Jasi Vahere 18

1 Hagi ana knafina Israeli vahe'mokizmi kinia omani'nege'za Dani naga'mo'za manisaza mopagu hake'za vano hu'naze. Na'ankure Israeli vahe'mo'zama mopama erizafina zahufa zamagra mopa e'ori'naze.

那时，以色列中没有王。但支派的人仍是寻地居住；因为到那日子，他们还没有在以色列支派中得地为业。

2 E'ina hu'negu Dani naga'mo'za 5fu'a hankavematiza ha'ma nehaza vahetamina huzmantazage'za Zora kumate'ene Estaoli kumateti'enena manisaza mopagu afure'za kenaku vu'naze. Hagi Efraemi agona kokampima nevu'za, Maika nompi umase'naze.

但人从琐拉和以实陶打发本族中的五个勇士，去仔细窥探那地，吩咐他们说：“你们去窥探那地。”他们来到以法莲山地，进了米迦的住宅，就在那里住宿。

3 Hagi zamagrama Maika nonte'ma erava'oma nehu'za, Livae nehaza ne'mofo ageru nentahi'za vugantite'za amanage hu'za antahige'naze. Iza kavreno amafina e'ne? Na'a ama kumapina emenerine? Nankna eri'zanka'a amafina me'ne?

他们临近米迦的住宅，听出那少年利未人的口音来，就进去问他说：“谁领你到这里来？你在这里做什么？你在这里得什么？”

4 Anage hazageno amanage huno ana ne'mo'a zamasami'ne, Maika'a amanage huno hunante'ne, mizasegantegahuanki pristi vaheni'a manio huno hige'na, pristi ne'a mani'nogeno mizasenenante.

他回答说：“米迦待我如此如此，请我作祭司。”

5 Hagi anante amanage hu'za hu'naze, Amama nevuna kamo'a knare hurantegahifi Ramofona antahigenka ko.

他们对他说：“请你求问 神，使我们知道所行的道路通达不通达。”

6 Anagema hazageno'a pristi ne'mo'a amanage huno zamasami'ne, Ramo'a vugota huramantegahianki tamarimpa frune viho.

祭司对他们说：“你们可以平平安安地去，你们所行的道路是在耶和华面前的。”

7 Anagema hige'za ana 5fu'a vene'nemo'za ana kumara netre'za Laisi kumate vu'naze. Ana kumate'ma vu'za ome kazana, ana kumapi vahe'mo'za Saidoni vahe kna hu'za magozankura zamagesa ontahi zamarimpa frune mago zankura koro osu' mani'naze. Hagi ana vahe'mo'za mago zankura upara osu feno vahe mani'naze. Na'ankure mopazmimo'a knare'za hu'ne. Hagi Saidoni vahera afete'are mani'nazageno mago vahe'mo'e huno zamagri tavaontera omani'naze.

五人就走了，来到拉亿，见那里的民安居无虑，如同西顿人安居一样。在那地没有人掌权扰乱他们；他们离西顿人也远，与别人没有来往。

8 Hagi ana 5fu'a vahe'mo'zama nagazmirega Zora kumate'ene Estaoli kumate'enema azageno'a, zamafuhemo'za amanage hu'naze. Na'a ome ketma erifore hu'nazafi huama hiho?

五人回到琐拉和以实陶，见他们的弟兄；弟兄问他们说：“你们有什么话？”

9 Hu'za zamantahigazageno, ana vahe'mo'za anage hu'naze, otinketa vuta ome zamaheta mopazmia hanaramneno! Na'ankure mopama ke'nonana knare'zantfa hu'nea mopa me'ne. Na'anku aveganentaze? Ana mopama omerizankura korora huta rege'regera osiho.

他们回答说：“起来，我们上去攻击他们吧！我们已经窥探那地，见那地甚好。你们为何静坐不动呢？要急速前往得那地为业，不可迟延。

10 Hagi ana kumate'ma vu'nanana ana mopafi vahe'mo'za mago'zankura zamagesa ontahi zamarimpa fru hu'za mani'naze. Na'ankure ana mopa ra huno mikazamo'a avite'nea mopa Anumzamo'a ko tami'ne.

你们到了那里，必看见安居无虑的民，地也宽阔。 神已将那地交在你们手中；那地百物俱全，一无所缺。”

11 Hagi anagema hazageno'a Dani nagara 600'a venenemo'za Zora kumateti'ene Estaoli kumatetira ha'zana retro hu'za hatera vu'naze.

于是但族中的六百人，各带兵器，从琐拉和以实陶前往，

12 Hagi Kiriat-jearimie nehaza kumate zage fre kaziga Juda mopafi seli nona ome ki'za mani'naze. Hagi e'ina kumakura menina Mahane-Danie hu'za agia nehaze.

上到犹大的基列·耶琳，在基列·耶琳后边安营。因此那地方名叫玛哈尼·但，直到今日。

13 Hagi anantetira atre'za Efraemi agona kokampi e'za, Maika nonte ehanati'naze.

他们从那里往以法莲山地去，来到米迦的住宅。

14 Hagi 5fu'a vene'nema Laisi mopama afure'za ke'naza vene'nemo'za ruga'a naga'mokizmia amanage hu'za zamasami'naze. Pristi vahe'mo'zama zamimizare'ma nehaza kukena efotigi, nompima nentaza havi anumzantaminki, antre'zama tro'ma hu'naza amema'agi, aenima kre'za tro'ma hu'naza amema'ama ama nontamimpima me'neana ontahi'nazo. E'ina hu'negu menina na'a hugahazafi tamagesa antahiho?

从前窥探拉亿地的五个人对他们的弟兄说：“这宅子里有以弗得和家中的神像，并雕刻的像与铸成的像，你们知道吗？现在你们要想一想当怎样行。”

15 Anage nehu'za ana 5fu'a vene'nemo'za kana atre'za, Maika nompima ana Livaie ne'ma nemanifinka ufre'za musenkea ana nera ome hunte'za, hufrufra kea hunte'naze.

五人就进入米迦的住宅，到了那少年利未人的房内问他好。

16 Hagi Dani nagapinti ana 600'a sondia vahe'mo'za maka ha'zazmia eri'za ana kumamofo kafante oti'za mani'ne'za,

那六百但人各带兵器，站在门口。

17 ana pristi ne'ene nanekea nehazageno, ana 5fu'a venenemo'za Maika naga'mo'zama mono'ma nehazafinka vu'za pristi vahe'mo'zama zamimizare'ma nehaza kukena efotigi, nompima nentaza havi anumzantaminki, antre'zama tro'ma hu'naza amema'agi, aenima kre'za tro'ma hu'naza amema'anena omeri'za atirami'naze. Ana nehazage'za pristi ne'ene 600'a sondia vahe'mo'za ha'zana eri'ne'za kuma kafante otine'za ke'naze.

窥探地的五个人走进去，将雕刻的像、以弗得、家中的神像，并铸成的像，都拿了去。祭司和带兵器的六百人，一同站在门口。

18 Hagi ana venenemo'zama Maika nompima umreri'zama pristi vahe'mo'zama zamimizare'ma nehaza kukena efotigi, nompima nentaza havi anumzantaminki, antre'zama tro'ma hu'naza amema'agi, aenima kre'za tro'ma hu'naza amema'anena eri'za atiramizageno'a, ana pristi ne'mo'a amanage hu'ne, na'a nehaze? Huno zamantahigege'za,

那五个人进入米迦的住宅，拿出雕刻的像、以弗得、家中的神像，并铸成的像，祭司就问他们说：“你们做什么呢？”

19 amanage hu'naze. Taganenka kea osu tavaririnka enka tagri nerafaza nehunka, pristi vaheti emanio. Magoke naga'mofo pristima mani zamo knarera hu'nefi, maka Israeli vahepima mago naga nofimofo pristima mani'zamo knarera hu'noe? Hu'za hu'naze.

他们回答说：“不要作声，用手捂口，跟我们去吧！我们必以你为父、为祭司。你作一家的祭司好呢？还是作以色列一族一支派的祭司好呢？”

20 Anagema hazageno'a pristi ne'mo'a muse nehuno ana pristi kukenane, havi anumzane, antre'za trohunte amema'anena erino ana vahe'tamine vu'ne.

祭司心里喜悦，便拿着以弗得和家中的神像，并雕刻的像，进入他们中间。

21 Hagi ana vahe'mo'za anantetira antre'za mofavrezmine afuzagazmine zamazerigota hu'za fenozazminena eri'za vu'naze.

他们就转身离开那里，妻子、儿女、牲畜、财物都在前头。

22 Hagi Maika noma agatere'za afete'ma vutazageno'a, Maika no tavaonte'ma noma ki'naza vahe'mo'za emeritru hu'za Dani nagara zamavariri'naze.

离米迦的住宅已远，米迦的近邻都聚集来，追赶但人，

23 Hagi ana vahe'mo'za rankege hu'za vazageno Dani naga'mo'za rukrahe hu'za amanage hu'za Maikankura hu'naze, Nagafare vahera zamavaretru huntenka, rankegera hunka neane? Hu'za antahigazageno,

呼叫但人。但人回头问米迦说：“你聚集这许多人来做什么呢？”

24 Maika'a amange huno kenona hu'ne, anumzantamima tro'ma hunte'noa anumzantamini'a maka eri vaganereta pristi ne'nianena avreta neaze. Hagi mago zani'a otreta eri hana huta neazanki, nahigeta e'inahura nehaze?

米迦说：“你们将我所做的神像和祭司都带了去，我还有所剩的吗？怎么还问我说‘做什么’呢？”

25 Hige'za Dani naga'mo'za amanage hu'naze, Kva hunenka e'inagea huo! Amama neompina ame arimpama ahe vahera neankino, zamarimpama ahenige'za nagaka'ane kagri'enena tamahe frigahaze.

但人对米迦说：“你不要使我们听见你的声音，恐怕有性暴的人攻击你，以致你和你的全家尽都丧命。”

26 Anage nehu'za Dani naga'mo'za vu'naze. Hagi Maika'ma keama Dani naga'mo'za rama'a vahe'ma vazageno ha'ma huzamantega'ma nosuno'a ete rukrahe huno noma'arege vu'ne.

但人还是走他们的路。米迦见他们的势力比自己强盛，就转身回家去了。

27 Hagi Maikama tro'ma hunte'nea kaza osu anumzatamine, Dani naga'mo'za e'neriza pristi ne'anena nevre'za eza mago zanku'ma zamagesa ontahi fruma hu'za mani'naza vahe kumapi Laisi e'naze. Hagi eza ana kumapi vahera eme zamahehna nehu'za, kumazimia teve taginte'naze.

但人将米迦所做的神像和他的祭司都带到拉亿，见安居无虑的民，就用刀杀了那民，又放火烧了那城，

28 Hagi Laisi kumate vahera mago'mo'e huno eme zamaza osu'ne. Na'ankure Saidoni vahera afete manizageno, Laisi vahe'mo'za mago vahe'enena tragote'za omani'naze. Ana zana Beth-Rehob kuma tava'onte me'nea agupofi fore hu'ne.

并无人搭救；因为离西顿远，他们又与别人没有来往。城在平原，那平原靠近伯·利合。但人又在那里修城居住，

29 Hagi Dani naga'mo'za ana agupofi ete kumara trohuza agima anteminazana Dani kumare hu'za Israeli nemofo nezmageho agire asamre'naze. Hagi ana kumakura kora Laisie hu'za agia nehazane.

照着他们始祖以色列之子但的名字，给那城起名叫但；原先那城名叫拉亿。

30 Hagi Dani naga'mo'za ana kaza osu havi anumzana azeri retrurente'za, Gesomu nemofo Mosese negeho Jonatani azeri otizageno pristi ne'zimia mani'ne. Hagi Dani nagapina Jonatanimpinti'ma fore'ma haza vahe'mo'za pristia maniza neazageno, ha' vahe'mo'za eme zamahe'za zamavare'za kina ome huzamante'naze.

但人就为自己设立那雕刻的像。摩西的孙子、革舜的儿子约拿单，和他的子孙作但支派的祭司，直到那地遭掳掠的日子。

31 Hagi Anumzamofo seli mono nomo'ma Sailoma me'nea knafina, Dani naga'mo'za Maika'ma tro hunte'nea kaza osu havi anumzante monora hunte'naze.

神的殿在示罗多少日子，但人为自己设立米迦所雕刻的像也在但多少日子。