1 Samue 17
1 Hagi Filistia vahe'mo'za hahunaku Soko kumate Judia mopafi sondia vahezmia zamazeri atru hu'naze. Hagi Sokone Aseka kumatremofo amu'nozanifi me'nea kumate Efes-Damimi seli nonkumara ome ante'za mani'naze.
培肋舍特人調集了軍隊，準備作戰，集合在猶大，在索苛與阿則卡之間的厄斐斯達明紮了營。
2 Hagi Soli'ene Israeli sondia vahe'mo'za Ela agupofi seli nonkumara ome ki'za mani'ne'za, Filistia vahera hara huzmante'naku manimpi hu'za vu'naze.
撒烏耳和以色列人齊集起來，在厄拉谷紮了營，擺陣準備迎擊培肋舍特人。
3 Hagi mago agonarera Filistia vahe'mo'za eme otizageno, mago kaziga agonarega Israeli vahe'mo'za eme oti'zageno amu'no zamifina agupo me'ne.
培肋舍特人站在這邊一座山上，以色列人站在那邊一座山上，中間隔著山谷。
4 Hagi ha'pina agimo marerisa nera Gati nagapinti ne' Goliati'a Filistia vahe seli nonkumapinti atiramino e'ne. Ana nera zaza amo'a 2mitagi 75 sentimita hu'ne.
從培肋舍特人陣地中走出一個挑戰的人，名叫哥肋雅，是加特人，身高六肘又一柞，
5 Hagi agra bronsireti tro hu'naza fetori asenirera nentanino, nozame ahehemo'ma hu'neaza hu'za ha' kukena bronsireti tro hu'nazana kna'amo'a 57ni'a kilogremi hu'nea kukena antanine.
頭帶銅盔，身穿鎧衣，鎧衣的重銅重五千「協刻爾」，
6 Hagi amoteti urami'nea aga nona bronsire tro hu'naza nentanino, bronsireti tro hu'naza krugru keve afumpina eri'ne.
腿裹銅葉，肩插銅槍。
7 Hagi ana keve'amofo asana'amo'a kukenama tro'ma nehaza masinimofo zafa'agna higeno, atohe'nea keve agona'amofo kna'amo'a 7 kilogremi hu'ne. Hagi hanko'ama erino vu ne'mo avuga vu'ne.
矛桿像織布機的大軸，矛頭重六百「協刻爾」；有個持盾的人給他開道。
8 Hagi Goliati'a eme otino anage huno Israeli vahera kezati zami'ne, Tamagra na'ante hara hunakura manimpia huta mani'naze? Tamagra Soli eri'za vahe manizage'na, nagra Filistia sondia ne' mani'noe. Hagi tamagra mago ne' huntenkeno eramino hara nagranena eme hino.
他站在以色列人的陣地前，喊說：「你們為什麼出來擺陣作戰﹖我不是培肋舍特人嗎﹖你們不是撒烏耳的奴才嗎﹖你們挑選一人，下來同我對敵!
9 Hagi ana ne'mo'ma ha'ma eme hunanteno nahe frisigeta, tagra tamagri kazokzo eri'za vahe umanigahune. Hagi nagrama ana ne'ma ahe frisugeta, tamagra tagri kazokzo eri'za vahe manigahaze.
假使他能同我決鬥，殺了我，我們就作你們的奴隸；但是，如果我得勝，殺了他，你們就應服事我們，作我們的奴隸」。
10 Anante Goliati'a huno, Menina Israeli vahe'mota hara huramante'na ke'za huanki, mago ne' huntenkeno ena, hara ha'mneno!
那培肋舍特人還說：「今天我向以色列罵陣，你們給我個人來，讓我們彼此決鬥」。
11 Hagi Soli'ene mika Israeli vahe'mo'za anankema nentahi'za, zamagogogu nehu'za tusi kore hu'naze.
撒烏耳和全以色列聽見那培肋舍特說的這些話，都非常驚慌害怕。
12 Hagi Deviti'a Jesi nemofo Efrata nagapinti Betlehemu kumate ne'kino, Judia mopafinti nere. Hagi Jesi'a 8'a mofavre zamante'neankino, agra Soli'ma kini mani'nea knafina ozafare'ne.
達味是猶大白冷的一個厄弗辣大人的兒子，那人名叫葉瑟，他有八個兒子。此人在撒烏耳時，已經老了。
13 Hagi Jesina kota 3'a mofavrezaga Eliabuki Abinadapuki Samaki hu'za Filistia vahe'ene ha' hunaku Soli sondia vahe'ene umani'naze.
葉瑟的三個大兒已跟撒烏耳出征作戰；從軍的三個兒子：長子叫厄里雅布，次子名叫阿彼納達布，三子名叫沙瑪。
14 Hagi ana 3'a kota mofavreramimo'za Soli avariri'za hate vu'naze. Hagi Jesi mofavre nagapina Deviti'a henka amitena ne' mani'ne.
達味最小，三個年長的已跟撒烏耳出征。
15 Hagi Deviti'a Soli eri'zama e'neriretira nefantega Betlehemu vutere nehuno, nefa sipisipia ome kegava hu'ne.
達味有時服侍撒烏耳，有時離開，回白冷放父親的羊。
16 Hagi Goliati'a 40'a zagegnafi nanterane kinaganena eme otino Israeli vahe'mo'za mago ne'ma hunte'nageno e'nigeno ha'ma hanakura ke'zankea hutere hu'ne.
那培肋舍特人早晨晚上常出來挑戰，一連四十天之久。
17 Hagi mago kna Jesi'a anage huno Devitina asami'ne, Ama 10ni'a kilogremi witi ragama kre hagage hunte'ene, 10ni'a breti kona erinka nempukamo'za sondia vahe'enema seli nonkuma ome ante'za mani'nazarega ame hunka vunka ome zamio.
葉瑟對他的兒子達味說：「你給你哥哥們帶去這一「厄法」炒麥和十個餅，快往營裏給你哥哥們送去。
18 Hagi eri karagefe amirinena 10ni'a erinenka, sondia vahete kva nemofona ome neminka, nempukamo'za inankna hu'za mani'nafi ome zamagetenka eme nasamio.
將這十塊奶餅送給千夫長．然後看望你的哥哥們是否平安，並把他們的薪俸帶回來。
19 Hagi zamagra Soli'ene mika Israeli sondia vahe'enena Ela agupofi Filistia vahe ha'huzmante'naku umani'naze.
他們與撒烏耳和全以色列人都在厄拉谷，同培肋舍特人作戰」。
20 Hagi nanterana Deviti'a otino kegavama hanaza vahe zamazampi sipisipi kevu'a netreno, Jesi'ma asamia kante anteno maka'zana e'nerino vu'ne. Hagi ana seli nonkuma'ma ante'za mani'nare uhanatiana, miko sondia vahe'mo'za ha' ome hunaku rankege hu'za vu'naze.
達味清早起來，把羊群托給一個看羊的人，就照他父親葉瑟吩咐的起身去了。他來到營中時，軍隊正出來擺陣，喊著衝鋒的口號。
21 Hagi Israeli sondia vahe'ene Filistia sondia vahe'mo'zanena ha'hunaku rugaraga umanimpi emanimpi hu'naze.
以色列人和培肋舍特人列陣相對。
22 Hagi Deviti'a fenoma kegava nehia nete nanazama'a ome netreno, ana ha'ma hu'za nehazarega vuno nempu'amokizmi ome hu frufra huzmantenaku vu'ne.
達味把自己的行囊交給一個看守輜重兵的1 內，跑入陣內，向他的哥哥們問安。
23 Hagi Deviti'a anama nempu a'mozanema keagama ome nehigeno, Gati nagapinti ha'pima agima me'nea Filistia ne' Goliati'a eno ko'ma kema nehiaza huno Israeli sondia vahekura kea eme nehigeno, Deviti'a antahine.
當他和他們談話時，名叫哥肋雅的挑戰者，──加特的培肋舍特人──從培肋舍特人的陣裏上來，說了以所述的話，達味聽見了。
24 Hagi mika Israeli sondia vahe'mo'zama ana ne'ma nege'za, zamagogogu nehu'za atre'za fre'za e'naze.
所有的以色列人一看見那人，都非常害怕，便由他面前逃避了。
25 Hagi Israeli sondia vahe'mo'za zamagra zamagra hu'za, E'i ne'ma, Israeli vahe'ma zamazeri zamarimpa ahenaku'ma eterema nehia ne'ma ahesia ne'mofona kini ne'mo'a rama'a fenozana nemino, mofa'anena aminkeno, a' erintena naga'amo'za takisi zagoa mi'zana osugahaze.
那時有個以色列人宣佈說：「你們看見了上來的這人嗎﹖這人上來是辱罵以色列。若有人把他殺死，君王要賜給他許多財富，將自己是女兒嫁給他為妻，並使他的父家在以色列內豁免繳稅」。
26 Hagi Deviti'a anante oti'naza sondia vahera zamantahigeno, Antu Filistia ne'ma aheno Israeli vahe'ma zamazeri zamagaze nehiazama eritresia nera na'a kini ne'mo'a huntegahie? Hagi oku avufga taga osu Filistia vahe'mo'a mani'nea Anumzamofo sondia vahera huhavizana huontegahie.
達味問站在他旁邊的人說：「殺死這培肋舍特人，給以色列雪恥的人得什麼賞﹖這未受割損培肋舍特人是誰﹖他竟敢辱罵永生天主的軍旅! 」
27 Hige'za kenona hunte'za, E'ima kasamiza kante anteno, ana ne'ma ahe frisia vahera kini ne'mo'a huntegahie.
人就把上邊那些話告訴他說：「殺死這人的，要得這樣這樣的報酬」。
28 Hagi ana vahe'enema Deviti'ma kegaga nehigeno nempu'amo Eliabu'ma nentahino'a, tusi arimpa Devitina ahenenteno anage hu'ne, Na'ante amafina e'nane? Iza sipisipi nagara kegava higenka trampina zamatrenka e'nane? Nagra antahi'noe, kefo antahi'zankamo higenka kagra kavufgara ra hunka ha'mofo uruha hunaku amafina e'nane.
他的大哥厄里雅布一聽見達味對那些人所說的話，便對達味大發憤怒說：「你為什麼下來﹖你在曠野中放的那幾隻羊，託給了誰﹖我知道你驕傲，心中不懷好意；你下來只是要看作戰」。
29 Higeno Deviti'a kenona hunteno, Nagra amne zamantahinegoanki, na'a hu'noe?
達味回答說：「我究竟作的什麼不對﹖連句話也不能說嗎﹖」
30 Anage nehuno ete rukrahe huno mago'amokizmi ome zamantahigege'za, ko'ma hu'naza kante ante'za ana nanekege asami'naze.
達味就離開那裏，到了另一處，又問了同樣的事，人回答的話也和先前一樣。
31 Hagi Deviti'ma hu'nea nanekea mago'a vahe'mo'za nentahi'za Solina ome asamizageno, Soli'a vahe huzmanteno ome avreta eho hige'za, vu'za ome avre'za azageno,
有人聽見了達味說的話，就去報告給撒烏耳；撒烏耳就命他前來。
32 Deviti'a Solina asamino, Mago vahe'mo'a antu ana Filistia nekura korera osino, nagra eri'za ne'kamo'na hara ome huntegahue.
達味對撒烏耳說：「請我主不必為那人而沮喪，你僕人要去同這培肋舍特人決鬥」。
33 Higeno Soli'a kenona hunteno, Kagra mofavre mani'nanankinka antu ana nera hara ome huontegahane. Agra nehazavema mani'neregati hara huno manino e'nea ne' mani'ne.
撒烏耳對達味說：「你不能去對抗這培肋舍特人，同他決鬥，因為你還年輕，而他自幼便是習於戰鬥的人」。
34 Anage higeno Deviti'a kenona huno, Nenfa sipisipima kvama hu'na eri'za vahekamo'na mani'nogenoma, sipisipi kevufinti'ma laionimo'o Beamo'ma mago'ma eme avreno nevige'na,
達味回答撒烏耳說：「你的僕人是為他父親牧羊的人，幾時有獅子或狗熊闖來，由羊群中奪去一隻羊，
35 rotago hu'na agipinti ome ahena avre'na e'noe. Hagi rukrehe'ma huno nampri'zama hige'na agemazampa azokate vamagi'na azeri'nena ahe fri'noe.
我就追上去，打死牠，從牠口中救出那隻來；假使獅子起來撲我，我就抓住牠的鬚，將牠打死。
36 Hagi kinimoka nagra laionine beanema ahenoankna hu'na, agoza ano taga osu Filistia nera ahegahue. Na'ankure agra mani'nea Anumzamofo sondia vahe huhavizana hunte'ne.
你的你的僕人連獅子帶狗熊都打死了，這未受割損的培肋舍特人也不過像其中的一個，因為他竟敢辱罵永生天主的軍旅」。
37 Mago'ane Deviti'a huno, beane laionimofo azampinti'ma nazama hu'nea Ra Anumzamo naza huno antu Filistia ne'mofo azampintira nagu'vazigahie. Anage higeno Soli'a huno, Ra Anumzamo'a kagrane manigahianki vuo.
達味又接著說：「由獅子和狗熊中拯救我的上主，也必從這培肋舍特人手中拯救我」。撒烏耳對達味說：「去吧! 望上主與你同在! 」
38 Nehuno Soli'a agra'a kukena hunenteno, bronsireti tro hu'naza fetori'a Devitina antaninenteno, ha' kukena hunte'ne.
撒烏耳給達味穿上自己的武裝，給他頭上帶上銅盔，身上穿上鎧甲，
39 Hagi Deviti'a ana kukena huno onke'neankino, za'za kukenare bainati kazina renenteno, vuno eno huno ke'ne. Hianagi knarera huontegeno Solina asamino, nagra ama'na kukena hu'na onke'noa zanki'na, antanina hara ome osugahue, nehuno Deviti'a ana zantamina zafitre'ne.
又在鎧甲上偑上自己的刀。達味試走了兩步，因他沒有穿慣，遂對撒烏耳說：「穿戴這些東西，不能行動，因為先前總沒有穿過」。所以他又將盔甲從身上脫下。
40 Anantetira azompa'a enerino, osi kraho timpinti 5fu'a pehe hu'nea haverami ome zogino ku'afi erinerino, azampina kao akrutetima tro'ma hu'ne'za havema erinte'za mate'ma vu'za nehaza ati'a e'nerino, ana Filistia ne'ma mani'nerega vu'ne.
達味手裏拿著自己的棍子，在河裏揀了五塊很光滑的石頭，放在牧童隨身所帶的袋子內，即裝石囊內，手內拿著投石器，向那培肋舍特人走去。
41 Hagi Goliatina hanko'ama e'neria ne' egota higeno, agra amefi'a Devitintega e'ne.
那培肋舍特人也大搖大擺走近了達味，給他持盾的走在他開路。
42 Hagi ana ne'mo'ma Devitima keana, avufgamo'a knare huno masamasa huno hentofaza hu'nea nehaza ne' negeno, hara huga osu'ne huno Devitina kefenkami atre'ne.
那培肋舍特人瞪眼一看，見了達味，遂看不起他，因達味還很年輕，面色紅潤，眉清目秀。
43 Hagi ana Filistia ne'mo'a Devitina asamino, Nagra kra mani'nogenka azomparetira hara hunante'naku ne'ano? Nehuno agra'a anumzamofo agifi Devitima azeri haviza hanigu kazusi ke hunenteno,
那培肋舍特人對達味說：「莫非我是隻狗，你竟拿棍子來對付我﹖」達味回答說：「你比一隻狗還不如! 」那培肋舍特人就指著自己的神詛咒達味，
44 amanage hu'ne, Kagra are ege'na kagrira kahena kavufga harezama vanoma nehaza namazagane, mopafima vanoma nehaza afi zagane zami'nena negahaze.
且對達味說：「你到我這裏來，我要把你的肉，給空中的飛鳥和田野的走獸吃」。
45 Higeno Deviti'a kenona'a huno, Kagra nagri'ma nahenakura bainati kazine, karugru kevene hankone erinenka ne'ane. Hianagi nagra kagri'ma ha'ma hugante'naku'ma neona, Israeli sondia vahetamimofo Hanavenentake Ra Anumzama huhaviza hunentana Anumzamofo agifi hara hugante'naku neoe.
達味回答那培肋舍特說：「你仗著刀槍箭戟來對付我，但我是仗著你所淩辱的萬軍的上主，以色列的天主的聖名來對付你。
46 Hagi menina Ra Anumzamo'a kagrira nazampi kavrentenkena, kahena knankena akafrigahue. Hagi Filistia sondia vahera menina zamahe'na zamavufaga hare'za vanoma nehaza namaramine, mopafi vanoma nehaza afi zagagafa zami'nena negahaze. E'ina hanuge'za mika kokankoka vahe'mo'za antahi'za ke'zama hanazana, Israeli vahe'mota Anumzana tamage Anumza mani'ne hu'za hugahaze.
今天上主定把你交在我手中，我必打死你割下你的頭來；今天我要把你的屍體和培肋舍特軍人的屍體，給空中的飛鳥和田野的走獸吃：這樣：全地都要知道在以色列有天主。
47 Hagi ana hanuge'za amama mani'naza vahe'mo'za Ra Anumzamo'a bainati kazinteti'ene keveretira tagura ovazigahie hu'za hugahaze. Na'ankure Ra Anumzamofo hakino, Agra'a hara huramanteno tamagrira tagri tazampi tamavrentegahie.
在埸的眾人也要知道，上主不賴刀槍賜人勝利，戰爭勝負只屬於上主，衪已把你們交我們手中了」。
48 Hagi Goliatima Deviti'ma ahenaku'ma erava'o nehigeno, Deviti'a agareno tava'oma'are nevuno,
正當那培肋舍特人起身，大搖大擺向達味走來時，達味趕快由陣中跑出來，迎那培肋舍特人；
49 ku'afinti mago have hefino kao akruteti'ma tro'ma hu'ne'za havema erinte'za mate'ma vu'za nehaza ati'afi erinteno, eri kagigagi huteno matevuno ana Filistia nera aseni rurako huno ahegeno, ana havemo'a asenifi hanagatino ufregeno, avugosaregati mopafi traka huno umasene.
同時伸手，由囊中取出一塊石頭，套在投石器上打過去，正打在那培肋舍特人的額上，石頭穿入額內，那人就跌倒在地上。
50 Hagi Deviti'a kao akruteti'ma tro'ma hu'ne'za havema erinte'za mate'ma vu'za nehaza atifinti Filistia nera ahefrino hara hugatere'ne. Hagi Deviti'a magore huno azampina bainati kazina e'ori'ne.
如此，達味用投石器和石頭，得勝了那培肋舍特人，打中了他，將他殺死，雖然手無寸鐵。
51 Hagi Deviti'a agareno agofetu ome oti'neno, Goliatina bainati kazima'a ku'afinti ome avazu huno ahenefrino, agenopa akafritre'ne. Hagi Filistia vahe'mo'zama kageno hanavenentake ha' ne'ma frige'za zamagra rukrahe hu'za kore fre'naze.
達味遂跑過去，站在培肋舍特人身上，拿起他的刀，從鞘內拔出，殺了他，砍下他的頭。所有培肋舍特人看見他們的英雄死了，就囡散奔逃。
52 Hagi ana'ma hige'za Israeline Juda sondia vahe'mo'za rankezaneti'za Filistia vahera zamarotago hu'za ome zamahetre eme zamahetre hu'za Ekroni kuma kafante uhanati'naze. Hagi ana Filistia vahe'mokizmi zamavufagamo'a Saraimine Gatine Ekroni agupo kantega meno vu'ne.
以色列人和猶大人就起來吶喊，追擊培肋舍特人直到加特關，直到厄刻龍城門。沿沙阿辣因的路上，直到加特和厄刻龍，遍地是培肋舍特人的屍首。
53 Hagi Israeli vahe'mo'za zamarotago hu'za Filistia sondia vahera ome zamatrete'za, ete e'za ana Filistia vahe'mo'zama seli nonkuma'zmia atre'za fre'naza kumapima me'nea zantamina eme eri vagare'naze.
以色列人追殺培肋舍特人回來，又搶劫了他們的幕。
54 Hagi Deviti'a Goliati agenopa erino Jerusalemi vu'ne. Hianagi ana ne'mofo ha' zana erino seli noma'afi ome ante'ne.
以後，達味取了那培肋舍特人的頭，送到耶路撒冷；至於那人的武器，卻放在會幕內。
55 Hagi Devitima Goliati'ma ha' hunte'naku'ma nevigeno, Soli'ma negeno'a sondia vahete kva ne' Abnana antahigeno, Ami iza mofavre? huno antahigegeno, Abna'a kenona hunteno, kini ne'moka tamage hu'na ami ana risera ke'na antahi'na osu'noe.
當撒烏耳看見達味去和那培肋舍特人迎戰時，就問統帥阿貝乃爾說：「阿貝乃爾，這少年人是誰的兒子﹖」阿貝乃爾回答說：「大王萬歲，我不知道」。
56 Higeno Soli'a huno, Iza mofavre mani'nefi vahe ome zamantahigenka go.
君王說：「你查一下，這少年人是誰的兒子﹖」
57 Hagi Deviti'ma Goliati'ma ome aheteno ana ne'mofo agenopama azampi e'rineno ne-egeno'a, Abna'a ame huno Devitina avreno Solinte vu'ne.
達味殺死那培肋舍特人回來時，阿貝乃爾帶他去見撒烏耳，他手中還拿著那培肋舍特人的頭。
58 Hagi Soli'a Devitina antahigeno, Kagra iza mofavre mani'nane? Higeno Deviti'a kenona huno, Betlehemu kumateti kagri eri'za ne'mofo Jesi mofavre mani'noe.
撒烏耳問他說：「少年人你是誰的兒子﹖」達味答說：「我是你僕白冷人葉瑟的兒子」。
