Ruku 15
1 Hanki maka takisi zago e'neriza vahe'mo'zane, kumi vahe'mo'za Jisasinte erava'o hu'za naneke'a antahinaku hu'naze.
很多税吏和其他“罪人”经常来到耶稣那里，听他讲道。
2 Hianagi Farisi vahe'ene kasegere ugota hu'naza (sraib) vahe'mo'za zamagra'a ke hugantu hugama hu'za, ama nemo'a kumi vahe zmareno ne'zana zamagrane magopi nene hu'za nehazageno,
于是法利赛人和宗教老师抱怨到：“这个人欢迎罪人，还和他们一起吃饭。”
3 Jisasi'a ana kenona amanage huno fronka kea zamasami'ne,
耶稣就对他们讲了一个故事，说：
4 Mago'moma tamagripintima, 100'a sipisipi ante'nenifinti mago'mo fanane hanigeno'a inankna hugahie? 99ni'a zamatrenige'za agupofi mani'nenageno, fananema hu'nemofonku hakeva hakeva huno keno erifore hugahie.
“如果你有一百只羊，失去一只，是不是会把剩下的九十九只留在开阔牧场，然后去寻找那丢失的羊，直到找到为止？
5 Ome keno eri fore huteno, afunte avrenteno muse nehuno,
如果你找着了，就会高兴地把羊扛在肩上，
6 avreno nontema ehanatino'a, roneamokizmine tva'onte'ma nemaniza nagara ke hanige'za esageno, anage huno zmasamigahie. Muse nagri ene eme hinketo. Na'ankure fnanema hu'nea sipisipia hago hakena eri fore hu'noe huno hugahie!
回到家后招呼朋友和邻居来，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的羊！’
7 Hanki Nagra amanage hu'na neramasmue. Anahukna kante, 99ni'a vahe'mo'za fatgo hu'nazankiza zmagu'a rukrehe osugahazanagi, mago kumi vahe'mo, agu'a rukrehe nehigeno'a monafina tusi muse nehaze.
告诉你们，一个罪人若能悔改，天堂就会获得更多欢乐，甚至超过九十九个不用悔改的良善之人。
8 Jisasi'a mago'ane huno, Mago a'mo'ma 10ni'a zago ante'nenifinti, magoke zagoma fanane hu'nenkeno'a, rampe tavi taginteno noma'a harafi huno hakeva hakeva huno keno eri fore hugahie.
假设一个女人有十枚银币，如果丢了一枚，是不是要点上灯，在整个屋子里细细寻找，直到找到？
9 Ana a'mo'ma ome ke fore huteno'a, rone'agu'ene, tva'oma'are nemaniza vaheku'enena zmasamino, Muse nagrane eme hinketo, na'ankure zagonima fananema hu'neana hago hakena erifore hu'noe huno hugahie!
当她找到那枚银币，就会叫来亲朋好友，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的银币！’
10 Hanki amanage hu'na neramasmue, anahu kante mago kumi vahe'mo'ma agu'ama rukrahe'ma nehige'za, Anumzamofo ankeromo'za tusi muse nehaze.
我告诉你们，一个罪人若能悔改，上帝的天使也会感到欢乐。”
11 Jisasi'a amanage huno zamasmi'ne, Mago ne'mo tare ne' mofavre zanante'ne.
耶稣解释道：“从前有个人有两个儿子。
12 Henka ne'amo nafa'amofonku anage huno asami'ne, afufeno ka'a nagrama eri snuama'a refko hunka namisnane higeno, nefa'a fenoma'a refko huno znami'ne.
小儿子对父亲说：‘爸爸，请把我应得的家产分给我。’于是父亲就把财产分给兄弟二人。
13 Zaza kna omanineno henka ne'amo, fenoma'a erino afete moparega vu'no anantega umani'neno, aza osu havi avu'avazante fenozama ome atre eme atre hu'ne.
几天后，小儿子带上所有的家当去了远方，在那里过着放荡的生活，奢侈浪费。
14 Maka'zama'a atre vagaretegeno, ana mopafina tusi agate'za fore higeno, ana ne'mofona mago'zama'a omnegeno tusi'a agazanku hu'ne.
他花光了所有钱财，又恰逢当地遇上严重饥荒，他穷得肚子都吃不饱。
15 Ana higeno mago mopa agafa nete vuno, erizampi avresigu ome antahigegeno, ana nemo'a afu'a kegava hinogu huntegeno afu kevuma mani'narega vu'ne.
于是他在当地一个农户那里找差事做。那人打发他到田里去放猪，
16 Magore huno vahe'mo'za ne'zana omizageno, afumo'za kohe akru'a nenazafinti nemu hu'naku agesa antahintahi hu'ne.
他太饿了，甚至愿意吃猪食，但即使这样也没有人愿意给他食物。
17 Hianagi agrama knare antahintahima e'nerino'a, agra'a anage hu'ne. Mika'a nenfa eri'za vahe'mo'za rama'a breti nenaze. Hianagi nagra amafi mani'nena nagakura fri'za hue!
他这时才幡然醒悟，于是对自己说：‘我父亲所有的工人都有丰盛的食物可以享用，为什么我却要在这里饿死？
18 Nagra otina nenfante vuna, anage hu'na ome asamigahue. Nafanimoka Anumzamofonte'ene kagritera kumi hu'nogu,
我要回家，到我父亲那里去！对他说：父亲，我的罪违背了天堂，也违背了你，
19 ne'nimo'e hunka kagra nagrikura osunka, eri'za vaheka'agna hunka navro hu'na hugahue huno agesa antahine.
我不配再做你的儿子，请向对待雇工那样对待我吧。’
20 Anage huteno otino nefantega e'ne, ogamanu ne-egeno, nafa'amo negeno asuntaginteno, agareno vuno ome agazafeno, agi antako hu'ne.
于是他动身回家去找他的父亲。 当他父亲看到他的身影，尽管还在远处，便动了恻隐之心，跑过去拥抱他，亲吻他。
21 Ana nehigeno ana ne'amo anage huno nafa'amofo ome asmi'ne, Nafa'nimoke, Anumzamofonte ene kagrite'enena kumi hu'noe. E'ina hu'negu ne'nimo'e hunka nagrikura hugara osu'noe. Hanki eri'za vahe'ni'e hunka huo.
儿子说：‘父亲，我违背了天堂也违背了你，不配再做你的儿子。’
22 Hianagi nafa'amo'a kazokzo eri'za vahe'agu anage huno zmasamine, ame hutma hentofa kena erita eme antaninentetma, azampina asane agia anone eme antaninteho.
但父亲却吩咐仆人说：‘快把那最好的长袍拿来给他穿，给他戴上戒指，穿上鞋。
23 Agaho bulimakamo'ma afovage hu'nesia avreta eme ahetma, krenketa neneta maka'mota musena hamneno.
把我们养肥的牛犊宰了，我们要大吃一顿，
24 Na'ankure ama ne'nimo'a fri'neanagi, ete asimu eri'ne. Fanane hu'neanagi, ete hago ehanatine, nehige'za tusi'za hu'za muse hu'naze.
因为这可是我死而复活、失而复得的儿子。’于是他们开始庆祝起来。
25 Hagi zage ne'mofavre'amo ehanatino nomofo tva'onte ne-eno, zavena neheza avogema nehazana nentahino,
这时候大儿子正在田里干活。他朝着家的方向走去，听见音乐和跳舞的声音，
26 mago eri'za vahe ke huno, na'a anamafina nehaze huno antahige'ne.
于是就找来一个仆人，询问发生了什么。
27 Ana ne'mo'a anage huno asmi'ne, negagna'a ehanatigeno negafa'a afovage hu'nea agaho bulimakao aheno krege'za nene'ze. Na'ankure negagnana mago'zamo'a azeri haviza osigeno ete ehanatigeno'e huno asmine.
仆人说：‘你弟弟回来了，你父亲因为他平安归来，就宰了那头肥牛犊。’
28 Hianagi nempu'amofona rimpa hegeno, ana nompima ufrezankura avesra hu'ne. Nefa'a megia atiramino mofavre'a azeri fru huke hu'ne.
大儿子很生气，不肯走进屋子里，于是父亲出来劝他。
29 Hianagi ana nona'a amanage huno nafa'amofona asmi'ne, kama antahio! Kagri eri'zana kazahu'na vu'noe. Rama'a zagegfufi erizanka'a erinegantena, mago zupe hu'na keka'a rufu'otaginoe. Ana nehugenka magore hunka osi memena naminkena, rone ni'amozanena aheta kreta neneta musena osu'noe.
他对父亲说：‘你看，我照顾你这么多年，从来没有违背过你的命令，但你从未给我任何羊羔，让我可以和朋友们聚会。
30 Hianagi ama mofavre kamoma maka zanka'a monko avu'avazante ome atre vagareno eri haviza huteno egenka, kagra afovage agaho bulimakao ahenka krente'nane.
但你这个儿子，把你的钱都浪费在妓女身上，他一回来，你反倒为他宰杀肥牛犊！’
31 Higeno nefa'a anage huno asmi'ne, ne'nimoka kagra hakare zupa nagrane mani'nanankino, maka'zama ante'noana, Kagri su'a me'ne.
父亲对他说：‘孩子，你总是跟我在一起，我的一切都是你的。
32 Hianagi tagra neza neneta muse huntegahune. Na'ankure ama negagna'a fri'ne huta hu'noanagi, kasefa huno mani'ne. Fanane hu'ne huta hunanagi, efore hu'ne huno asami'ne.
但你这个弟弟是死而复活、失而复得，所以我们应该高兴，应该庆祝！’”
