< Tiuteronomi Kasege 32 >
1 Monane mopamokanena, nagrama hanua nanekea tanagesa anteneta antahi'o.
諸天哪,側耳,我要說話; 願地也聽我口中的言語。
2 Nagrama rempima hurami'nua nanekemo'a, ko'ma riankna nehina, nanekema hanua naneke'nimo'a, ata aheankna nehina, kopaga ko'mo trazante runteankna nehuno, menima nehagea trazante kopaganko riankna hugahie.
我的教訓要淋漓如雨; 我的言語要滴落如露, 如細雨降在嫩草上, 如甘霖降在菜蔬中。
3 Na'ankure nagra Ramofo agi ahentesga hugahue. Hagi tamagranena himamu masa'ane Anumzanti mani'ne huta agi'a ahentesga hiho.
我要宣告耶和華的名; 你們要將大德歸與我們的上帝。
4 Ra Anumzamo'a ra havegino, Agri eri'zankamo'a knarezantfa hu'ne. Maka'zama nehia zamo'a fatgo higeno, Agra hugahuema nehiaza nehia Anumzankino, mago havizana osuno, fatgo avu'ava zanke hugahie.
他是磐石,他的作為完全; 他所行的無不公平, 是誠實無偽的上帝, 又公義,又正直。
5 Hianagi zamagra havige avu'ava nehaza vahe agri avufina mani'naze. Zamagra havige zamavu'zamava nehaza vahe mani'nazanki'za zamagra agri mofavrea omani'naze. Fatgo osu havige avu'ava nehaza vahe mani'naze.
這乖僻彎曲的世代向他行事邪僻; 有這弊病就不是他的兒女。
6 Tamagra antahintahitami omne neginagi vahe mani'nazanki, Ra Anumzamo'ma knare'ma huramante'nerera e'inahu tamavu'tamavateti atesi'za nehazo? Agra tamagrira trora huoramanteno, tamazeri rana osu'nefi?
愚昧無知的民哪,你們這樣報答耶和華嗎? 他豈不是你的父、將你買來的嗎? 他是製造你、建立你的。
7 Korapa'ma evu'nea knaraminkura tamagera okaniho. Vahe'ma forehu anante anante'ma huno e'nea kafuraminku tamagesa antahiho. Tamafahe'ine, ranra vahe'tamine zamantahigenke'za tamasamiho.
你當追想上古之日, 思念歷代之年; 問你的父親,他必指示你; 問你的長者,他必告訴你。
8 Hagi Marerirfa Anumzamo'a mika kokankoka vahera mopa zami'ne. Agra vahera refko nehuno, ana avamente ankero vahera refako huno zami'ne.
至高者將地業賜給列邦,將世人分開, 就照以色列人的數目立定萬民的疆界。
9 Hianagi Israeli vahera Ramofo vahe mani'naze. Jekopu'a Ramofo vahe mani'ne.
耶和華的分本是他的百姓; 他的產業本是雅各。
10 Agra vahe'omani zaho'mo avite'nea ka'ma kokampinti ome keno avre'ne. Agra mani kaginteno, Agra'a avuragama kegavama hiankna huno kegava hunte'ne.
耶和華遇見他在曠野- 荒涼野獸吼叫之地, 就環繞他,看顧他, 保護他,如同保護眼中的瞳人。
11 Agra tumpamo'ma anenta'ama hareno vano hinogu'ma noma'afinti avretregeno taka'unereno ana'ana nehigeno agekona rufranara huno avreankna huno Ra Anumzamo'a zamavareno zamagura vazi'ne.
又如鷹攪動巢窩, 在雛鷹以上兩翅搧展, 接取雛鷹,背在兩翼之上。
12 Ra Anumzamo agrake kegava huzmanteno, zamavareno vu'ne. Ru anumzamo'a kegava huzmanteno zamaza osu'ne.
這樣,耶和華獨自引導他, 並無外邦神與他同在。
13 Agra zamaza hige'za agona mopafi vano hu'naze. Ana mopafina hoza ante'za nene'za, havefintira tumerina eri'za nene'za, havege mopafina olivi zafa kri'za masavema'a eri'naze.
耶和華使他乘駕地的高處, 得吃田間的土產; 又使他從磐石中咂蜜, 從堅石中吸油;
14 Agra meme afu'mofo amirinki, bulimakao afu'mofo eri kregefe'nea amirinki, afovage sipisipigi huno zami'ne. Hagi ana agofetura Basani mopafi ve sipisipi afu'taminki, meme afu'taminki, kaneno eri osi higeno knare hu'nea witigi, grepireti tro higeno knare'zantfa hu'nea waini tinki huno zami'ne.
也吃牛的奶油, 羊的奶,羊羔的脂油, 巴珊所出的公綿羊和山羊, 與上好的麥子, 也喝葡萄汁釀的酒。
15 Hianagi Israeli vahe'mota afovage huta maka zampina knare nehuta, tamazeri fore'ma hu'nea Anumzamofona tamefi hunemize. Tamagu'ma vazi'nea Havea huhaviza hunenteta atre'naze.
但耶書崙漸漸肥胖,粗壯, 光潤,踢跳,奔跑, 便離棄造他的上帝, 輕看救他的磐石;
16 Zamagra havi anumzantminte monora hunte'za Ra Anumzamofona arimpa azeri oti'zageno, kanive renezmanteno rimpa ahezmante'ne.
敬拜別神,觸動上帝的憤恨, 行可憎惡的事,惹了他的怒氣。
17 Zamagra tamage anumzana omani'neanangi, havi hankrote kresramana vunente'za, zamagehe'mo'za ke'za antahi'za osu'naza kasefa anumzante monora hunte'naze.
所祭祀的鬼魔並非真神, 乃是素不認識的神, 是近來新興的, 是你列祖所不畏懼的。
18 Tamagra tamazeri fore'ma hu'nea hanave Havegura tamagesa ontahi'naze. Kasema tamante'nea Anumzankura tamagekaninte'naze.
你輕忽生你的磐石, 忘記產你的上帝。
19 Ramo'a anama hazazama negeno'a, tusi avesra huzmanteno amefi huzami'ne. Na'ankure Agri'a ne'mofavre'amozane mofane'amozanena havi zamavu'zmava hu'za azeri rimpa ahe'naze.
耶和華看見他的兒女惹動他, 就厭惡他們,說:
20 Agra amanage hu'ne, Nagra namefi huzami'na mani'nena atuparega na'a ome kegahazafi zamagegahue. Na'ankure zamagra akrahe akrahu zamavu'zmava nehu'za, kema hazare o'oti vahe mani'naze.
我要向他們掩面, 看他們的結局如何。 他們本是極乖僻的族類, 心中無誠實的兒女。
21 Zamagra amnezanku anumzane hu'za monora hunente'za, narimpa azeri oti'zage'na, kanive renezamante'na, kaza osu amnezantamima tro hunte'naza zantaminkura narimpa ahenezamantoe. E'ina hu'negu ru vahe asomura huzmantenuge'za kanive rezmantegahaze. Neginagi vahe huzmante'suge'za e'za, zamarimpa ahe avu'avara eme hugahaze.
他們以那「不算為神」的觸動我的憤恨, 以虛無的神惹了我的怒氣。 我也要以那「不成子民」的觸動他們的憤恨, 以愚昧的國民惹了他們的怒氣。
22 Na'ankure narimpahe zamo'a, tevenefa kna huno maka'zana mopafintira tefanane hugahie. Ana tevemo'a mopa teno uramino mopa agu'a fri' vahe kuma'enena tefanane hugahie. (Sheol )
因為在我怒中有火燒起, 直燒到極深的陰間, 把地和地的出產盡都焚燒, 山的根基也燒着了。 (Sheol )
23 Miko hazenkezanu keve zamaheaza hu'na knazana zamagumpina anta'nena zamazeri haviza hugahie.
我要將禍患堆在他們身上, 把我的箭向他們射盡。
24 Agatontozane, ruzahu ruzahu kriraminteti'ene ha' osifavereti'ene, afi' zagaraminuti'ene, zmasaguregati'ma regraro he'za mopafima vanoma nehaza zagaraminuti'ene, zamazeri haviza hugahue.
他們必因飢餓消瘦, 被炎熱苦毒吞滅。 我要打發野獸用牙齒咬他們, 並土中腹行的,用毒氣害他們。
25 Hagi kumapima mani'naza vahe'tmina ha' vahe'mo'za bainati kazinteti zamahesageno, nomofo agu'afima mani'nesaza nehazavene, mofa'nene ranra vahe'ene ne'one mofavremo'zanena tusi zamagogogu hugahaze.
外頭有刀劍,內室有驚恐, 使人喪亡,使少男、童女、 吃奶的、白髮的,盡都滅絕。
26 Nagra zamazeri panani hu'na vahe mopafi mago mago hu'na zamatroge'za, mago vahe'mo'e huno antahi ozamizasine.
我說,我必將他們分散遠方, 使他們的名號從人間除滅。
27 Hianagi ana hanua zanku'ma ha' vahe zamimo'zama hu'za, Ra Anumzamo'a mago zana osigeta zamahone hu'za hu'zanku, anara osu'noe.
惟恐仇敵惹動我, 只怕敵人錯看,說:是我們手的能力, 並非耶和華所行的。
28 Hianagi Israeli vahera knare antahintahi omne neginagi vahe, zamagesa antahi ama' osu vahe mani'naze.
因為以色列民毫無計謀, 心中沒有聰明。
29 Hagi knare antahintahima zamagri'ma me'neresina, henkama zamagri zamavate'ma fore'ma hania knazana ke'za antahi'za hazasine.
惟願他們有智慧, 能明白這事,肯思念他們的結局。
30 Hagi nankna huno magoke ne'mo'a, 1tauseni'a Israeli vahera zamarotgo hanige'za fresageno, tare netremokea inankna huke 10 tauseni'a Israeli vahera zamarotago hanage'za fregahaze? Ra Anumzamo'a Hanave havezmimo'ma zamatre'nigeno, e'inahu'zana fore hugahie.
若不是他們的磐石賣了他們, 若不是耶和華交出他們, 一人焉能追趕他們千人? 二人焉能使萬人逃跑呢?
31 Hianagi zamagra antahi'za ke'za hu'naze, zamagri havi anumzamo'a, tagri Anumzama hanave Havegna'ma hu'nea Anumzankna osu'ne.
據我們的仇敵自己斷定, 他們的磐石不如我們的磐石。
32 Na'ankure zamagri wainimo'a Sodomu vahe'ene, Gomora vahe'mofo hozafinti e'neankino, ana wainimofo raga'amo'a avuatagaza me'neankino, ne'nanana aka kavesigahie.
他們的葡萄樹是所多瑪的葡萄樹, 蛾摩拉田園所生的; 他們的葡萄是毒葡萄, 全掛都是苦的。
33 Hagi zamagri waini timo'a ha' osifa'vemofo agregna higeno, ha' osifa'vemo'ma regatatima hunetrea avua tagankna hu'ne.
他們的酒是大蛇的毒氣, 是虺蛇殘害的惡毒。
34 Ra Anumzamo'a huno, Maka'zama huzmantesua zana mareri fenoma nentofi ante'na renkanirentogeno me'ne.
這不都是積蓄在我這裏, 封鎖在我府庫中嗎?
35 Nonama hu'zana Nagri zane, mizama ami'zana Nagri'za me'neanki'na, kofta knafi nona hu'na zamigahue.
他們失腳的時候,伸冤報應在我; 因他們遭災的日子近了; 那要臨在他們身上的必速速來到。
36 Hagi Ra Anumzamo'ma kesiama naga'amofo hanavemo'ma evurami'nigeno kazokazo eri'za vahero, amne vahe'ma osia manisageno'a, antahintahi'a rukrahe nehuno, asunku hunezamanteno fatgo avu'ava huzmantegahie.
耶和華見他百姓毫無能力, 無論困住的、自由的都沒有剩下, 就必為他們伸冤, 為他的僕人後悔。
37 Hagi Agra amanage hugahie, fra'maneki'za havi anumzazimia iga mani'ne?
他必說:他們的神, 他們所投靠的磐石,
38 Kre sramnama nevaza afu'mofo afovane, ofama haza waini tinema nenaza anumzantmina iga mani'naze? Atrenkeno ana anumzantmimo eme tamaza nehu'za kegava huramanteho!
就是向來吃他們祭牲的脂油, 喝他們奠祭之酒的,在哪裏呢? 他可以興起幫助你們, 護衛你們。
39 Menina keho, Nagrake Ra Anumzana mani'noe. Mago anumzana Nagri namefira omani'ne. Nagrake vahera ahenefri'na, asimura nemue. Hagi zamavufaga eri haviza nehu'na, zamazeri negnamaroankino mago vahe'mo'o, mago anumzamo'e huno nazampintira zamazeri otregahie!
你們如今要知道: 我,惟有我是上帝; 在我以外並無別神。 我使人死,我使人活; 我損傷,我也醫治, 並無人能從我手中救出來。
40 Na'ankure Nagra nazana ante anagamu atre'na huvempa huankino, Nagrama manivava hu'na vanufina,
我向天舉手說: 我憑我的永生起誓:
41 Nagrama teve nefa'ene bainati kazini'ama kume'ma kanetesu'na, fatgo hu'na refko nehu'na, ha' vaheni'a nezamahe'na zamavaresrama hunantaza vahera, Nagra nona hu'na zamazeri haviza hugahue.
我若磨我閃亮的刀, 手掌審判之權, 就必報復我的敵人, 報應恨我的人。
42 Keveni'amo'a vahe korana neno neginagi nehina, bainati kazini'amo'a vahe avufga nenena, e'ima ne'neana hapima ahenia vahe korane, kina vahe korane, ugagota sondia kva vahe'tmimofo agenopama nesiazanku hu'ne.
我要使我的箭飲血飲醉, 就是被殺被擄之人的血。 我的刀要吃肉, 乃是仇敵中首領之頭的肉。
43 Monamoka Agri'ene musena hugeno, maka anumzantmimo'a kepri huno Agrike monora hunteno. Na'ankure Agri mofavre'aramimo korama tagia nona huno, ha' vahe'a zamahe'ne. Agra nona huno vahe'amofo mopafintira zamavaresrama huntaza vahera zamahehana nehuno, Israeli vahe'amokizmi kumi'zmi nona huno atrenezmanteno mopazmia eri agru hugahie.
你們外邦人當與主的百姓一同歡呼; 因他要伸他僕人流血的冤, 報應他的敵人, 潔淨他的地,救贖他的百姓。
44 Anante Mosese'ene Nuni nemofo Josuakea eke, mika Israeli vahera ama ana zagamera eme zamasamizage'za antahi'naze.
摩西和嫩的兒子約書亞去將這歌的一切話說給百姓聽。
45 Hagi Mosese'ma, maka ama ana nanekeramima maka Israeli vahe'tmima zamasami vagareteno'a,
摩西向以色列眾人說完了這一切的話,
46 amanage huno zamasami'ne, ama koro kema neramasamuana kegava huta tamagu'afi erinte'neta mofavretimia zamasaminke'za maka ama ana kasegea avaririho.
又說:「我今日所警教你們的,你們都要放在心上;要吩咐你們的子孫謹守遵行這律法上的話。
47 Na'ankure ama ana nanekea amne nanekea omne'neanki, kagrama kasimu'ma erinka mani'nana naneke. Ama ana naneke amagera nentenka Jodani timofo kantu kazigama umanisunka za'zatera manigahane.
因為這不是虛空、與你們無關的事,乃是你們的生命;在你們過約旦河要得為業的地上必因這事日子得以長久。」
48 Hagi ana kna zupage Ra Anumzamo'a amanage huno Mosesena asami'ne,
當日,耶和華吩咐摩西說:
49 Moapu mopamofo zage hanati kaziga vunka, Abarim agonaramimpi uhanatinka, Nebo agonafi marerinka morusapi uhanatitenka, Jodani timofo kantu kaziga Jeriko kuma'ma me'nea kaziga Kenani mopama Israeli vahe'ma zamisua mopa ome kegahane.
「你上這亞巴琳山中的尼波山去,在摩押地與耶利哥相對,觀看我所要賜給以色列人為業的迦南地。
50 Ana mopama kegantutenka ketesunka negafu Aroni'ma Hori agonare frino agehe'mo'ene umani'neaza hunka e'i ana agonare frinka kagehe'mo'ene umanigahane. (Vahe hampri Namba 20:22-29)
你必死在你所登的山上,歸你列祖去,像你哥哥亞倫死在何珥山上,歸他的列祖一樣。
51 Na'ankure tanagra Sin hagage kokampi, Meriba tinte Kadesi kumatera, Israeli vahe amu'nompina tanamentintia huonanteta ke'ni'a ontahi'na'e. Na'ankure tanagra Israeli vahe amu'nompina Nagrikura ruotge hu'ne huta nagesga huonante'na'e. (Namba 4 Mosese 20: 1-13)
因為你們在尋的曠野,加低斯的米利巴水,在以色列人中沒有尊我為聖,得罪了我。
52 E'ina hu'negu kagra kavu'age kegahananki, ana mopafima Israeli vahe'ma zamavare'nama ufresufina uofregosane.
我所賜給以色列人的地,你可以遠遠地觀看,卻不得進去。」