Zeremaia 50
1 Hagi Babiloni vaheku'ene Babiloni mopafima nemaniza Kaldia vahekura Ra Anumzamo'a amanage huno kasnampa ne' Jeremaiana asami'ne.
耶和华借先知耶利米论巴比伦和迦勒底人之地所说的话。
2 Kagra mago avame'za erisga hu'nenka mika kumatamimpima nemani'naza vahetega vunka, mago nanekea eri frara okinka kezatinka amanage huo. Ha' vahe'mo Babiloni kumara eme e'nerigeno, Babiloni vahe havi anumza Belinku'ma Maduku'ema nehaza havi anumzamofo amema'a rurakoraku hunetre'za Babiloni vahe'mo'zama havi anumzantamimofo amema'ama tro'ma hu'naza zantami'na rurakoraku hunetre'nageno kaza osu havi anumzamo'a agazegu hugahie.
你们要在万国中传扬报告， 竖立大旗； 要报告，不可隐瞒，说： 巴比伦被攻取， 彼勒蒙羞， 米罗达惊惶。 巴比伦的神像都蒙羞； 她的偶像都惊惶。
3 Na'ankure noti kazigati vahe'mo'za e'za Babiloni vahera ha' eme huzmante'za zamazeri haviza hanage'za, maka vahe'ene bulimakaone sipisipine mago'a afu'zmimo'zanena Babiloni kumara atre'za koro fre vagaresageno mago vahera omanitfa hugahie.
“因有一国从北方上来攻击她，使她的地荒凉，无人居住，连人带牲畜都逃走了。”
4 Hagi Ra Anumzamo'a huno, Anazama fore'ma hania knafina Israeli vahe'ene Juda vahe'mo'zanena magopi eme atru hute'za zaviteme ne-e'za Ra Anumzana Anumzazmimofonkura hake'za egahaze.
耶和华说：“当那日子、那时候，以色列人要和犹大人同来，随走随哭，寻求耶和华—他们的 神。
5 Hagi ana nehu'za Saioni kumategama nevaza kanku vahera zamantahige'za nege'za, ana kuma'ma me'nea kaziga zamavugosa hunte'za vugahaze. E'ina'ma zamagrama hu'nazana Ra Anumzamo'ene mevava huhagerafi huvempa ke ome huhagerafi'neza zamage'ma okaninagu anara hugahaze.
他们必访问锡安，又面向这里，说：‘来吧，你们要与耶和华联合为永远不忘的约。’
6 Hagi Nagri vahe'mo'za sipisipi afu'tamimo'zama nehazaza hu'za hazagre'za ufre efre hu'naze. Hagi sipisipi afute kva vahe'mo'za, sipisipi afu'tamima zamavare'za ranra agonaramimpine ne'onse agonaramimpine vazage'za kanku ome hazagre'za vano nehu'za, nemaniza noma zamage akani'zankna nehaze.
“我的百姓作了迷失的羊，牧人使他们走差路，使他们转到山上。他们从大山走到小山，竟忘了安歇之处。
7 Hagi tutagi ha'ma huzmantaza vahe'mo'za zamahe frizage'za, ha' vahe zamimo'za amanage hu'naze. Anama zamahe frisaza zamofo kna'a tagra e'origahune. Na'ankure Agripima mani'nesageno fatgo avu'ava zama huno kegavama huzmantesia Ra Anumzamofo avufi kumira nehu'za, zamafahe'mo'za Agrite'ma muha'ma hu'naza Ra Anumzamofo avufi kumira hu'naze.
凡遇见他们的，就把他们吞灭。敌人说：‘我们没有罪；因他们得罪那作公义居所的耶和华，就是他们列祖所仰望的耶和华。’
8 Hagi Juda vahe'mota Babiloni vahe mopafintira ame huta atreta nevuta, ve meme afumo'ma sipisipi afu'tami zamagatere'za vugota hazaza huta viho.
“我民哪，你们要从巴比伦中逃走，从迦勒底人之地出去，要像羊群前面走的公山羊。
9 Na'ankure noti kaziga mopafima nemaniza hankavenentake vahetamina Nagra zamazeri otisuge'za, magopi eme eri tru hute'za avazuhumpi hu'za Babiloni vahera ha' eme huzmante'za, hara huzamagateregahaze. Hagi ana ha' vahe'mo'za atima ahe'arera knare hu'naza vaheki'za mago'zama ahazana hantga nosaza vahe mani'nazankiza, Babiloni vahera ha' eme huzmagatere'za zamavare'za kina ome huzmantegahaze.
因我必激动联合的大国从北方上来攻击巴比伦，他们要摆阵攻击她；她必从那里被攻取。他们的箭好像善射之勇士的箭，一枝也不徒然返回。
10 Hagi Babiloni vahera hara eme huzmante'za maka zana rohure'za eri'za vugahaze. Ana hugahazankino mago mago ha' vahe'mo'a avemasinia feno zana erimente huno eri avitetere huno vugahie, huno Ra Anumzamo'a hu'ne.
迦勒底必成为掠物；凡掳掠她的都必心满意足。这是耶和华说的。”
11 Hagi Ra Anumzamo'a huno, Babiloni vahe'mota Nagri vahera ha' huzmanteta kumazmia eri haviza nehuta, mika zazamia rohu zamareta erita ne-eta, ve bulimakao afu'mo witi hona refuzafu'nepeno takaure takaure hiaza nehuta, ve hosi afu'mo nehiankna krafa huta e'naze.
抢夺我产业的啊， 你们因欢喜快乐， 且像踹谷撒欢的母牛犊， 又像发嘶声的壮马。
12 Hagi e'inama hanageno'a kaseramanteno amima tami'nea neramarera'a tusi agazegu hugahie. Ana hanigeno ama mopafima me'nea kumatamimofo amu'nompina agia omanena haviza huno vahe omani hagage ka'ma koka fore hugahie.
你们的母巴比伦就极其抱愧， 生你们的必然蒙羞。 她要列在诸国之末， 成为旷野、旱地、沙漠。
13 Na'ankure Ra Anumzamofo arimpa ahe'zamo hanigeno Babiloni kumamo'a haviza hina, anampina mago vahemo'e huno omanitfa hugahie. Hagi ru kumapi vahe'mo'zama ana kuma tva'onte'ma vu'za ezama nehu'za ana zama kesu'za tusi antri hu'za nava'nava hugahaze.
因耶和华的忿怒，必无人居住， 要全然荒凉。 凡经过巴比伦的要受惊骇， 又因她所遭的灾殃嗤笑。
14 Hagi Babiloni vahe'mokizmi ha' vahe'mota avazuhumpi huta maka kazigati eta Babiloni kumara eme azeri kaneginke'za atifima kevema erintetama nehaza vahe'mota kevea magore huta otreta ahetrenkeno Babiloni kumapina ufreno. Na'ankure zamagra Ra Anumzamo'na navufi kumi hu'naze.
所有拉弓的，你们要在巴比伦的四围摆阵， 射箭攻击她。 不要爱惜箭枝， 因她得罪了耶和华。
15 Hagi tamagra Babiloni kumamofona maka vahe'mota kezatita rankege nehinke'za, zamazama erisga hu'za hara osanunema hu'za tamagritegama esageta, Babiloni kuma kegina ahenafage hunetreta, manine'za kuma kvama nehaza zaza nontamina tapage hutreho. Na'ankure e'i Ra Anumzamofo arimpa ahe'za me'neanki, vahe'ma zamazeri havizama hu'nazaza huta zamagri'enena zamazeri haviza hiho.
你们要在她四围呐喊； 她已经投降。 外郭坍塌了， 城墙拆毁了， 因为这是耶和华报仇的事。 你们要向巴比伦报仇； 她怎样待人，也要怎样待她。
16 Hagi Babiloni mopafima hozama eri'za avimzama nehankraza vahe'ene, ne'zama hamare zupama kazinteti'ma ne'zama nehamaraza vahe'enena zamahe hana hugahaze. Hagi Babiloni vahe'ma ha' vahe'zamimo'zama bainati kazinteti'ma ha'ma eme huzmantesage'za, ru vahe'ma zamagranema emani'naza vahe'mo'za koro atre'za mopa zamirega uvuevu hugahaze.
你们要将巴比伦撒种的 和收割时拿镰刀的都剪除了。 他们各人因怕欺压的刀剑， 必归回本族，逃到本土。
17 Hagi Israeli vahe'mo'za sipisipi afu kevugna hu'nage'za, ha' vahe'mo'za laionigna hu'za eme zamarotago hazage'za panani hu'za fre'naze. Hagi esera Aselia kini ne'mo eme zamaheno netegeno, anantera Babiloni kini ne' Nebukatnesa eno zaferina eme hakaneno ne'ne.
“以色列是打散的羊，是被狮子赶出的。首先是亚述王将他吞灭，末后是巴比伦王尼布甲尼撒将他的骨头折断。”
18 E'ina hu'negu Monafi sondia vahe'mofo Ra Anumzana Israeli vahe Anumzamo'a huno, Antahiho, Asaria kini ne'ma knama ami'na azeri havizama hu'noaza hu'na, Babiloni kini nera azeri haviza nehu'na, Babiloni mopanena eri haviza hugahue.
所以万军之耶和华—以色列的 神如此说：“我必罚巴比伦王和他的地，像我从前罚亚述王一样。
19 Hagi sipisipi nagara, Israeli vahera ete zamavare'na mopa zamire esuge'za, Kameli agonafinti'ene Basani mopafinti'ene Efraemi agona kokampinti'ene Gileati mopafinti'enena trazana nezamu hu'za negahaze.
我必再领以色列回他的草场，他必在迦密和巴珊吃草，又在以法莲山上和基列境内得以饱足。”
20 Hagi Ra Anumzamo'a huno, Anazama fore'ma hania knafina Israeli vahepine Juda vahepinena mago kumira omanegahie. Na'ankure Nagrama zamatresuge'za osi'a naga'ma ofri manisaza nagara kumi'zamia eritresuge'za vahe'mo'za kumi'zamia onkegahaze.
耶和华说：“当那日子、那时候，虽寻以色列的罪孽，一无所有；虽寻犹大的罪恶，也无所见；因为我所留下的人，我必赦免。”
21 Hagi Babiloni vahe'mokizmi ha' vahera Ra Anumzamo'a huzmanteno, Marerita Merataimi kumate vahe'ene Pekodi kumate vahe'enena hara ome hunezmanteta maka zazmi'nena eri haviza hiho. Ana nehuta hihoma hu'na huramante'noa zana ana maka huvagareho, huno Ra Anumzamo'a hu'ne.
耶和华说：上去攻击米拉大翁之地， 又攻击比割的居民。 要追杀灭尽， 照我一切所吩咐你的去行。
22 Hagi Babiloni mopafina ha' zamofo agasasamo'a tusiza nehanigeno, ana mopafina maka zamo'a ome haviza hugahie.
境内有打仗和大毁灭的响声。
23 Hagi Babiloni vahe'mo'za ama mopafi vahetera mago hanavenentake hamankna hune'za vahera zamazeri haviza hu'nazanagi, menina ha' vahe'amo'za Babiloni kumara eme eri anafe hunetre'za eri haviza hugahaze. Ana hanage'za vahe'mo'zama ana zama nege'za tusi antri nehu'za zmagogogu hugahaze.
全地的大锤何竟砍断破坏？ 巴比伦在列国中何竟荒凉？
24 Hagi Ra Anumzamo'a huno, Nagra Babiloni vahemota tamazerinaku kuko ante'nogeno tamazeri'ne. Hianagi anazana keta antahita osu'naze. Na'ankure Ra Anumzamofo ha' rente'nagu ana kukomo'a tamazeri'ne.
巴比伦哪，我为你设下网罗， 你不知不觉被缠住。 你被寻着，也被捉住； 因为你与耶和华争竞。
25 Hagi Ra Anumzamo'a ha' zama nentea noma'a anagi hagro huno arimpa ahe'zana eri fegi atre'ne. Na'ankure Monafi sondia vahe'mofo Ra Anumzamo'a Babiloni vahe mopafi eri'za erinaku anara hu'ne.
耶和华已经开了武库， 拿出他恼恨的兵器； 因为主—万军之耶和华 在迦勒底人之地有当做的事。
26 Hagi afete moparegati ha' vahe'mota eta Babiloni mopafi vahera hara eme huzmanteta, ne'zama nentaza nontamina tapage hutreho. Ana nehuta witima hiaza huta maka zantamina magopi eri hihi nehuta, mago zana otreta maka eri haviza hutrenkeno anampina mago'zana omanetfa hino.
你们要从极远的边界来攻击她， 开她的仓廪， 将她堆如高堆， 毁灭净尽，丝毫不留。
27 Hagi Babiloni vahe'mokizimi ve agaho bulimakao afu'tamina maka zamahe hana huta traga hiho. Na'ankure Babiloni vahe'ma Ra Anumzamo'ma nona huzmanteno zamazeri havizama hania knamo'a hago e'neanki kva hiho.
要杀她的一切牛犊， 使他们下去遭遇杀戮。 他们有祸了， 因为追讨他们的日子已经来到。 （
28 Hagi mago'a Juda vahe'ene Israeli vahe'mo'zanema Babiloniti'ma koro fre'za Saioni kumate'ma esaza vahe'mo'za huama hu'za, Ra Anumzana tagri Anumzamo agri mono noma eri havizama hu'naza vahera arimpa ahene'zamanteno ana zante zamazeri haviza nehie hu'za hugahaze.
有从巴比伦之地逃避出来的人，在锡安扬声报告耶和华—我们的 神报仇，就是为他的殿报仇。）
29 Hagi atireti'ma ha'ma nehaza vahera maka ke hinke'za e'za Babiloni kumara eme avazagi kagine'za, zamagrama hu'naza avu'ava zantera anazanke hu'za nona huzmante'za zamazeri haviza nehinke'za, magore hu'za zamatre'za ofreho. Na'ankure zamagra zamavufaga ra nehu'za, Ra Anumzana Israeli vahete'ma ruotage'ma hu'nea Anumzamofona ha' rente'naze.
“招集一切弓箭手来攻击巴比伦。要在巴比伦四围安营，不要容一人逃脱，照着她所做的报应她；她怎样待人，也要怎样待她，因为她向耶和华—以色列的圣者发了狂傲。
30 E'ina hu'negu agri nehazaveramina kumamofo neonse kantamimpi zamahe tresage'za frigahaze. Ana nehu'za ana zupa sondia vahe'zaminena maka zamahe hana hugahaze, huno Ra Anumzamo'a hu'ne.
所以她的少年人必仆倒在街上。当那日，一切兵丁必默默无声。这是耶和华说的。”
31 Hagi Monafi sondia vahe'mofo Ra Anumzamo'a huno, Antahiho! Tamavufga rama nehaza Babiloni vahera nagra hara huzamantegahue. Na'ankure tamagri'ma knazama tami'na tamazeri havizama hanua knamo'a hago menina efore hu'ne.
主—万军之耶和华说： 你这狂傲的啊，我与你反对， 因为我追讨你的日子已经来到。
32 Hagi kema ontahi veganokano'ma nehana kuma'moka, traka hunka mase sankeno mago vahe'mo'a kazeri oraotigahie. Ana nehanige'na Nagra ranra kumatamimpina teve tagintesugeno nereno ana kumatamimofo tva'onte'ma me'nesia zanena teno erihana hugahie.
狂傲的必绊跌仆倒，无人扶起。 我也必使火在他的城邑中着起来， 将他四围所有的尽行烧灭。
33 Hagi Monafi sondia vahe'mofo Ra Anumzamo'a huno, Israeli vahe'ene Juda vahe'enena ha' vahe'mo'za eme zamazeri haviza hute'za zamavare'za kina ome huzmantete'za ozamatre'za zamazeri antrako hu'naze.
万军之耶和华如此说：“以色列人和犹大人一同受欺压；凡掳掠他们的都紧紧抓住他们，不肯释放。
34 Hianagi zamagri'ma zamagu'vazino zamavaresia ne'mo'a hankavenentake hu'neankino, Monafi sondia vahe'mofo Ra Anumzane huno agia me'ne. Ana hu'neankino tamagerfa huno Agra zamaza huno hara huno nezamanteno, maka ama mopafi vahera mani frua zamigahie. Hianagi Babiloni vahera zamatresigeno nomaniza zamimo'a haviza hanige'za mani so'ea osugahaze.
他们的救赎主大有能力，万军之耶和华是他的名。他必伸清他们的冤，好使全地得平安，并搅扰巴比伦的居民。”
35 Hagi Ra Anumzamo'a huno Babiloni mopafima nemaniza Kaldia vahera bainati kazinteti eme nezmahe'za, Babiloni kumapima nemaniza vahe'ene eri'za vahe'ene knare antahi'zane vahetaminena bainati kazinteti ha' eme huzmante'za zamazeri haviza hugahaze.
耶和华说：“有刀剑临到迦勒底人和巴比伦的居民， 并她的首领与智慧人。
36 Hagi henkama fore'ma hania zanku'ma havi kasnampa kema nehaza vahe'zamia bainati kazinteti ha' eme huzmantesage'za, neginagi vahekna nehanage'za, harafa sondia vahe'zamia ha' eme huzmantesage'za tusi koro hugahaze.
有刀剑临到矜夸的人， 他们就成为愚昧； 有刀剑临到她的勇士， 他们就惊惶。
37 Hagi Babiloni vahe hosi afutamina ha' vahe'mo'za bainati kazinteti eme zamahe nefri'za karisi zamia eri haviza hugahaze. Ana nehu'za ruregati sondia vahe'ma zamagranema emanine'za zamaza hu'za ha'ma nehaza sondia vahera zamazeri haviza hanageno hankavezmi omanena a'negna hugahaze. Hagi ha' vahe zamimo'za maka feno zazimia rohure'za eri'za vugahaze.
有刀剑临到她的马匹、车辆， 和其中杂族的人民； 他们必像妇女一样。 有刀剑临到她的宝物， 就被抢夺。
38 Hagi Nagra hanugeno mopazamifina kora ruontesigeno maka ranra timo'enena taneno hagage kokankna hugahie. Na'ankure Babiloni mopafina havi anumzaramimofo amema'amo'a avite'nege'za, Babiloni vahe'mo'za ana zante amagera nente'za neginagi vahekna hu'nazagu anara hugahie.
有干旱临到她的众水， 就必干涸； 因为这是有雕刻偶像之地， 人因偶像而颠狂。
39 E'ina hu'negu Babiloni kumapina magore huno vahera omanitfa hanigeno anampina afi zagagafamo'ene afi kraramimo eno enemanisigeno, mananinkna huno zaza anankene nama ostretie nehaza namamo'ene anampina emanigahie. Ana hina Babiloni kumapina mago vahera omanitfa hanigeno, henkama mani'za vanaza knafinena anampina vahera omanigahaze.
所以旷野的走兽和豺狼必住在那里，鸵鸟也住在其中，永无人烟，世世代代无人居住。”
40 Hagi korapara Nagra Sodomu kuma'ene Gomora kuma'enena eri haviza nehu'na, zanagri tvaonte'ma megagi'nea kuma taminena eri haviza hu'noe, huno Ra Anumzamo'a hu'ne. E'ina'ma hu'neankna za Babiloni kumatera fore hanigeno, mago vahe'mo'a anampina nomanisigeno, mago vahe'mo'a eno anampina kana anteno vano osugahie.
耶和华说：“必无人住在那里，也无人在其中寄居，要像我倾覆所多玛、蛾摩拉，和邻近的城邑一样。
41 Hagi noti kazigati'ma sondia vahe'ma neazana keho. Ana vahera tusi'a vahe mani'za hankavenentake vaheki'za, rama'a kini vahe'ene mopama ome atretegati eme eri tru hu'za ha' eme huramante'naku trotra nehaze.
看哪，有一种民从北方而来， 并有一大国和许多君王被激动，从地极来到。
42 Hagi zamagra ana vahe'mo'za vahekura zamasunku huozamante vaheki'za, zamazampina atine karugru kevenena eri'naze. Ana hune'za zamagra hosi afu agumpi manine'za ne-esageno zamagasasamo'a hagerimo rupokra neseno hiankna agasasa rugahie. Hagi Babiloni vahemota tamagri hara eme huramante'naku avazuhumpi hu'za egahaze.
他们拿弓和枪， 性情残忍，不施怜悯； 他们的声音像海浪匉訇。 巴比伦城啊， 他们骑马， 都摆队伍如上战场的人， 要攻击你。
43 Hagi ana ha' vahe'ma aze nanekema Babiloni kini nemo'ma nentahino'a, koro nehanigeno azamo'a hankave'a omanena zuzu frino evuramigahie. Ana nehanigeno antahintahi hakare nehina, a'nemo mofavre anteku nehigeno hiankna ata krigahie.
巴比伦王听见他们的风声， 手就发软， 痛苦将他抓住， 疼痛仿佛产难的妇人。
44 Hagi Jodani tintegama me'nea zafa tanopafinti laionimo ame huno atiramino eno, sipisipi afumo'za afovage hu'nea traza nene'za mani'nageno eme zamarotago hige'za frazankna hu'na, Nagra ame hu'na Babiloni vahera mopazmifintira zamahegasopetregahue. Ana nehu'na mago ne' huhampari antesugeno ana mopa kegava hugahie. Hagi ana'ma hanua zankura ina vahe'mo Nagri'enena kehara neresigeno, ina kva ne'mo nagrikura huno e'i haviza nehane huno hugahie?
“仇敌必像狮子从约旦河边的丛林上来，攻击坚固的居所。转眼之间，我要使他们逃跑，离开这地。谁蒙拣选，我就派谁治理这地。谁能比我呢？谁能给我定规日期呢？有何牧人能在我面前站立得住呢？
45 E'ina hu'negu Babiloni kumate'ma fore'ma hania zanku'ene, Babiloni mopafima nemaniza Kaldia vahete'ma fore'ma hania zanku'ma Ra Anumzamo'ma retro'ma hunte'nea antahintahi zana tamagesa ante'neta antahiho. Hagi maka vahe'ene mofavre naga'enena sipisipi afu anentama avazu hu'za nevazankna hu'za zamavazu hu'za vanageno nonku'ma zamifina vahera omanigahie.
你们要听耶和华攻击巴比伦所说的谋略和他攻击迦勒底人之地所定的旨意。仇敌定要将他们群众微弱的拉去，定要使他们的居所荒凉。
46 Hagi ha' vahe'mo'zama Babiloni kuma'ma ha' eme hu'za erisaza zamofo agasasamo'a mopa eri tore nehina, Babiloni vahe'mo'zama zavi'ma atesaza zamofo agasasankea mago'a mopafi vahe'mo'za antahigahaze.
因巴比伦被取的声音，地就震动，人在列邦都听见呼喊的声音。”
