1 Samue 20
1 Hagi Devitia Rama kaziga Naioti kumatetira freno Jonataninte eno, amanage huno Jonatanina eme antahige'ne. Nagra na'a hu'noe, nahavizana nehu'na, nankumi negafana hunte'nogeno, nagrira nahe frinakura nehake?
А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју?
2 Hagi Jonatani'a kenona hunteno, Nenfa'a osizano ra zana magore huno nagritera eri frara nokiankino, kahe ofrigahie. Hagi na'a hanigeno nenfa'a kagri'ma kahe nanekea eri frara kigahie? A'o anara osugahie!
А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
3 Hianagi Deviti'a hanave huvempage huno, Kagrama nagri'ma kavesinenantana zana negafa'a keno antahino hu'neno, agra nenamofo Jonatanina ama ana kema asaminugeno'a arimpamo'a knarera osugahie huno antahi'ne. Hianagi tamage huno kasefa huno mani'nea Ra Anumzamofo avufine kagri kavufinena huvempage huankino, nagrira ame huno nahe frigahie.
А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
4 Higeno Jonatani'a Devitina asamino, Nazano hunanto hunka hanana zana, amane hugantegahue.
А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.
5 Hagi Deviti'a Jonatanina asamino, Antahio, okina kasefa ika eme antegeno ne'zama nenaza knagi, nagra kini ne' ene ne'zana nosinagi natrege'na trampi ufraki'na mani'nanenkeno 3'a zagegnamo'a nagatereno evino.
И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери.
6 Hagi negafa'ma onagesuno'ma kantahigena kagra amanage hunka asamio, Devitina naga'amo'zma Betlehemu kumate atru hu'za kafugu kafugu'ma nehazaza hu'za kresramama vanarega anantega vugahue huno eme tutu huno nantahigege'na huntogeno vu'ne hunka asamio.
Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог.
7 Hagi anagema hanankeno'ma knarere'ma hanigenka, eri'za vahekamona knare hu'na manigahue hunka antahio. Hianagi ananke'ma asami'nankeno arimpama ahe'na, eri'za vahekamo'na nahe frigahie hunka antahio.
Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио.
8 Hagi kagra eri'za vahekamo'na knare kavukva hunante'nane. Na'ankure kagra Ra Anumzamofo avufi eri'za vaheka'amo'na so'ema huta manisu'a huvempagea hunante'nane. Hagi kagra navrenka negafantera ovunka, nagrama mago havizama hu'nenugenka, kagraka'a nahe frio.
Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом?
9 Higeno Jonatani'a huno, i'o anara osugahue. Nenfa'ma kahekema hanige'na ame' hu'na kasamigahue.
А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?
10 Anante Deviti'a Jonatanina asamino, Ana nanekema negafama asami'nankeno arimpama ahenantenia nanekea iza erino ome nasamigahie?
А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло?
11 Anagema higeno'a Jonatania Devitinkura huno, Egeta hoza agupofi magoka va'mneno, huno Jonatani'a higeke, magoka vu'na'e.
А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље.
12 Anante Jonatani'a anage huno Devitina asami'ne, Ra Anumzana Israeli vahe Anumzamofo avufi huvempage huankino, tare knama evanige'na, nenfa'ma kahekema hania nanekea antahigahoanki'na, arimpa fruma hugante'nia kea eme kasamigahue.
И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти,
13 Hianagi nenfa'ma kahenaku'ma hanige'na, eme okasami'nugenka frenka kagu'ma ovazisankeno'a, Ra Anumzamo'a nagrira nona hunanteno nahe frigahie. Hagi Ra Anumzamo'a nenfa'enema nemaniaza huno kagri'enena manigahie.
Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.
14 Hagi kagrima Ra Anumzamo'ma knarema hugantenigenka maninka vanunka, nagrira knare hunantenka nahe ofriho.
А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;
15 Hagi Devitiga ha' vahekamofoma ama mopafinti'ma Ra Anumzamo'ma zamahe vagamaresigenka, nagri nagara knare kavukva huzmantenka vuo.
И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље.
16 Anante Jonatani'a Devitinkura amanage hu'ne, kagrane amama huvempa kema hu'a nanekea kagrane nagakanena tamagera okaniho. Hagi nagri'ma navesiana ha' vaheka'a Ra Anumzamo'a Agra'a hara huzmantesie.
Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових.
17 Hagi Jonatani'a mago'ane tragoteke manisa'a huvempage Devitina hunte'ne. Na'ankure Jonatani'a agra'agu'ma ave'nesiaza huno Devitina tusiza huno avesi ante'negu anara hu'ne.
И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу
18 Anante Jonatani'a Devitina asamino, Okina kasefa ikante'ma musenkase hu'za ne'za nenaza knagino, ana musenkasema hanafina kagri tramo'a amane megahie.
Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно.
19 Hagi nampa 3 knazupa kinaga, ko'ma frakinkama mani'nana have kevuma me'nerega ame hunka umanio.
А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила.
20 Hagi nagra 3'a kevea mafe'ante'na ana haverega ahetregahue.
А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу.
21 Hagi mago eri'za rise'ma hunte'na kamakaziga keveme'neanki ome hakenka erinka eno hu'na huntesogenka, amne egahane. Na'ankure tamage huno Ra Anumzana mani'negu mago kazeri haviza hu'zana kagritera forera osugahie.
И ево послаћу момка говорећи му: Иди, нађи стреле. Ако кажем момку: Ето стреле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ!
22 Hianagi ana riseku'ma hu'na kevea kame kaziga me'neanki ome erio hanugenka, e'i ame hunka atrenka vuogu hugahue. Na'ankure Ra Anumzamo omenka vuo huno hugantegahie.
Ако ли овако кажем момку: Ето стреле су пред тобом, тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље.
23 Hagi kagrane nagranema huvempa kema hu'noa zamofona Ra Anumzamo'a agrake keno antahino hu'negu kagra ana kemofona amage'anto.
А за ове речи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је сведок између мене и тебе довека.
24 Hagi Deviti'a anantega frakino mani'negeno, kini ne'mo'a kasefa ikante'ma musenkase hu'za ne'zama nenaza knarera ne'zama nenaza tratera emani'ne.
Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар седе за сто да једе.
25 Hagi kini ne'mo'a ne'za nenaku ko'ma nehiaza huno nomofo asarega amagena renteno rutragoteno emanigeno, mago kaziga Jonatani mani'geno, mago kaziga Abna mani'neanagi Devitima nemania trara amne me'ne.
А кад цар седе на своје место, по обичају на место код зида, Јонатан уста, а Авенир седе до Саула, а место Давидово беше празно.
26 Hagi Soli'a ana zupa nanekea osu'ne. Na'ankure agrama agesama antahiana Deviti'a mago'aza huno agra'a azeri pehana hu'neno ome'ne huno antahine.
И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штагод, те није чист, зацело није чист.
27 Hianagi nampa 2 kna zupanena Deviti'ma nemania tramo'a amne me'ne. Ana higeno Soli'a nemofo Jonatanina asamino, Devitima nemania tramo'a amne me'neana na'agafare Jesi nemofo Deviti'a okine meninena ne'za ne'tratera ome'ne?
А сутрадан, други дан месеца, опет беше празно место Давидово, а Саул рече Јонатану сину свом: Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас?
28 Higeno Jonatani'a kenona huno, Deviti'a Betlehemu vunaku tutu huno nantahigeno,
А Јонатан одговори Саулу: Врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема,
29 natrege'na va'neno, na'ankure naga'nimo'za rankumapi kresramana nevazageno, nafuhe'za ke hazanki'na ame hu'na vugahue. Hagi navesi nante'nunka hunantege'na nafuhei'na ome zamage'nue hige'na, huntogeno vu'ne. E'i ana agafare ama tratera omani'ne.
Рекавши: Пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповедио; ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев обед.
30 Hagi Soli'a Jonatanina tusi arimpa ahenenteno anage hu'ne, Kagra keontahi savri a'mofo mofavre mani'nananki, Devitima kagri noma erino kinima manino kazeri kagaze nehuno, negrerama agazema eri amisia zankura ontahinka Devitina aza hu'nano?
Тада се разгневи Саул на Јонатана, те му рече: Неваљали и непослушни сине! Зар ја не знам да си изабрао сина Јесејевог себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци?
31 Na'ankure Jesi nemofo'ma ofri'noma mani'nenigenka, tamagerafa hunka kinia omanigahane. Hagi mago'a vahe huzmantege'za vu'za ome avre'za esnage'na ahe fri'neno.
Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт.
32 Hianagi Jonatani'a huno, Naza agra havizana hu'ne? Nagafare agra frigahie?
А Јонатан одговори Саулу оцу свом и рече му: Зашто да се погуби? Шта је учинио?
33 Anagema higeno'a Soli'a Jonatanina ahe frinaku karugru kevereti re'neanagi, mani'ganegeno hantga hu'ne. E'inama higeno'a tamage nenfa'a Devitina ahe frigahie huno Jonatani'a antahi'ne.
Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада виде Јонатан да је отац његов наумио убити Давида.
34 Hagi Jonatani'a nefana tusi arimpa ahenenteno ese ikamofona nampa 2 knarera, ne'zana oneno otino atreno vu'ne. Na'ankure nefa'ma Deviti agima eri havizama hiazanku anara hu'ne.
И уста Јонатан од стола његовог, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти.
35 Hagi anante nanterana Jonatani'a mago eri'za rise nevreno Deviti'ene keaga ome hunaku kema hunte'nate hoza agupofi vu'ne.
А кад би ујутру, изађе Јонатан у поље у време како беше уговорио с Давидом, и с њим једно момче.
36 Hagi ana eri'za risera asmino, Kagarirenka vunka kevema ahetrenua kevea ome hakenka erio, higeno ana rise'mo'a agareno nevigeno Jonatani'a kevea ana risera ahe agatereno ogamanu'a avuga ahe'ne.
И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.
37 Hagi ana eri'za rise'mo'ma kevema ome akasinaku anante'ma vigeno'a, Jonatani'a ke'zatimino, Kevemo'a ogamu'a me'neanki,
А кад дође момак до места куда беше застрелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: Није ли стрела даље напред?
38 omaninka ame hunka vuo! Hagi Jonatani eri'za rise'mo'a ana kevea ome erino ete rukrahe huno kva'amofontega e'ne.
Још викну Јонатан за момком: Брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стреле, и врати се господару свом.
39 Hagi e'i ana mikozama hiazamofo agafa'a ana eri'za risemo'a antahi amara osu'neanki, Jonatanike Devitike zanagrake antahi'na'e.
Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је.
40 Hagi Jonatani'a ati'ane keve'anena ana eri'za risemofo nemino, erinka kumatega vuo.
И Јонатан даде оружје своје момку који беше с њим, и рече му: Иди, однеси у град.
41 Higeno ana eri'za rise'ma vutegeno'a, Deviti'a have kevumofo amefima fraki'nefintira atiramino eno Jonatanina agafi eme arena reno, 3'a zupa kepri hu'ne. Hagi zanagra onuki, anuki huke zanagi ohene ahene nehu'ne, taregamokea zavi ate'na'e. Hianagi Deviti'a tusiza huno zavira ate'ne.
И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.
42 Hagi Jonatani'a amanage huno Devitina asmi'ne, Karimpa frune vuo. Na'ankure Ra Anumzamofo avure huvempage hu'noankita ronema huno'azana, Ra Anumzamo amu'nontifina mani'neno maka knafima kagripinti'ma fore'ma hania vahe'ene nagripinti'ma fore'ma hania vahera keno antahino hanie. Hutegeno Deviti'a nevigeno, Jonatani'a ete kumatega vu'ne.
И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је сведок између мене и тебе и између мог семена и твог семена довека. И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.
