外一個瑪利亞，對著墳墓坐著。
62 Trotra huknamo vagaregeno mani fruhu knamofo amefi zupa ra mono kva vahe'mo'zane, Farisi mono vahe mo'zane Paerotinte vu'za,
第二天，即預備日以後的那天，司祭長和法利賽人同來見比拉多
63 amanage hu'naze. Ra nemoke ana havige ne'mo ofri mani'neno amanage hu'ne. Frite'na tagufa kna manitena, ete otigahue hu'nea kegu nentahune.
說：「大人，我們記得那個騙子活著的時候曾說過：三天以後我要復活。
64 Ana hu'negu huzmantege'za, vu'za ana kerire tagufa knafina ome kva hiho. Ru agri'ma amage'ma nentaza disaipol vahe'mo'za e'za avufga'a musufa emeneriza, vahe'mokzimi zmasamiza Jisasi'a frinefinti otine hanaza kemo'a, kote krunage zmia agatereno, rankrunage fore hugahie.
為此，請你下令，把守墳墓直到第三天；怕他的門徒來了，把他偷去，而對百姓說：他從死人中復活了。那最後的騙局，就比以前的更壞了！」
65 Paeroti'a amanage huno zamasmi'ne, Sondia vahe ome zamavareta tamagrama antahizaza huta ome kva hiho.
比拉多對他們說：「你們可得一隊衛兵；你們去，照你們所知道的，好好看守。」
66 Hagi zamagra sondia vahe'ene vu'za, ana have rezahe hutre'zanku kase ome hunente'za sondia vahe'mo'za kegava hu'naze.
他們就去，在石頭上加了封條，派駐兵把守墳墓。
