Maki 6
1 Hagi Jisasi'a ana kumara netreno kuma'arega ege'za, amage'ma nentaza disaipol naga'mo'za avariri'za e'naze.
耶穌離開那裏，來到自己的家鄉；門徒也跟從他。
2 Mani fruhu knama (Sabat) egeno'a agafa huno osi mono nompi rempi huzamigeno, rama'a vahe'mo'za antahizamo'za, antri hu'za zmagogogu nehu'za anage hu'naze, igati amanahu antahintahia erine? Iza amanahu knare antahintahizana ami'ne, nankna huno kagu'vazana eri fore nehie?
到了安息日，他在會堂裏教訓人。眾人聽見，就甚希奇，說：「這人從哪裏有這些事呢？所賜給他的是甚麼智慧？他手所做的是何等的異能呢？
3 Ama kapenta ne' Maria mofavrefi? Jemisi'ma Josefema Judasima Saimonikizmi nempu'zimi mani'ne. Hanki asarahe'za tagrane mani'nazafi? Anage nehu'za ha' arente'naze.
這不是那木匠嗎？不是馬利亞的兒子雅各、約西、猶大、西門的長兄嗎？他妹妹們不也是在我們這裏嗎？」他們就厭棄他。
4 Anante Jisasi'a anage huno zamasami'ne, Kasnampa ne'mofona mika vahe'mo'za antahi amiza, ra agi'a amigahazanagi, kuma'are vahe'mo'za antahi nomizageno, naga'amo'zane, noma'afi vahe'mo'zanena antahi omi'naze.
耶穌對他們說：「大凡先知，除了本地、親屬、本家之外，沒有不被人尊敬的。」
5 Anampina mago'a kaguvazana Agra eri fore osu'neanagi, mago mago kri vahete azanteno zamazeri so'e huzmantetere hu'ne.
耶穌就在那裏不得行甚麼異能，不過按手在幾個病人身上，治好他們。
6 Hanki zamentintima osaza'zankura Jisasi'a antahintahi hakare nehuno, mago'a kuma tamimpi vano huno, Agra rempi huzami'ne.
他也詫異他們不信，就往周圍鄉村教訓人去了。
7 Hagi Jisasi'a 12fu'a amage nentaza disaipol naga zamagi hige'za ageno, tare tare huno hunezmanteno, agru osu havi avamu humazmante hihamu zami'ne.
耶穌叫了十二個門徒來，差遣他們兩個兩個地出去，也賜給他們權柄，制伏污鬼；
8 Agra amana hugahaze huno zamasami'ne, Nevanutama bretine, kutamine, zagonena erinetama oviho, azompage eritma viho.
並且囑咐他們：「行路的時候不要帶食物和口袋，腰袋裏也不要帶錢，除了柺杖以外，甚麼都不要帶；
9 Tamaga ano vazigahazanagi, tare kukena hutma oviho.
只要穿鞋，也不要穿兩件褂子」；
10 Ina nonte'ma vanutma, ana nompinke maninetma ana kumara atretma viho.
又對他們說：「你們無論到何處，進了人的家，就住在那裏，直到離開那地方。
11 Hagi mago kumate nevanage'za oramavrege, naneketimi ontahisagetma zamatreta nevuta, tamagareti kugusopa rupopo hunetretma vinke'za, anazama hanaza zamo'a hazenkefi mani'naze huno zamaveri hino.
何處的人不接待你們，不聽你們，你們離開那裏的時候，就把腳上的塵土跺下去，對他們作見證。」
12 Ana hige'za amage'ma nentaza disaipol naga'mo'za vu'za, zmagu'a rukrehe hanazegu, mono kea ome huama hu'za mika vahe zmasami'naze.
門徒就出去傳道，叫人悔改，
13 Ana nehu'za zamagra rama'a havi avamura hunezmante'za, krima eri'naza vahe'mokizimi, masave tagi'za frenezmante'za, zamazeri kanamare'naze.
又趕出許多的鬼，用油抹了許多病人，治好他們。
14 Hagi kini ne' Heroti'a Jisasi agi agenkemo'a ra higeno nentahige'za, mago'amo'za hu'za mono ti frezmante Joni fri'nefinti oti'negu kagu'vazana nehie hu'naze.
耶穌的名聲傳揚出來。希律王聽見了，就說：「施洗的約翰從死裏復活了，所以這些異能由他裏面發出來。」
15 Hianagi mago'amo'za Elaiaj'e hu'za nehazageno, mago'amo'za hu'za, agra korapa mani'naza kasnampa vahekna nere hu'naze.
但別人說：「是以利亞。」又有人說：「是先知，正像先知中的一位。」
16 Hagi mago'ane Heroti'ma nentahino'a anage hu'ne, Joni agenama akafrinoa ne'mo otino e'negahie! Hu'ne.
希律聽見卻說：「是我所斬的約翰，他復活了。」
17 Na'ankure nefu, Filipi nenaro Herotiasi, Herotima rehanare'nea agenke Jonima huama hu'neazanku, Heroti'a huzmantege'za Jonina ome azeri'za kina nompi ome ante'naze.
先是希律為他兄弟腓力的妻子希羅底的緣故，差人去拿住約翰，鎖在監裏，因為希律已經娶了那婦人。
18 Na'ankure Joni'a hanavetino ke huvava huno Herotina asamino, negafu a'ma rehanarenka a'ma erinanana kasege rufutaginka knare avu'avara osu'nane.
約翰曾對希律說：「你娶你兄弟的妻子是不合理的。」
19 Ana higeno Herodiasi'a Jonina rimpa ahenteno ahe frinaku hu'ne. Hianagi ahe ofri'ne.
於是希羅底懷恨他，想要殺他，只是不能；
20 Na'ankure Heroti'a Joninku koro nehuno, kegava krintene. Na'ankure agra antahino keno hu'ne. Joni'a fatgo huno ruotage hu'nea nere. Joni agenke nentahino agogogu hu'neanagi, Jonima hania kema antahinakura muse hu'ne.
因為希律知道約翰是義人，是聖人，所以敬畏他，保護他，聽他講論，就多照着行，並且樂意聽他。
21 Mago kankamu eforema hu'neana, Herotima kasente'nea kna fore higeno, muse huno kasente'nea kna'are ne'za nenaku atru nehu'za, agri nompima eri'zama e'neriza vahe'ene, sondia vahe'mokizimi ugagota kva vahe'ene, Heroti'a ne'zana ne'ne.
有一天，恰巧是希律的生日，希律擺設筵席，請了大臣和千夫長，並加利利作首領的。
22 Herodiasi mofamo'a efreno avoa eme nehagegeno, Heroti'ene ne'za neku zamagima hu'nea vahe'mo'za muse hu'naze. Ana hazageno Heroti'a ana kasefa mofara asamino, na'ankuro kave'masinia zanku'ma nantahi kesnanke'na, amane kamigahue hu'ne.
希羅底的女兒進來跳舞，使希律和同席的人都歡喜。王就對女子說：「你隨意向我求甚麼，我必給你。」
23 Heroti'a huvempa huno ana mofara asamino, na'ankuro kavesinesia zanku'ma nantahi kesnankena amane negamina, kegavama kri'noa kumara amu'nompintira refko hu'na kamigahue.
又對她起誓說：「隨你向我求甚麼，就是我國的一半，我也必給你。」
24 Anage higeno ana mofa'mo atiramino vuno, nererankura na'ane hu'na ome antahigegahue? Higeno nerera'a anage hu'ne, mono ti frezmante Joni agenope hunka ome huo huno asamigeno,
她就出去對她母親說：「我可以求甚麼呢？」她母親說：「施洗約翰的頭。」
25 ana mofa'mo'a ame huno Herotinte vuno, menintfa Mono ti frezmante Joni agenopa rukafrinka zuompafi antenka erinka eme namisane huno higeno,
她就急忙進去見王，求他說：「我願王立時把施洗約翰的頭放在盤子裏給我。」
26 Kini ne'mo'a nentahino Joninkura tusiza huno asuragi ante'neanagi, hanave huvempa kema mofa'ama agrane mani'naza vahe zamufi hunte'nea kegu nentahino, i'ora osu'ne.
王就甚憂愁；但因他所起的誓，又因同席的人，就不肯推辭，
27 Hagi kini ne'mo'a ame huno agenama ome akafri vahe huntegeno kina nompi vuno, Joni agena ome akafrine.
隨即差一個護衛兵，吩咐拿約翰的頭來。護衛兵就去，在監裏斬了約翰，
28 Ana ne'mo'a agenopa'a zoumpafi erino vuno, ana mofa ome ami'geno, ana mofamo erino vuno nererana ome ami'ne.
把頭放在盤子裏，拿來給女子，女子就給她母親。
29 Hagi Joni amage'ma nentaza disaipol naga'mo'za ana kema nentahi'za, avufa'a emeri'za havegampi ome asente'naze.
約翰的門徒聽見了，就來把他的屍首領去，葬在墳墓裏。
30 Anante Jisasi aposol naga'mo'za, ehanati'za miko'zama nehu'za, vahe'ma rempima hu'zami'naza nanekea eme asami'naze.
使徒聚集到耶穌那裏，將一切所做的事、所傳的道全告訴他。
31 Jisasi'a anage huno zamasami'ne, Nagrane enketa vahe omanitega onsia umanikasa hamneno, (na'ankure vahe'mo'za vute'ete hazageno, ne'zama nesaza knazimi omanenegure.)
他就說：「你們來，同我暗暗地到曠野地方去歇一歇。」這是因為來往的人多，他們連吃飯也沒有工夫。
32 Zamagraku vahe omani kaziga vunaku votifi mareri'za vu'naze.
他們就坐船，暗暗地往曠野地方去。
33 Hianagi zahufama nevazageno, hakare veamo'za e'irega vazanki hu'za nentahi'za, mopafi rugagi'za miko kumapinti veamo'za kote'za anama umanisare, ko umani'naze.
眾人看見他們去，有許多認識他們的，就從各城步行，一同跑到那裏，比他們先趕到了。
34 Hagi Jisasi'ma anante uhanitino votifinti'ma takaureno, tusi'a vea kevu nezamageno'a asunku huzmante'ne. Na'ankure zamagra kvazimi omani sipisipigna hu'nazageno agafa huno hakare kea rempi huzami'ne.
耶穌出來，見有許多的人，就憐憫他們，因為他們如同羊沒有牧人一般，於是開口教訓他們許多道理。
35 Hagi kinaga nesegeno'a amage'ma nentaza disaipol naga'mo'za Jisasinte e'za anage hu'naze, Vahe omani ka'ma kopi mani'nonkeno hago kinaga nesegu,
天已經晚了，門徒進前來，說：「這是野地，天已經晚了，
36 huzmantege'za hozafi kiza mani'naza kumapine, kuma tamimpi vu'za ne'zama nesazazana ome miza seho hu'naze.
請叫眾人散開，他們好往四面鄉村裏去，自己買甚麼吃。」
37 Hianagi Jisasi'a anage huno zamasami'ne, Tamagratmi ne'zana zaminke'za neho, hige'za zamagra anage hu'naze, 8'a ikampi eri'za erino miza eriga mizanteti ne'zana mizaseta zamigara hu'ne hu'za asami'naze.
耶穌回答說：「你們給他們吃吧。」門徒說：「我們可以去買二十兩銀子的餅給他們吃嗎？」
38 Agra anage huno zamasami'ne, Nama'a breti eri'nazafi ome keho? Huno hige'za ome kete'za e'za 5fu'a bretigi, tare nozame me'ne hu'za hu'naze.
耶穌說：「你們有多少餅，可以去看看。」他們知道了，就說：「五個餅，兩條魚。」
39 Anante Jisasi'a amage'ma nentaza disaipol naga'a huzmanteno, zafa asinage hu'nea apepate huzmantenke'za omeri atru, eme eritru hu'za maniho huno huzmante'ne.
耶穌吩咐他們，叫眾人一幫一幫地坐在青草地上。
40 Maka vahe'mo'za refko hu'za mago'a kevufina 100'a vahe nemanizageno, mago'a kevufina 50'a nemanizageno hutere hu'naze.
眾人就一排一排地坐下，有一百一排的，有五十一排的。
41 Mani'nageno 5fu'a bretine, tare noza'ene erino kesga huno monafi negeno, Anumzamofontega susu huteno, eri korino amage'ma nentaza disaipol naga'a veva hanazegu nezamino, nozamea anazanke huno refko huno zami'ne.
耶穌拿着這五個餅，兩條魚，望着天祝福，擘開餅，遞給門徒，擺在眾人面前，也把那兩條魚分給眾人。
42 Ana maka'mo'za nazageno zamu hu'ne.
他們都吃，並且吃飽了。
43 Nene'zama atraza bretine, noza enena zogi'za, 12fu'a eka eka kupi eri avite'naze.
門徒就把碎餅碎魚收拾起來，裝滿了十二個籃子。
44 Bretima ne'nazana 5tauseni'a venenemo'za ne'naze.
吃餅的男人共有五千。
45 Hagi Jisasi'a ame huno amagema nentaza disaipol naga'a votifi vugote'za kantu Betsaida kaziga vihogu huzmantage'za nevazageno, vahetaminkura viho huno huzmante'ne.
耶穌隨即催門徒上船，先渡到那邊伯賽大去，等他叫眾人散開。
46 Viho huno huso'e huzmanteteno, agonarega nunamu hunaku vu'ne.
他既辭別了他們，就往山上去禱告。
47 Kinagama segeno'a votimo'a timofo amunompi nevigeno, Agrake moparera mani'ne.
到了晚上，船在海中，耶穌獨自在岸上；
48 Jisasi'a nezmagege'za, tusi maraguzati'za azotanu tina vakakiza vu'naze. Na'ankure zahomo tusiza huno eme zamaretunefege'za, maraguzati'za nevazageno ko'ma atu masa hu'za nehigeno, Jisasi'a timofo avozare eno zamagatere'za nehige'za,
看見門徒因風不順，搖櫓甚苦。夜裏約有四更天，就在海面上走，往他們那裏去，意思要走過他們去。
49 zamagrama timofo agofetu nevigeza nege'za, zamagesama antahi'zana hankrore nehu'za zamagogo nehu'za krafa hu'naze.
但門徒看見他在海面上走，以為是鬼怪，就喊叫起來；
50 Na'ankure makamo'za nege'za zmagogogu hu'naze. Hianagi hantaka huno anage huno zamasami'ne, Nagragi oti hanavenetita, korora osiho.
因為他們都看見了他，且甚驚慌。耶穌連忙對他們說：「你們放心！是我，不要怕！」
51 Anage huteno mani'naza ventefi marerigeno, zaho'mo amane nehige'za tusiza hu'za antri hu'naze.
於是到他們那裏，上了船，風就住了；他們心裏十分驚奇。
52 Na'ankure bretima tamanasino zami'nea zamofo agafa'a, ke so'e osazageno zamagu'amo hanavetine.
這是因為他們不明白那分餅的事，心裏還是愚頑。
53 Hanki kantu kaziga takahe'za Genesareti mopare uhanati'za, votia kina rentete'za,
既渡過去，來到革尼撒勒地方，就靠了岸，
54 ana votifinti atineramizageno'a, vahe'mo'za ame hu'za Jisasi'e hu'za keama nehu'za,
一下船，眾人認得是耶穌，
55 zamaga re'za vu'za e'za hu'za, ana kazigama me'nea maka kumatamimpinti kri vahetamina sesenku hu'za zamavarente'za, Jisasima mani'ne hu'zama hazankumate vu'naze.
就跑遍那一帶地方，聽見他在何處，便將有病的人用褥子抬到那裏。
56 Hagi ina osi kumatero rankumatero, hozafi ki'za mani'naza kumapino, Jisasi'ma virega kri vahera zamavare'za maketi kumapi ome zmantene'za, Knare zamatresanke'za za'za kena kamofo atupare azerigahuno huza antahinege'za, kukena'arema avakoma hazamokizmia kri zamimo'a vagare'ne.
凡耶穌所到的地方，或村中，或城裏，或鄉間，他們都將病人放在街市上，求耶穌只容他們摸他的衣裳繸子；凡摸着的人就都好了。
