1 Kva 1
1 Kini ne' Deviti'ma ozafa regeno avufamo'a tusi zasi higeno, rama'a franke eri'za eme kofinte'nazanagi, ana franketamimo'a azeri amuhoa osu'ne.
大卫王年纪老迈，虽用被遮盖，仍不觉暖。
2 Ana'ma higeno'a eri'za vahe'amo'za amanage hu'za asami'naze, Vene omase'nesia mofa avreta esunkeno kegava huneganteno, kasumpina mase'neno kazeri amuho hanie.
所以臣仆对他说：“不如为我主我王寻找一个处女，使她伺候王，奉养王，睡在王的怀中，好叫我主我王得暖。”
3 Anage nehu'za Israeli mopamofona mika kaziga knare mofa'nema kesagu hake'za vano hu'naze. Hagi Abisagi'e nehaza mofa Sunemi kumate ome kefore hute'za, avre'za kini nete e'naze.
于是在以色列全境寻找美貌的童女，寻得书念的一个童女亚比煞，就带到王那里。
4 Hagi ana mofara hentofa mofakino, kini nera kegava hunte'neanagi, kini ne'mo'a ana mofara monko'zana huonte'ne.
这童女极其美貌，她奉养王，伺候王，王却没有与她亲近。
5 Hagi ana knafina Deviti nemofo Adoniza'a Hagiti'e nehia a'mo kasente'nea mofavremo kini mani'nakure huno agra'a erintesga nehuno, karisiramine hosi afu agumpima vanoma nehaza vahe'ene, 50'a vahe'enena ugotama hunte'za kvama huntesagu zamazeri retro hu'ne.
那时，哈及的儿子亚多尼雅自尊，说：“我必作王”，就为自己预备车辆、马兵，又派五十人在他前头奔走。
6 Hagi Kini ne' Deviti'a magore huno Adoniza'ma havizama nehigeno'a azeri fatgohu kea huno, Nagafare ama zana nehane huno antahi onke'ne. Hagi Adoniza agi'agonamo'a fana ohesa nekino, Absalomu kasenteteno, ana amefi'a kasente'nea ne' mani'ne.
他父亲素来没有使他忧闷，说：“你是做什么呢？”他甚俊美，生在押沙龙之后。
7 Hagi Adoniza'a azama hanakeno'ma kinima mani'sigura, Zerua nemofo Joapune, pristi ne' Abiatanena oku'a nanekea retro hute'za Adonizana nevaririke aza hu'na'e.
亚多尼雅与洗鲁雅的儿子约押，和祭司亚比亚他商议；二人就顺从他，帮助他。
8 Hianagi pristi ne' Zadoki'ma, Jehoiada nemofo Benai'ma, profeti ne' Neteni'ma, Simeima, Reima, Deviti avufgare kva nehaza sondia vahe'mo'zanena Adonizana aza osu'naze.
但祭司撒督、耶何耶大的儿子比拿雅、先知拿单、示每、利以，并大卫的勇士都不顺从亚多尼雅。
9 Hagi En-Rogeli nehaza tinkenare Zoheletie nehaza havere Adoniza'a sipisipi afu'tamine, ve bulimakao afutamine, afovage bulimakao afu anentataminena aheno kre sramana nevuno, afu'aganahe'ine, Deviti mofavreramine, maka Juda kumate kva vahetamine, kini ne'mofo eri'zama e'neriza vahetaminena kehige'za omeritru hu'naze.
一日，亚多尼雅在隐·罗结旁、琐希列磐石那里宰了牛羊、肥犊，请他的诸弟兄，就是王的众子，并所有作王臣仆的犹大人；
10 Hianagi kasnampa ne' Neteni'ma Benaiama, kini ne'mofo avufgare kva vahe'ma, nefu Solomoninena kea hige'za anama Kresramanama virera ome'naze.
惟独先知拿单和比拿雅并勇士，与他的兄弟所罗门，他都没有请。
11 Hagi Adoniza'a ana'ma nehigeno'a, Neteni'a Solomoni nerera Batsebante vuno amanage huno ome antahige'ne? Hagiti nemofo Adoniza'a kinima mani'neana, rantimo Deviti'a antahigeno, kagranena antahinano?
拿单对所罗门的母亲拔示巴说：“哈及的儿子亚多尼雅作王了，你没有听见吗？我们的主大卫却不知道。
12 E'ina hu'negu menina nagrama kasaminua ke'ma antahinka amagema antesunka, kagra kagu nevazinka negamofo ne' Solomoninena agu'vazigahane.
现在我可以给你出个主意，好保全你和你儿子所罗门的性命。
13 Hagi Kini ne' Devitinte ame hunka vunka amanage hunka ome asamio, ranimoka kini nera kagra ko huvempa hunka amanage hu'nane, negamofo Solomoni nagrama frisugeno'a kinia manineno kini tranirera manigahie hunka hu'nane. Hagi nahigeno menina Adoniza'a kinia fore nehie?
你进去见大卫王，对他说：‘我主我王啊，你不曾向婢女起誓说：你儿子所罗门必接续我作王，坐在我的位上吗？现在亚多尼雅怎么作了王呢？’
14 Hagi anagema hunka kini ne'ma nesaminanke'na, nagra kamefi efre'na, ana nanekeka'a eri hankaveti kea hugahue.
你还与王说话的时候，我也随后进去，证实你的话。”
15 Hagi anagema higeno'a Batseba'a kini ne'mo'ma nemasefinka umareri'ne. (Hagi kini ne'mo'a ozafaregeno Sunemu kumateti a'mo Abisaki kegava hunte'ne.)
拔示巴进入内室见王，王甚老迈，书念的童女亚比煞正伺候王。
16 Hagi Batseba'a umarerino kini ne'mofo avuga avugosaregati umase'ne. Anama higeno'a kini ne'mo'a amanage huno antahigene, Na'anku kavenesie?
拔示巴向王屈身下拜；王说：“你要什么？”
17 Anagema higeno'a Batseba'a amanage huno kenona hu'ne, ranimoka kagra Ra Anumzana Anumzanka'amofo avufi ko huvempa hunka amanage hu'nane, Negamofo Solomoni kinia mani'neno, kini tra'nirera manigahie hunka hu'nane.
她说：“我主啊，你曾向婢女指着耶和华—你的 神起誓说：‘你儿子所罗门必接续我作王，坐在我的位上。’
18 Hianagi antahio, menina Adoniza'a ko' kinia fore huno mani'negenka, ranimoka kagra ontahinane.
现在亚多尼雅作王了，我主我王却不知道。
19 Hagi agra ko rama'a bulimakao afutamine, afovage bulimakao anentatamine, sipisipi afutaminena aheno kre sramana nevuno, maka kini ne'moka mofavreramine, pristi ne' Abiatane, sondia vahe'mofo ugagota kva ne' Joapunena zamagia hige'za anampina ne'zana ome nene'za musena nehaze. Hianagi eri'za neka'a Solomonina agia osu'ne.
他宰了许多牛羊、肥犊，请了王的众子和祭司亚比亚他，并元帅约押；惟独王的仆人所罗门，他没有请。
20 Hagi menina kini ne' ranimoka antahio, iza kinia azeri otisankeno kagri nona erigahie hu'za nehu'za, maka Israeli vahe'mo'za kagri kavufi kete'za mani'naze.
我主我王啊，以色列众人的眼目都仰望你，等你晓谕他们，在我主我王之后谁坐你的位。
21 Hagi menima kagrama ana'ma osu'nenka frisankeno'a nenamofo Solomonine nagri'enena kumazafa vahekna hu'za tahe frigahaze.
若不然，到我主我王与列祖同睡以后，我和我儿子所罗门必算为罪人了。”
22 Hagi Batseba'ma ana nanekema zahufama nesamigeno'a kasnampa ne' Neteni'a kini ne'ma nemasefinka efre'ne.
拔示巴还与王说话的时候，先知拿单也进来了。
23 Hagi Neteni'ma efregeno'a eri'za ne'mo'a kini nera asamino, Kasnampa ne' Neteni'a kagenaku ama'na ne-e huno asamigeno, Neteni'a eazamo kini ne'mofo avuga avugosaregati enemaseno,
有人奏告王说：“先知拿单来了。”拿单进到王前，脸伏于地。
24 amanage hu'ne, Rania kini ne'moka, kagra hunka kini tranirera Adoniza kinia manigahie hunka hu'nano?
拿单说：“我主我王果然应许亚多尼雅说‘你必接续我作王，坐在我的位上’吗？
25 Na'ankure Adoniza menina uramino ve bulimakao afutamine, afovage bulimakao anentatamine, sipisipi afutaminena rama'a aheno kresramana nevuno, kini ne'moka mofavreramine pristi ne' Abiatane, sondia vahe'mofo ugagota kva ne' Joapunena kehige'za avuga umanine'za ne'zane tinena nene'za zazakna kini manino vugahie hu'za nehaze.
他今日下去，宰了许多牛羊、肥犊，请了王的众子和军长，并祭司亚比亚他；他们正在亚多尼雅面前吃喝，说：‘愿亚多尼雅王万岁！’
26 Hianagi nagri'ene, pristi ne' Zadokine, Jehoiada nemofo Benaiane, eri'za neka'a Solomoninena tagia osu'ne.
惟独我，就是你的仆人和祭司撒督，耶何耶大的儿子比拿雅，并王的仆人所罗门，他都没有请。
27 Hagi kini ne' ranimoka kagra hankeno ama'na zana fore hu'neo? Hagi nahigenka eri'za vaheka'amota kagri noma erino kini traka'are'ma kinima manisia vahera ontasami'nane.
这事果然出乎我主我王吗？王却没有告诉仆人们，在我主我王之后谁坐你的位。”
28 Anagema higeno'a kini ne, Deviti'a amanage hu'ne, Batsebana kehinkeno eno, higeno ke hazageno eazamo kini ne'mofo avuga eme otigeno,
大卫王吩咐说：“叫拔示巴来。”拔示巴就进来，站在王面前。
29 kini ne'mo'a huno, Kasefa huno mani'nea Ra Anumzamo'ma mika hazenke zampinti'ma nagu'ma vazi'nea Anumzamofo agifi huvempa huankino, Solomoni kinia manigahie.
王起誓说：“我指着救我性命脱离一切苦难、永生的耶和华起誓。
30 Hagi ko'ma Ra Anumzana Israeli vahe Anumzamofo agifima huvempama hu'noa kante anteno, menina negamofo Solomoni nagri nona erino kini tranirera kinia manigahie.
我既然指着耶和华—以色列的 神向你起誓说：你儿子所罗门必接续我作王，坐在我的位上。我今日就必照这话而行。”
31 Hagi Deviti'ma anagema higeno'a, Batseba'a avugosaregati kini ne'mofo avuga nemaseno amanage hu'ne, Kini ne' ranimo Deviti'a manivava hanie.
于是，拔示巴脸伏于地，向王下拜，说：“愿我主大卫王万岁！”
32 Hagi Deviti'a eri'za vahe'a amanage huno zamasami'ne, Vuta pristi ne' Zadokine, kasnampa ne' Netenine, Jehodaia nemofo Benaianena kehinke'za eho, hige'za ome ke hazage'za avuga e'za eme oti'naze.
大卫王又吩咐说：“将祭司撒督、先知拿单、耶何耶大的儿子比拿雅召来！”他们就都来到王面前。
33 Anama eoti'zageno'a amanage huno zamasami'ne, Eri'za ne'ni'a Solomonina nagri miulie donki afu' agumpi ome avrenteta avreta Gihoni tintega uramiho.
王对他们说：“要带领你们主的仆人，使我儿子所罗门骑我的骡子，送他下到基训；
34 Hagi e'i anantega pristi ne' Zadoki'ene, kasnampa ne' Netenikea masavena Solomoni anumpina taginteke, Israeli vahe kinia azeri oti'o. Hagi e'ina'ma hute'nigeta ufena nereta amanage hiho. Kini ne' Solomoni'a zaza kna kinia manivava hugahie huta hiho.
在那里，祭司撒督和先知拿单要膏他作以色列的王；你们也要吹角，说：‘愿所罗门王万岁！’
35 Hagi tamagra avaririta amefi ne-enkeno eno nagri kini tratera emanino. Na'ankure nagra agri huhampri'noankino kini mani'neno Israeli vahe'ene Juda vahera kegava hugahie hu'na hu'noe.
然后要跟随他上来，使他坐在我的位上，接续我作王。我已立他作以色列和犹大的君。”
36 Hagi anagema higeno'a Benaia'a amanage huno kenona kini nera hunte'ne, Tamage! Ra Anumzana rani kini ne'mofo Anumzamo'a ke'ma hiazana hugahie.
耶何耶大的儿子比拿雅对王说：“阿们！愿耶和华—我主我王的 神也这样命定。
37 Hagi ranimoka kini ne' Devitiganema Ra Anumzamo'ma mani'neaza huno Solomoni'enena mani'neno aza nehinkeno, kagrira kagatereno agi'amo'a agatererfa kini ne' manigahie.
耶和华怎样与我主我王同在，愿他照样与所罗门同在，使他的国位比我主大卫王的国位更大。”
38 Hagi anagema hutegeno'a pristi ne' Zadokiki, kasnampa ne' Neteniki, Jehodaia nemofo Benaiaki, kini ne' kva netre Kereti'ene Peretiki hu'za Solomonina Kini ne' Deviti miuli donki afu agumpi avrente'za Gihoni tinte vu'naze.
于是，祭司撒督、先知拿单、耶何耶大的儿子比拿雅，和基利提人、比利提人都下去使所罗门骑大卫王的骡子，将他送到基训。
39 Hagi anante pristi ne' Zadoki'a seli mono nompinti pazivepima ante'naza olivi masave erino Solomoni anumpi taginteno kini azeri otige'za, maka vahetmimo'za ufe nere'za anage hu'naze, kini ne' Solomoni'a zazate kinia mani vava hugahie!
祭司撒督就从帐幕中取了盛膏油的角来，用膏膏所罗门。人就吹角，众民都说：“愿所罗门王万岁！”
40 Hagi maka vahe'mo'za konke nere'za mopamo'a tore huga kante ante'za tusi avoge hu'za zagamera nehu'za, musena hu'za Solomonina avaririza mareri'naze.
众民跟随他上来，且吹笛，大大欢呼，声音震地。
41 Hagi Adonizama kema hige'za ne'zama nene'za musema hunaku'ma enaza, vahe'mo'za ne'zama ne'za musema huvagama nere'za Solomoni naga'mo'zama musema nehu'zama hazama'a antahi'naze. Hagi Joapu'ma ufenkrafama nentahino'a, amanage hu'ne, na'a nehu'za Jerusalemi rankumapintira rankea nehu'za ke hakarea nehaze? huno zamantahige'ne.
亚多尼雅和所请的众客筵宴方毕，听见这声音；约押听见角声就说：“城中为何有这响声呢？”
42 Hagi Joapu'a zahufa anankea huvaga ore'negeno, Abiata nemofo pristi ne' Jonatani'a uhanati'ne. Hagi anama uhanatigeno'a Adoniza'a amanage hu'ne, Kagra so'e ne' mani'nenka knare musenke erinka neananki emarerio.
他正说话的时候，祭司亚比亚他的儿子约拿单来了。亚多尼雅对他说：“进来吧！你是个忠义的人，必是报好信息。”
43 Hianagi Jonatani'a amanage huno Adoniza kenona hu'ne, I'o, rantimo kini ne' Deviti'a Solomoni kinia azeri oti'ne!
约拿单对亚多尼雅说：“我们的主大卫王诚然立所罗门为王了。
44 Hagi pristi ne' Zadoki'ma, kasnampa ne' Neteni'ma, Jehoiada nemofo Benaia'ma kini nete kva netrene Kereti vahe'ene Pereti vahera Deviti'a huzmantege'za miuli donki afu'amofo agumpi Solomonina avrente'naze.
王差遣祭司撒督、先知拿单、耶何耶大的儿子比拿雅，和基利提人、比利提人都去使所罗门骑王的骡子。
45 Hagi pristi ne' Zadoki'ene, kasanampa ne' Netenikea Gihoni tinte Solomonina masavena asenifi taginteke kinia azeri oti'nake'za vahetmimo'za musena hu'za avoa nehage'za Jerusalemi rankumapina azageno, rankumapima mani'naza vahe'mo'zanena musena nehu'za avoa nehagaza agasasanke kagra nentahine.
祭司撒督和先知拿单在基训已经膏他作王。众人都从那里欢呼着上来，声音使城震动，这就是你们所听见的声音；
46 Ana nehazageno menina Solomoni'a kini trate mani'ne.
并且所罗门登了国位。
47 Hagi ana'ma higeno'a kini ne' Deviti eri'za vahe'mo'za avuga vu'za humusena hunte'za amanage hu'naze, Anumzanka'amo'a Solomonina azahanigeno agi'amo'ene hankave'amo'enena kagrira agatereno marerisie. Anage hazageno kini ne' Deviti'a tafe'are mani'neno kepri huno Anumzamofona ra agi ami'ne.
王的臣仆也来为我们的主大卫王祝福，说：‘愿王的 神使所罗门的名比王的名更尊荣；使他的国位比王的国位更大。’王就在床上屈身下拜。
48 Anagema hazageno'a kini ne'mo'enena amanage hu'ne, Ra Anumzana Israeli vahe Anumzamo'a ragi erigahie. Na'ankure menina Agra mago vahe azeri otigeno kini tranirera manige'na nagra navufinti koe huno hu'ne.
王又说：‘耶和华—以色列的 神是应当称颂的；因他赐我一人今日坐在我的位上，我也亲眼看见了。’”
49 Hagi Adonizama zamagi hige'za emani'neza ne'zama nenaza vahe'mo'za Jonatani'ma hiankema nentahi'za, zamagogofege'za panani hu'za fre'naze.
亚多尼雅的众客听见这话就都惊惧，起来四散。
50 Hagi Adoniza'a Solomoninkura tusi kore nehuno, freno ruotge'ma hu'nea seli mono no kumapi vuno kre sramnamavu itamofo pazivete ome azeriteno mani'ne.
亚多尼雅惧怕所罗门，就起来，去抓住祭坛的角。
51 Hagi Solomonina ome asamiza amanage hu'naze, Adoniza'a kagrikura tusi koro hu'ne. Na'ankure agra kre sramnavu itamofo pazivete anukineno amanage nehie, Atrenkeno kini ne' Solomoni'a huvempa huno ese'zana nagrikura eri'za vahe'amo'na bainati kazintetira ahe ofrigahue huno hino.
有人告诉所罗门说：“亚多尼雅惧怕所罗门王，现在抓住祭坛的角，说：‘愿所罗门王今日向我起誓，必不用刀杀仆人。’”
52 Hagi Solomoni'a amanage hu'ne, agrama knare ne'ma mani'nenigeno'a, magore huno avufgarera hazenkezana ometfa hugahie. Hianagi agrama hazenke ne'ma maninesuno'a frigahie.
所罗门说：“他若作忠义的人，连一根头发也不致落在地上；他若行恶，必要死亡。”
53 Anage nehuno Solomoni'a vahe huzamantege'za Adonizana kre sramnamavu itama anukino mani'neretira ome avrefenka atre'za azageno, avugosaregati emasegeno, Solomoni'a amanage hu'ne, nonka'arega vuo.
于是所罗门王差遣人，使亚多尼雅从坛上下来，他就来，向所罗门王下拜；所罗门对他说：“你回家去吧！”
