Jenesis 34

1 Daina'a Jekopune, Liagizni mofakino mago kna a'ne zamagenaku Sekemu kumate vu'ne.

А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.

2 Ana higeno Hivi vahe kva ne' Hamori nemofo Sekemu'a negeno monko'za huntenaku hankavetino avazu huno kefo avu'avaza hunte'ne.

А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

3 Sekemu'a Jekopu mofa Daina avesinenteno, akoheno masave kefinti kea humi'ne.

И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.

4 Sekemu'a amanage huno nefa Hamorina asmi'ne, Ama mofara a' erinaku nehuanki avre namio.

И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.

5 Jekopu'a mofa'amofo Dainama kefo avu'avazama hunte'nea ke nentahino, akoheno ke osu mani'nege'za, mofavre'amo'za afu kva nehazaregati e'naze.

А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.

6 Sekemu nefa Hamori'a Jekopuntega ana hazenke'mofo keaga hunaku vu'ne.

А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.

7 Jekopu amohe'za sipisipi afu kegava hu'za mani'ne'za ana hazenke zamofo kema nentahi'za, kumate ehanatizageno zamagu'amo'a kna nehigeno tusi zamasi vazi'ne. Na'ankure e'inahu kefo avu'ava zana Israeli vahepina osuga'za, Jekopu mofara hunte'naze.

А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.

8 Hianagi Hamori'a amanage huno zamasmi'ne. Sekemu'a agu'areti huno mofatamia avesinenteno, e'i ana avu'ava zana hu'negu, muse hurmantoanki aminkeno a' erinteno.

Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

9 Mofane omi ami hugahunanki, atrenke'za namohe'za mofaneka'a a' erisageno, kamohe'za mofa'nenia a' erigahaze.

И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.

10 Tamagra, tagrane mani'neta mopatifina tamevesite vano nehutma, nazanoma tro'ma hunaku'ma hanutma amne tro nehutma mopane nonena miza hugahaze.

Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

11 Hagi Sekemu'a Daina nefa Jekopune asarahehe'gizmia amanage huno zamasami'ne. Tamagrama knarere hanage'na, inankna zanku tamavesisia zana nagra tamamigahue.

И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.

12 Mofa tamimofonte zago fenonku'ma agima ahenantesazana, kema hanaza kante antena tamigahue. Hagi mofa tamia naminke'na a' eri'neno.

Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.

13 Jekopu amohe'za Sekemune nefa Hamorigizni reznavatga hu'naze, na'ankure nezmasaro Daina azeri haviza hu'negu zamagesa nentahi'za, kea hufatgo osu'za havige hu'naze.

А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.

14 Zamagra amanage huza hu'naze, Oku avufga taga osu vahe'mo'ma nerasaroma a' erisigeno'a, tagaze hugahiankita tagra e'inahuzana osugahune.

И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.

15 Hianagi mago'zana oku kvufama taga osu'nana kazigati nehunanki, tagrama hu'nonankna hu'za, kagri naga'mo'za oku'a zamufga mika'moza taga hutesageta, hu izo hugahune.

Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

16 Ana hanunketa tamagra tagri mofane ara erisageta, tagra tamagri mofane ara enerita magoke vahe trohuta manigahune.

Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

17 Hianagi tamagrama ketima antahita oku tamufga taga osnageta, nerasarona avreta ama kumara atreta vugahune.

Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.

18 Anage hazageno Hamori'ene nemofo Sekemuke ana kema nentahike hugnare hu'na'e.

И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.

19 Sekemuna nefa naga'mo'za antahi nemiza nekino, anagema haza kea nentahino, Jekopu mofate agu'a me'negu hantaka huno ana kemofo amage' ante'ne.

И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.

20 Hamorike nemofo Sekemu'ene ran kumamofo kahante eke atru hu'za kenaneke eri fatgo nehaza kumate ana kea vahe eme zamasmike amanage hu'na'e.

И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:

21 Hagi knare knampa hurantaze, zamatre sunke'za mopatimo'a ra hu'neaki'za mani'neza, inankna'zana mizante tro nehuta, mofanetia omeri emeri hugahune.

Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

22 Hianagi oku tavufga taga hutesunke'za, ana zanku mago zamarimpa hu'za tagrane, mago vahere hu'za mani'gahaze. E'ina hu'negu zamagrama hazankna huta maka'a vene'nemota oku tavufga taga hugahune.

Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.

23 Afu kevuzimine, feno zamimo'a tagri'za segahie. Hanki tagrama zamagri kemofoma avaririta oku tavufga taga hanunke'za, tagri'ene knare hu'za manigahaze.

Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

24 Anage nehake'za hakare'a vahe'mo'za rankumamofo kahante atirami'za, Hamori'ene, nemofo Sekemugizni ke nentahi'za, mika rankumapi vene'nemo'za oku zamufgamofo anoma'a taga hu'naze.

И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.

25 Hagi tagufa zage agateregeno anama oku zamufga taga hu'naza vahe'mo'za tusi zamatagu nehu'za mase'nageno, Daina nesaro Simioni ene, Livaikea bainati kazi eri'ne, ana kumapi vu'ne maka'a vahera antri hazaza hu'ne zamahe hana hu'na'e.

А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.

26 Hamorine nemofo Sekemu'giznia bainati kazinknonu zanahe nefri'ne, Sekemu nompinti neznasaro, Dainana nevre'ne vu'naze.

Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.

27 Dainama kefo avu'ava'ma hunte'naza zanku, Jekopu mofavre naga'mo'za ana kumapi mareri'za, maka'a knare'zana eri vagare'naze.

Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

28 Sipisipi afu kevuma, bulimakaoma, donkima, kuma agu'afi me'nea zama fegi'a me'nea zanena maka eri hana hu'naze.

И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.

29 Hakare'a razama, onensa zama, a' mofavrene nompinti zane eri hana hu'za vu'naze.

И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.

30 Jekopu'a amanage huno Simionine, Livaigiznia zanasmi'ne, Kenani vahe'ene, Peresi vahe' amu'nompina knaza erita eme nenamita nagrira nazeri hi'mnava'e. Tagra onensa'a vahe' mani'nonanki'za, atru hu'za ha'ma eme hurantesu'za, nagri'ene maka zani'ane nazeri haviza hugahaze.

А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.

31 Hianagi kenona'a anage hu'na'e, hanki nahigeno nersarona, monko a'nemofoma hunenteankna avu'avara hunte'ne?

А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?