Maki 10
1 Hagi Jisasi'a ananku'ma atreno Judia kaziga vuno Jodani tina takaheno kantu kaziga vu'ne. Nevige'za tusi'a veamo'za mago'ene Agrite emeri atru hazageno anante umani'neno, ko'ma nehiaza huno naneke mago'ene agafa huno rempi huzami'ne.
耶稣离开迦百农，动身去往约旦另一侧的犹太境内。许多人又聚集到他那里，他像平常一样教导他们。
2 Farisi vahe'mo'za e'za Jisasina rehe'za anage hu'za antahige'naze, vemoma nenaro atrezamo'a kasege amage antegahifi?
有几个法利赛人前来试探耶稣，问他：“休妻是否合法？”
3 Hu'za nehazageno ana kenona'a anage huno zamasami'ne, Na'a hiho huno Mosesi'a kasegea krerami'ne?
耶稣回答：“摩西怎么对你们说的？”
4 Hige'za Zamagra anage hu'naze, Mosesi'a avompina, vemo'a nenaro atrenakura amane katroe huno eriamahu avona kre nemino, huntenkeno vugahie.
他们说：“摩西准许男人写休书即可休妻。”
5 Hianagi Jisasi'a amanage huno zamasmi'ne, Na'ankure tamarimpamo'a hankavetino erigi'nea zanku huno Mosesi'a ana kasegea kreno tamami'ne.
耶稣说：“正是因为你们的铁石心肠，摩西才为你们写了这条律法。
6 Hianagi Anumzamo'a ese agafare vene a'ene trohu zanante'ne.
但在创世之初，上帝创造了男人和女人。
7 E'i ana agafare vemo'a nefane nereranena netreno, nenaro'ene hagerfino, (Diu-Kas 24:1, Jen-Agf 1:27, 5:2)
所以男人要离开父母，通过婚姻与妻子结合，
8 erimago znavufa neseke, mago'ane tare vahera omanina'anki, magoke mani'na'e.
二人便成为一体。不再是两个人，而成为一个人。
9 E'ina hu'negu nazano Anumzamo'ma eri hagerafi neniazana, atregeno mago vahe'mo'a eri ovasaneno.
上帝结合为一体，任何人都不能将之分开。”
10 Ete mago'ene nompi umareri'za mani'neza amage'ma nentaza disaipol naga'mo'za aravema refutagizankura antahige'naze.
回到房间中，门徒们再次向耶稣询问此事。
11 Jisasi'a ke'nona zamire anage huno zamasami'ne, Iza'o ese a'ma netreno aru a'ma erisia ne'mo'a, ese a'mofona kumi hunteno monko avu'avaza hugahie.
他对他们说：“休妻另娶者，便是对其妻子犯下奸淫之罪。
12 Hagi mago a'moma neve netreno, aru ve eri snimo'a, monko avu'ava hugahie.
如果妻子弃夫另嫁，也是犯了奸淫之罪。”
13 Anante vahe'zagamo'za ne'one mofavreramina Jisasi'ma azanteno asomu huzmantenogu zmavare'za neage'za, amage'ma nentaza disaipol naga'mo'za kezamasu'za azeri amuho osiho hu'naze.
有人带着自己的孩子来到耶稣面前，求他祝福他们，但门徒想要把孩子们赶走。
14 Hianagi Jisasima nezmageno asi vazigeno, anage huno zamasami'ne, Zamazeorita zamatrenke'za osi mofavre'mo'za Nagrite eho. Na'ankure Anumzamofo kumara e'inahu vahe'mofo kuma me'ne.
耶稣见此非常不快，对门徒说：“让小孩子到我这里来，不要制止他们，因为上帝之国就属于这些孩子一样的人。
15 Tamage hu'na neramasamue, iza'o Anumzamofo kumama mofavre'moma eneriaza huno e'orisimo'a, uofretfa hugahie.
告诉你们实话，如果你无法像小孩子一样接受上帝之国，就绝对无法进入。”
16 Jisasi'a anage huteno, ana mofavre'rami zamavareno, azana zamagofetu anteno agafa huno asomu kea huzmante'ne.
于是耶稣把小孩子抱起来，把手放在他们身上进行祝福。
17 Hagi Jisasi'a otino kantega nevigeno mago ne'mo negeno, agareno agafi rena omenereno anage huno hu'ne, knare rempi hurami ne'moka, nankna hanuna manivava asimura erigahue? (aiōnios g166)
耶稣继续开始旅程。一个人跑过来跪在他面前，问到：“我的良善老师，我要怎样做才能获得永生？” (aiōnios g166)
18 Higeno Jisasi'a anage huno ana nera asami'ne, Na'a higenka kagra knare hu'nane hunka nehane? Mago vahe'mo'e huno knare osu'neanki, Anumzamo Agrake knarera hu'ne.
耶稣问他：“你为何称我良善？除了上帝以外，无人为良善。
19 Hagi kasegefina ko amanage hu'negenka antahinane, vahe ahe ofrio, rumofo a'enena monko'zana osuo, kumzafa oso, vahera havige huozmanteho, vahezana eri savarira osiho, negrerane negafa kea antahi zanaminka zanamage antegahane hu'negenka antahinane.
你知道那条诫命吗：不可杀人，不可奸淫，不可偷盗，不可做假证供，不可欺诈，当孝敬父母......”
20 Anante ana ne'mo'a Jisasina anage huno asami'ne Rempi hurami ne'moka, osi'ma mani'noretima eno menima ama knarema eana, nagu'areti hu'na maka ana kasegea amage ante'noe.
他对耶稣说：“老师，我从小便遵守这些诫命。”
21 Jisasi'a ana nera negeno avesinteno anage hu'ne, Mago'zanku atupa hu'nane, vunka inanknazama ante'nesnana zana, maka zagore ome atrenka eritenka, ana zago erinka zamunte omane vahe nezamigeno, monafinka fenonka'a meno. Ana nehunka kagra, Nagri eme namage'anto.
耶稣用充满爱的眼神看着他说：“你还缺少一样：去变卖你所有的财富，将它们分给穷人，这会让你在天国拥有财富，然后你便可来跟从我。”
22 Ana naneke nentahigeno, avugosamo ruzahe higeno, rama'a afufeno ante'negu rimpagna nehuno atreno oti'no vu'ne.
那人听此脸色一变，满心郁闷地离开了，因为他非常富有。
23 Vigeno Jisasi'a ome zamage eme zamage nehuno, amanage huno amage'ma nentaza disaipol naga'a zamasmi'ne, Afufenozamine vahe'mo'za Anumzamofo kumapi ufrenaku'ma hanazana, tusi'a amuho hugahaze!
耶稣环顾四周，对门徒说：“富有之人要进上帝之国，谈何容易！”
24 Anagema hige'za amagema nentaza disaipol naga'mo'za antri ana kegura hu'naze. Hianagi mago'ene Jisasi'a anage huno zamasami'ne, Mofavre naga'mote, Anumzamofo kumapima ufrezamo'a tusi'a amuho hu'ne!
这番话让门徒非常惊讶。耶稣又对他们说：“我的朋友们，要进上帝之国非常困难！
25 Kemoli afumo'za nekazamofo kampima ufrenakuma nehazana amuhoa hunozmante. Hianagi afufenone vahe'mo'za Anumzamofo kumapi ufre'naku hanazana, tusi amuho huzmantegahie.
有钱人想要进入上帝之国，比让骆驼穿过针眼还困难！”
26 Mago'ene antri hu'za tusi zmagogogu nehu'za, zamagra zamagra anage hu'naze, hagi iza manivava manizana erigahie?
门徒们更为困惑，对彼此说：“那么人间还有谁可以被拯救呢？”
27 Hazageno Jisasi'a nezmageno ana kenona amanage huno hu'ne, Vahetfamota amanahu'zana hugara osu'nazanki, Anumzamo'a amane maka'zana hugara hu'ne.
耶稣看着他们说：“从人的角度来看不可能，但对上帝却不然，对于上帝而言，一切皆可能。”
28 Higeno Pita'a anage huno Jisasina asmi'ne, ko, tagra mafka'zana atreta kagri kamage'nentone.
彼得对他说：“我们已经舍弃了一切跟随你......”
29 Higeno Jisasi'a anage hu'ne, Tamage hu'na neramasamue, iza'o Nagriku'ene Knare Musenkereku'ma huno noma'afi, afuhe'impi, asarahehe'impi, nererampi, nefampi, mofavre'zaga'afi hoza ramima'ama atresimo'a,
耶稣说：“告诉你们实话，如果你为了我和福音舍弃房屋、兄弟、姐妹、母亲、父亲、儿女、田地，好消息是，
31 Hianagi rama'amo'za ugagota hu'nenamo'za, henka esnage'za, rama'a henka e'nenamo'za, ugagota hu'za vugahaze.
但先来者会排在最后，后来者排在前。”
32 Hagi Jerusalemi vu kantega mareri'za nevazageno, Jisasi'a ugota huno vu'ne. Hianagi amagema nentaza naga'mo'za antri nehazageno, zamavaririza vu'naza vahe'mo'za koro hu'naze. Hianagi Jisasi'a 12fu'a amage'ma nentaza disaipol nagara zamare kanti mago'ene zamanteno, agafa huno agrite'ma fore hania zamofo naneke zamasami'ne.
他们继续向耶路撒冷走去，耶稣走在前面，门徒们心有疑虑，其他追随者则感到害怕。耶稣把十二门徒叫到一边，把自己即将遭遇的事情告诉他们。
33 Keho, Jerusalemi kumate marerita meni nevunankino, Vahe'mofo Mofavrea azeriza ugagota mono kva vahete'ene kasegere ugota hu'naza vahe zamazampi avrentegahaze. Zamagra ahe friho nehu'za, fegi'a vahe zamazampi avrentegahaze.
他说：“我们现在要去耶路撒冷，人子将被交给祭司长和宗教老师，他们将认定他有罪，把他交给异教徒。
34 Ana vahe'mo'za huhaviza hunente'za, zamavetu ahenente'za sefunemiza, ahe frigahaze. Hianagi tagufa zagekna zupa frinefintira otigahie.
他们将迫害他，向他吐唾沫，鞭打他，杀害他，但三天后他将复活。”
35 Anante tare Zebeti nemofoke Joni'ene Jemisikea Jisasinte e'ne anage hu'na'e, Hurami ne'moka, menima tagrima tavemanesiza hurantogu kantahinego'e?
西庇太的儿子雅各和约翰来到耶稣跟前，对他说：“老师，请满足我们向你请求的愿望。”
36 Jisasi'a anage hu'ne, Na'a huranantesuegu neha'e?
耶稣说：“想要我为你们做什么？”
37 Anage huke asami'na'e, monafima hihamu hanaveka'afima kinima umaninunka tatregeno, mago'mo'a kazantmaga manina, mago'mo'a kaza hoga'a maninogu nehue.
他们说：“当你终获荣耀，请让我们一个坐在你的右边，一个坐在你的左边。”
38 Hianagi Jisasi'a anage huno znasami'ne, Tanagra antahitna ketna osu na'azanku nantahinega'e! Tanagra nesua kapufintira negaha'o, hifi tima fresuaza hutna, tina fregaha'o?
耶稣说：“你们知道自己在求什么吗？我从杯中喝下的痛苦，你们能喝吗？我受的洗，你们能受吗？”
39 Higeke ana netremoke anage huke Jisasina asami'na'e, tagra amane negahu'e huke hakeno, anante Jisasi'a anage huno znasami'ne, Nagrama nesua kapufintira amane neta, tima frezama nehua tina fregaha'e.
他们说：“能。” 耶稣说：“你们会饮我从杯中喝下的痛苦，你们会受我的洗。
40 Hu'neanagi nazantamaga mani'zane, naza hogama mani'zana Nagri'zana omane'ne. Anumzamo'ma huhampri zamanteno, retro'ma huzmanteno erigahazema hu'nea vahe'mo'za erigahaze.
但我无法决定谁会坐在我的左右。这是上帝的意愿，他准备将其赐予谁，就会赐给谁。”
41 Anage nehige'za 10'a amage'ma nentaza disaipol naga'mo'za ana naneke nentahi'za, Jemisine Jonigiznia agafa hu'za zamarimpa aheznante'naze.
其他十个门徒听见了，对雅各和约翰之举感到很生气。
42 Hagi Jisasi'a mika'amokizmi ke hige'za ageno anage huno zamasmi'ne, Megi'a vahepinti kva vahere hu'za antahizamiza vahe'mo'za ra vahe'zimi nemanizage'za, iza'zo ra zamagima eri'za vahe'mo'za hanave zamireti zmagatere'za kegava hunezmantaze.
耶稣把他们叫过来说：“你们知道各国都有统治国家的人压迫其人民。。这些统治者的行为就像暴君。
43 Hu'neanagi tamagra anahuknara osugahaze. Hianagi iza'o ra vahe mani'naku hanimo'a, tamagri amu'nompina eri'za vahe manino.
但这对你们而言却并非如此，谁想成为你们中的统治者，就必然变成你们的侍从，
44 Iza'o amunotamifintima ugagota huramante'nakuma hanimo'a, mika'motma kazo kazo eriza vahe manigahie.
谁想成为你们之首，必做众人的奴隶。
45 Ana hu'negu Vahe'mofo Mofavre'mo enena, eri'za erintehogura ome'ne. Hianagi eri'za erino tamagri tamaza nehuno, Agra'a asimura atreno rama'mokizmi miza sezmantenaku e'ne.
即使是人子来，也并非为了接受他人的服侍，而是为了服侍他人，以自己的生命赎很多人之命。”
46 Hagi zamagrama Jeriko kumate ehanatite'za, Jisasi'ene amage'ma nentaza disaipol naga'ene tusi'a veamo'za ana kuma atre'za nevazageno, Timeasi nemofo Batamiasi'a avusuhu ne'mo, kamofo ankenarega mani'neno, azama hanagu meme hu'ne.
耶稣和门徒穿过耶利哥，在离开城镇的时候，身边簇拥着大批民众，其中有一个名叫巴底摩斯的盲人坐在路旁。
47 Hagi ana ne'mo'a antahiama Nazareti Jisasi ne-e hiankema nentahino'a, agafa huno kezatino, Jisasiga Deviti nemofoga nagrira kasunku hunantenka nazahuo!
听见身边路过的是拿撒勒人耶稣，他就喊叫，说：“耶稣，大卫的子孙啊，可怜我吧！”
48 Hage'za rama'a vahe'mo'za kesu'za, kagra tagano hu'naze. Hianagi mago'ene kezatino, Jisasiga Deviti nemofoga nagrira kasunku hunantenka nazahuo!
许多人斥责他，叫他不要出声。他却更高声喊叫：“耶稣，大卫的子孙啊，可怜我吧！”
49 Higeno Jisasi'a nevifinti uotino, Ke hinkeno eno hige'za, zamagra ana avusuhu neku, kagriku ke nehianki krimpamo'a so'e nehinkenka otinka eno hu'za hu'naze.
耶稣站住，说：“把他叫过来。”大家把盲人唤来，对他说：“好消息！起来吧，他叫你过去了。”
50 Ana ne'mo zanra anakreku'a netreno ame huno otino Jisasinte e'ne.
巴底摩斯跳起来，丢下自己的外衣匆匆忙忙来到耶稣身边。
51 Higeno anante Jisasi'a anage hu'ne, Na'a hugante'nuegu kave'nesie? Hurami ne'moka, ete navu kenaku nehue.
耶稣问他：“你要我为你做什么？”盲人说：“老师，我想要看见。”
52 Higeno, Jisasi'a anage huno asami'ne, Kamentintimo kazeri so'e hianki vuo higeno, ame huno avurgamo'a ete hari higeno amage' avaririno kantega vu'ne.
耶稣说：“你可以走了，你对我的信心让你痊愈了。”巴底摩斯立刻看见了，于是便一路跟随耶稣。
