Aposolo 21
1 Hagi Tagra anama huteta, zamatreta ventea atufegantu hagerimpi atreta fatgo huta vuta, Kosie nehaza hageri amunompi me'nea osi mopare (ailen) vuta, nanterana Rodesie nehaza kumate (ailen) uhanatiteta, anantetira Patara mopare uhanati'none.
離開了他們，便開船一直航行，來到科斯，第二天到了洛多，又從那裏到了帕塔辣。
2 Patara atreta, Fonesia kumate vunaku nehia vente keta eri fore huteta, miza huta marerunkeno atreno timpi vu'ne.
我們遇見了一隻要開往腓尼基的船，便上去航行。
3 Saiprusima ventemo unemania kumara hoga kaziga agatereta, Siria Provinsifi vuta, Tairi kumate umani'none. Na'ankure ventemo'a mago'a fenona anante eri netregete.
我們望見了塞浦路斯，就從它左邊駛過，向敘利亞駛去，在提洛靠了岸，因為船要在那裏卸貨。
4 Jisasima amage'ma nentaza disaipol nagara ome nezmageta, ana kumate 7ni'a kna mani'none. Zamagra mago'ene Avamu'mo zamazeri otige'za Poliga Jerusalemi ovuo hu'za hu'naze.
我們找到了門徒，就在那裏住了七天；他們因聖神的默示，告訴保祿不要上耶路撒冷去。
5 Ananknama vagaregeta, atreta kantega nevunkeno, ana mika'mo'zane, a'nezamine, mofavre naga'zamine tagrane magoka vazageta ana kumara atreta vu'none. Hagerinkenare vuteta tarenareta nunamuna ome huteta,
日子一滿，我們便出發前行，眾人同妻子兒女陪送我們直到城外；我們跪在岸上祈禱，
6 mani'neho huta mago mago'mokizmia hunezmanteta ventefi marerita nevunke'za, zamagra rukrahe hu'za nozimirega vu'naze.
彼此辭別後，我們上了船，他們就回家去了。
7 Tagra Tairi kumara atreta vuva vuva huta Tolemais uhanatiteta, mono nagara ome nezmatagita anante magokna mani'none.
我們從提洛到了仆托肋買，便行完了航程；向弟兄們請過安，就在他們那裏住了一夜。
8 Nanterana ana kumara atreta, Sisaria ehanatita mono nehia ne' (evangelis) Filipina 7ni'a naga mono kva zamazeri oti'nafinti mago zamimofo nonte umani'none. (Apo 6:1-6)
第二天我們出發，來到凱撒勒雅，進了傳福音者斐理伯的家，住在他那裏，他是七執事之一。
9 Ana ne'mofona 4'a ve e'ori kasnampa mofane'zaga'a mani'naze.
他有四個女兒，都是貞女，能說預言。
10 Anante mago'a kna mani'nonkeno, mago kasnampa nera Agabusi'e nehaza ne'mo, Judia kazigati eramino anante e'ne.
我們住了多日。有一個先知，名叫阿加波，從猶太下來。
11 Tagra mani'nontega Agabusi'a eno, Polina amu'nofi'a (belt) erino agra azante ene agiare renenteno anage hu'ne, Ruotge Avamu'mo'a anage hie, Amanahu kante Jerusalemi mani'naza Jiu vahe'mo'za ama amu'nofi'mofo nefana azeri'za kina rente'za megi'a vahe zamazampi antegahaze.
他來到我們這裏，拿起保祿的腰帶，將自己的腳和手綁了，說：「聖神這樣說：猶太人要在耶路撒冷這樣捆綁這條腰帶的主人，將他交在外邦人手中。」
12 Ana naneke antahiteta, tagrane anampi nemani'za vahe'ene kazigazi huta, Poliga Jerusalea mareorio huta asami'none.
我們一聽這話，就同當地居民請求保祿不要上耶路撒冷去。
13 Anante Poli'a kenona zamirera anage hu'ne, tamagra nahigetma zavira netetma, narimpamofona nazeri kna nehaze? Na'ankure nofinukera nazeriza anaki nantehogukera trora osuanki, Ramofo Jisasi agire Jerusalemi frinaku retro nehue.
保祿回答說：「你們為什麼啼哭，使我心碎呢﹖為了主耶穌的名，我不但準備受綑綁，而且也準備死在耶路撒冷。」
14 Na'ankure agra ketia ontahisiaza higeta, tagra kea osuta Ramofo avesi'zamo fore hanie huta hu'none.
我們既不能說服他，也就靜默了，只說：「願主的旨意成就罷！」
15 Ana knama evutegeta trotra nehuta otita Jerusalemi vu'none.
過了幾天，我們便收拾行李上耶路撒冷去；
16 Mago'a Sisaria kumate nemaniza disaipol naga'mo'za tagrane ne-eza tavare'za Saiprusi ne' Masoni nompi vazageta, korapa Jisasi amage nentea disaipol ne'mofo nompi umanigahune hu'nona ne'mofo nompi umani'none.
有幾個凱撒勒雅的門徒，也和我們同去，他們領我們到一個久為門徒的塞浦路斯人木納松那裏住宿。
17 Jerusalemi uhanatunke'za Anumzamofo naga'mo'za muse nehu'za tavatagi'za knare hutma aze hu'naze.
我們到了耶路撒冷，弟兄們高興地接待了我們。
18 Uvasonkeno ko'ma atigeno, Poli'a, Jemisine maka mono kva vahe'zagama (eldas) mani'naza ome zamagenaku tagrane vu'ne.
第二天，保祿同我們去見雅各伯，眾長老也都聚集在那裏。
19 Poli'a ome zamageno zamatagiteno, agra agafa huno mago' mago'zama Anumzamo'ma mono eri'za megi'a vahepima e'nerigeno hu'neazana zamasmi'ne.
保祿向他們請安以後，就將天主在外邦人中藉他的服務所行的事，一一敘述了。
20 Ama ana nanekema antahite'za, Anumzamofo agi erisaga hu'naze. Zamagra anage hu'za Polina asami'naze, kagra nerafuga antahio, nama'a tauseni'a Jiu vahe'mo'za zamentinti nehu'za, Mosese Kasege'ne amage' nentaza vahe'mo'zanena hampo'nati'za amage' nentaze.
他們聽了，就光榮天主，並對保祿說：「弟兄! 你看，在信教的猶太人中盈千累萬，都是熱愛法律的人；
21 Mago'a vahe'mo'za anage hu'za kagrikura zamasmi'naze, kagra maka Jiu vahe'mo'za megi'a vahepi mani'nazana, Mosese kasegemo'a taza osugahie hunka nehunka, mofavreramina zamufa taga huozmanteho nehunka, tagri tavutavamofo avu'avara osugahaze hunka hu'nananke antahi'none.
關於你，他們聽說你教訓在外邦人中的一切猶太人背棄梅瑟，說不要給孩子行割損禮，也不要按規例行。
22 Tagra na'a hugahune? Kagrama kmama e'nana nanekema zamagra antahisu'za tamage hugahaze.
那麼怎麼辦呢﹖他們總會聽說你已來了。
23 Ana hu'negu tagrama kasmisunaza huo. 4'a vene'nemo'za Anumzamofonte huvempa hu'za mani'naze.
你就按照我們告訴你的去辦罷：我們這裏有四個人，他們都有願在身；
24 Hanki zamavarenka kagrane magoka tamazeri agru nehutma, zamazoka'ma haresazazana miza sezmantegahane. E'ina hananke'za, maka vahe'mo'za antahi'za kema hazage'za kagriku'ma antahi'nazana tamage hu'naze hugahaze. Hu'neanagi kagraka'a kasegea amage antenka manigahane.
你帶這些人，同他們一起行取潔禮，並替他們出錢，叫他們剃頭；這樣，眾人便知道自己關於你所聽到的事原是假的，而你卻是個循規蹈矩，遵守法律的人。
25 Hu'neanagi megi'a vahe'ma zamentinti nehaza vahetega, tagra avonkreta, havi anumzante Kresramana vuntesia zagagafane, korane anankema taga osu zagagafane onetma, monko'zana atreho huta tagesa antahiteta kre zami'none. (Apo 15:29)
關於信教的外邦人，我們已寫信決定，叫他們戒避祭邪神之物、血、窒死的禽獸和姦淫。」
26 Nanterana Poli'a zamavareno agrane ana vahe'ma zamazeri agru huteno, ra mono nompi vuno, ana zupa mago mago'mofonte Kresramana vuno azeri agaruhu kna vagaregahie huno ome zamasmi'ne.
於是保祿就把這幾個人帶去；第二天，同他們一起行了取潔禮，以後進了聖殿，呈報取潔的日子何時滿期，何時為他們每人奉獻供物。
27 Hagi 7ni'a kna vagare'za nehigeno, Esia provinsifinti Jiu vahe'mo'za ra mono nompi mani'nege'za nege'za, rama'a vahe zamarimpa zamazeri oti'zage'za Polina azeneri'za,
當七天快完時，從亞細亞來的猶太人見保祿在殿裏，就煽動所有的群眾，向他下手，
28 anage hu'za ranke hu'naze, Israeli vahe'mote taza hiho! Ama ne'mo'a hakare kaziga mani'naza vahetamina rempi hunezmino, vahetine kasegetine, ra mono nontia ha' renente! Mago'enena agra Griki vahera zamareno ra mono nomofo agu'afi nevuno, ruotage hu'nea ra mono nona eri pehena nehie!
喊著說：「以色列人! 請幫忙，這就是到處教訓眾人反對人民、法律和這地方的那個人。他還領了希臘人們進聖殿，褻瀆了這聖地。」
29 Zamagra negageno Efesasiti nera Trofimusi'a, Poli'ene Jerusalemi vano nehige'za negaza ne'ku, ra mono nomofo agu'afinka avreno marerinegahie hu'za zamagesa antahi'naze.
原來他們以前見過厄弗所人特洛斐摩同他在城裏，就以為保祿領他進了聖殿。
30 Maka vahe'mo'za eritru hu'za zamaga re'za e'za, Polina azeri'za avazu hu'za ra mono nomofo agu'afinti atimaneramizageno'a, ame hu'za ra mono nonkafana erigi'naze.
於是全城震動，百姓一起跑來，拿住保祿，把他拉出殿外，立即把門都關上。
31 Polima ahe friku'ma nehazageno, anampinti vahe'mo'za zamaga re'za vu'za, maka Jerusalemi vahe'mo'za ha' nehaze hu'za sondia vahete kva nehia nera ome asmi'naze.
他們正想要殺他時，有人上去報告給營部的千夫長說： 「全耶路撒冷都亂了！」
32 Ana sondia kva ne'mo'a ame' huno sondia vahe'zaga nezmareno, mago'a vahe'mokizmi kva vahe'zaga (sensulien, hantretia sondia vahete kva nera) zamarege'za, zamaga re'za ana vahete e'naze. Polima ahenaku nehaza vahe'mo'za, sondia vahe'mokizmi kva ne'ene, sondia vahe'zagama nezamage'za, ohe'za atre'naze.
千夫長立時帶著士兵和百夫長跑下來，到了他們那裏；他們一見了千夫長和士兵，就停止，不打保祿了。
33 Anante sondia kva ne'mo'a Polina ome azeriteno, huzmantege'za tare seni nofinu anakintetageno, anante sondia kva ne'mo'a, zamantahige'ne, Agra aza'e, agra na'a hu'ne?
於是千夫長前去，拿住保祿，下令用兩條鎖鏈綁了，遂查問他是誰，作了什麼事。
34 Hu'neanagi tusi'a vahetamimpinti mago'amo'za ranke hu'za ra kefinti mago zanku kereso nehazageno, mago'amo'za ruge nehazageno, sondia kva ne'mo'a ke agafa'a keno eri fore osu'ne. Na'ankure rama'a vahe'mo'za kehakare nehazageno ontahino, Polina avareta sondia vahe kumapi viho hige'za avare'za vu'naze.
群眾中，有的喊這，有的喊那；由於亂嚷，千夫長不能得知實情，便下令將保祿帶到營裏去。
35 Agrama latare'ma ege'za, Polina sondia vahe'mo'za azerisga hu'za mareri'naze. Na'ankure rama'a vahe'mo'za ahenaku nehazageno'e.
當走上台階時，由於群眾擠得兇猛，保祿只好由士兵抬著；
36 Rama'a vahe tamimo'za zamavariri'za nevu'za kezati'za, Ahe friho! Ahe friho! hu'naze.
一群百姓跟在後面喊著說：「除掉他！」
37 Polima avare'za sondia vahe kumapi ufre'za nehazageno sondia kva ne' asamino, Knare mago'a kea kasmisufi? Higeno ana ne'mo, Griki kea antahi'nano? huno Polina antahige'ne.
快要帶進營盤時，保祿向千夫長說：「許我向你說句話嗎﹖」他說： 「你會希臘話﹖
38 Kagra Isipi ne'ma, mago'a knafima ugota hunka, 4 tauseni'a vahe'ma kamani vahe ha'ma rezmanteku'ma hu'naza vene'nema zamavarenka hagege kokampi vu'nana nepi, ru nere?
莫非你就是前些日子作亂，帶領四千匕首黨人，往荒野去，的那個埃及人嗎﹖」
39 Poli'a kenona anage hu'ne, Nagra Jiu nere Tasisi kumateti Sirisia provinsfinti, agatere'nea rankumatetire. Knare natre'nanke'na ama vahetamina kea zamasmigahuo higeno,
保祿答說：「我是猶太人，是塔爾索人，基里基雅的一個並非無名城市的公民。我求你，准我向百姓講話。」
40 ana sondia kva ne'mo'a knareki kea huo higeno, Poli'a latare oti'neno azanu avame hige'za keresoma nehazazana eri taganageno, antahi'naza Aramu (Hibru) kefinti, anage huno zamasmi'ne.
千夫長准許了；保祿就站在台階上向百姓揮手，大家都安靜下來後，保祿便用希伯來話致辭說：
