< 1 Kva 1 >

1 Kini ne' Deviti'ma ozafa regeno avufamo'a tusi zasi higeno, rama'a franke eri'za eme kofinte'nazanagi, ana franketamimo'a azeri amuhoa osu'ne.
大衛王年紀老邁,雖用被遮蓋,仍不覺暖。
2 Ana'ma higeno'a eri'za vahe'amo'za amanage hu'za asami'naze, Vene omase'nesia mofa avreta esunkeno kegava huneganteno, kasumpina mase'neno kazeri amuho hanie.
所以臣僕對他說:「不如為我主我王尋找一個處女,使她伺候王,奉養王,睡在王的懷中,好叫我主我王得暖。」
3 Anage nehu'za Israeli mopamofona mika kaziga knare mofa'nema kesagu hake'za vano hu'naze. Hagi Abisagi'e nehaza mofa Sunemi kumate ome kefore hute'za, avre'za kini nete e'naze.
於是在以色列全境尋找美貌的童女,尋得書念的一個童女亞比煞,就帶到王那裏。
4 Hagi ana mofara hentofa mofakino, kini nera kegava hunte'neanagi, kini ne'mo'a ana mofara monko'zana huonte'ne.
這童女極其美貌,她奉養王,伺候王,王卻沒有與她親近。
5 Hagi ana knafina Deviti nemofo Adoniza'a Hagiti'e nehia a'mo kasente'nea mofavremo kini mani'nakure huno agra'a erintesga nehuno, karisiramine hosi afu agumpima vanoma nehaza vahe'ene, 50'a vahe'enena ugotama hunte'za kvama huntesagu zamazeri retro hu'ne.
那時,哈及的兒子亞多尼雅自尊,說:「我必作王」,就為自己預備車輛、馬兵,又派五十人在他前頭奔走。
6 Hagi Kini ne' Deviti'a magore huno Adoniza'ma havizama nehigeno'a azeri fatgohu kea huno, Nagafare ama zana nehane huno antahi onke'ne. Hagi Adoniza agi'agonamo'a fana ohesa nekino, Absalomu kasenteteno, ana amefi'a kasente'nea ne' mani'ne.
他父親素來沒有使他憂悶,說:「你是做甚麼呢?」他甚俊美,生在押沙龍之後。
7 Hagi Adoniza'a azama hanakeno'ma kinima mani'sigura, Zerua nemofo Joapune, pristi ne' Abiatanena oku'a nanekea retro hute'za Adonizana nevaririke aza hu'na'e.
亞多尼雅與洗魯雅的兒子約押,和祭司亞比亞他商議;二人就順從他,幫助他。
8 Hianagi pristi ne' Zadoki'ma, Jehoiada nemofo Benai'ma, profeti ne' Neteni'ma, Simeima, Reima, Deviti avufgare kva nehaza sondia vahe'mo'zanena Adonizana aza osu'naze.
但祭司撒督、耶何耶大的兒子比拿雅、先知拿單、示每、利以,並大衛的勇士都不順從亞多尼雅。
9 Hagi En-Rogeli nehaza tinkenare Zoheletie nehaza havere Adoniza'a sipisipi afu'tamine, ve bulimakao afutamine, afovage bulimakao afu anentataminena aheno kre sramana nevuno, afu'aganahe'ine, Deviti mofavreramine, maka Juda kumate kva vahetamine, kini ne'mofo eri'zama e'neriza vahetaminena kehige'za omeritru hu'naze.
一日,亞多尼雅在隱‧羅結旁、瑣希列磐石那裏宰了牛羊、肥犢,請他的諸弟兄,就是王的眾子,並所有作王臣僕的猶大人;
10 Hianagi kasnampa ne' Neteni'ma Benaiama, kini ne'mofo avufgare kva vahe'ma, nefu Solomoninena kea hige'za anama Kresramanama virera ome'naze.
惟獨先知拿單和比拿雅並勇士,與他的兄弟所羅門,他都沒有請。
11 Hagi Adoniza'a ana'ma nehigeno'a, Neteni'a Solomoni nerera Batsebante vuno amanage huno ome antahige'ne? Hagiti nemofo Adoniza'a kinima mani'neana, rantimo Deviti'a antahigeno, kagranena antahinano?
拿單對所羅門的母親拔示巴說:「哈及的兒子亞多尼雅作王了,你沒有聽見嗎?我們的主大衛卻不知道。
12 E'ina hu'negu menina nagrama kasaminua ke'ma antahinka amagema antesunka, kagra kagu nevazinka negamofo ne' Solomoninena agu'vazigahane.
現在我可以給你出個主意,好保全你和你兒子所羅門的性命。
13 Hagi Kini ne' Devitinte ame hunka vunka amanage hunka ome asamio, ranimoka kini nera kagra ko huvempa hunka amanage hu'nane, negamofo Solomoni nagrama frisugeno'a kinia manineno kini tranirera manigahie hunka hu'nane. Hagi nahigeno menina Adoniza'a kinia fore nehie?
你進去見大衛王,對他說:『我主我王啊,你不曾向婢女起誓說:你兒子所羅門必接續我作王,坐在我的位上嗎?現在亞多尼雅怎麼作了王呢?』
14 Hagi anagema hunka kini ne'ma nesaminanke'na, nagra kamefi efre'na, ana nanekeka'a eri hankaveti kea hugahue.
你還與王說話的時候,我也隨後進去,證實你的話。」
15 Hagi anagema higeno'a Batseba'a kini ne'mo'ma nemasefinka umareri'ne. (Hagi kini ne'mo'a ozafaregeno Sunemu kumateti a'mo Abisaki kegava hunte'ne.)
拔示巴進入內室見王,王甚老邁,書念的童女亞比煞正伺候王。
16 Hagi Batseba'a umarerino kini ne'mofo avuga avugosaregati umase'ne. Anama higeno'a kini ne'mo'a amanage huno antahigene, Na'anku kavenesie?
拔示巴向王屈身下拜;王說:「你要甚麼?」
17 Anagema higeno'a Batseba'a amanage huno kenona hu'ne, ranimoka kagra Ra Anumzana Anumzanka'amofo avufi ko huvempa hunka amanage hu'nane, Negamofo Solomoni kinia mani'neno, kini tra'nirera manigahie hunka hu'nane.
她說:「我主啊,你曾向婢女指着耶和華-你的上帝起誓說:『你兒子所羅門必接續我作王,坐在我的位上。』
18 Hianagi antahio, menina Adoniza'a ko' kinia fore huno mani'negenka, ranimoka kagra ontahinane.
現在亞多尼雅作王了,我主我王卻不知道。
19 Hagi agra ko rama'a bulimakao afutamine, afovage bulimakao anentatamine, sipisipi afutaminena aheno kre sramana nevuno, maka kini ne'moka mofavreramine, pristi ne' Abiatane, sondia vahe'mofo ugagota kva ne' Joapunena zamagia hige'za anampina ne'zana ome nene'za musena nehaze. Hianagi eri'za neka'a Solomonina agia osu'ne.
他宰了許多牛羊、肥犢,請了王的眾子和祭司亞比亞他,並元帥約押;惟獨王的僕人所羅門,他沒有請。
20 Hagi menina kini ne' ranimoka antahio, iza kinia azeri otisankeno kagri nona erigahie hu'za nehu'za, maka Israeli vahe'mo'za kagri kavufi kete'za mani'naze.
我主我王啊,以色列眾人的眼目都仰望你,等你曉諭他們,在我主我王之後誰坐你的位。
21 Hagi menima kagrama ana'ma osu'nenka frisankeno'a nenamofo Solomonine nagri'enena kumazafa vahekna hu'za tahe frigahaze.
若不然,到我主我王與列祖同睡以後,我和我兒子所羅門必算為罪人了。」
22 Hagi Batseba'ma ana nanekema zahufama nesamigeno'a kasnampa ne' Neteni'a kini ne'ma nemasefinka efre'ne.
拔示巴還與王說話的時候,先知拿單也進來了。
23 Hagi Neteni'ma efregeno'a eri'za ne'mo'a kini nera asamino, Kasnampa ne' Neteni'a kagenaku ama'na ne-e huno asamigeno, Neteni'a eazamo kini ne'mofo avuga avugosaregati enemaseno,
有人奏告王說:「先知拿單來了。」拿單進到王前,臉伏於地。
24 amanage hu'ne, Rania kini ne'moka, kagra hunka kini tranirera Adoniza kinia manigahie hunka hu'nano?
拿單說:「我主我王果然應許亞多尼雅說『你必接續我作王,坐在我的位上』嗎?
25 Na'ankure Adoniza menina uramino ve bulimakao afutamine, afovage bulimakao anentatamine, sipisipi afutaminena rama'a aheno kresramana nevuno, kini ne'moka mofavreramine pristi ne' Abiatane, sondia vahe'mofo ugagota kva ne' Joapunena kehige'za avuga umanine'za ne'zane tinena nene'za zazakna kini manino vugahie hu'za nehaze.
他今日下去,宰了許多牛羊、肥犢,請了王的眾子和軍長,並祭司亞比亞他;他們正在亞多尼雅面前吃喝,說:『願亞多尼雅王萬歲!』
26 Hianagi nagri'ene, pristi ne' Zadokine, Jehoiada nemofo Benaiane, eri'za neka'a Solomoninena tagia osu'ne.
惟獨我,就是你的僕人和祭司撒督,耶何耶大的兒子比拿雅,並王的僕人所羅門,他都沒有請。
27 Hagi kini ne' ranimoka kagra hankeno ama'na zana fore hu'neo? Hagi nahigenka eri'za vaheka'amota kagri noma erino kini traka'are'ma kinima manisia vahera ontasami'nane.
這事果然出乎我主我王嗎?王卻沒有告訴僕人們,在我主我王之後誰坐你的位。」
28 Anagema higeno'a kini ne, Deviti'a amanage hu'ne, Batsebana kehinkeno eno, higeno ke hazageno eazamo kini ne'mofo avuga eme otigeno,
大衛王吩咐說:「叫拔示巴來。」拔示巴就進來,站在王面前。
29 kini ne'mo'a huno, Kasefa huno mani'nea Ra Anumzamo'ma mika hazenke zampinti'ma nagu'ma vazi'nea Anumzamofo agifi huvempa huankino, Solomoni kinia manigahie.
王起誓說:「我指着救我性命脫離一切苦難、永生的耶和華起誓。
30 Hagi ko'ma Ra Anumzana Israeli vahe Anumzamofo agifima huvempama hu'noa kante anteno, menina negamofo Solomoni nagri nona erino kini tranirera kinia manigahie.
我既然指着耶和華-以色列的上帝向你起誓說:你兒子所羅門必接續我作王,坐在我的位上。我今日就必照這話而行。」
31 Hagi Deviti'ma anagema higeno'a, Batseba'a avugosaregati kini ne'mofo avuga nemaseno amanage hu'ne, Kini ne' ranimo Deviti'a manivava hanie.
於是,拔示巴臉伏於地,向王下拜,說:「願我主大衛王萬歲!」
32 Hagi Deviti'a eri'za vahe'a amanage huno zamasami'ne, Vuta pristi ne' Zadokine, kasnampa ne' Netenine, Jehodaia nemofo Benaianena kehinke'za eho, hige'za ome ke hazage'za avuga e'za eme oti'naze.
大衛王又吩咐說:「將祭司撒督、先知拿單、耶何耶大的兒子比拿雅召來!」他們就都來到王面前。
33 Anama eoti'zageno'a amanage huno zamasami'ne, Eri'za ne'ni'a Solomonina nagri miulie donki afu' agumpi ome avrenteta avreta Gihoni tintega uramiho.
王對他們說:「要帶領你們主的僕人,使我兒子所羅門騎我的騾子,送他下到基訓;
34 Hagi e'i anantega pristi ne' Zadoki'ene, kasnampa ne' Netenikea masavena Solomoni anumpina taginteke, Israeli vahe kinia azeri oti'o. Hagi e'ina'ma hute'nigeta ufena nereta amanage hiho. Kini ne' Solomoni'a zaza kna kinia manivava hugahie huta hiho.
在那裏,祭司撒督和先知拿單要膏他作以色列的王;你們也要吹角,說:『願所羅門王萬歲!』
35 Hagi tamagra avaririta amefi ne-enkeno eno nagri kini tratera emanino. Na'ankure nagra agri huhampri'noankino kini mani'neno Israeli vahe'ene Juda vahera kegava hugahie hu'na hu'noe.
然後要跟隨他上來,使他坐在我的位上,接續我作王。我已立他作以色列和猶大的君。」
36 Hagi anagema higeno'a Benaia'a amanage huno kenona kini nera hunte'ne, Tamage! Ra Anumzana rani kini ne'mofo Anumzamo'a ke'ma hiazana hugahie.
耶何耶大的兒子比拿雅對王說:「阿們!願耶和華-我主我王的上帝也這樣命定。
37 Hagi ranimoka kini ne' Devitiganema Ra Anumzamo'ma mani'neaza huno Solomoni'enena mani'neno aza nehinkeno, kagrira kagatereno agi'amo'a agatererfa kini ne' manigahie.
耶和華怎樣與我主我王同在,願他照樣與所羅門同在,使他的國位比我主大衛王的國位更大。」
38 Hagi anagema hutegeno'a pristi ne' Zadokiki, kasnampa ne' Neteniki, Jehodaia nemofo Benaiaki, kini ne' kva netre Kereti'ene Peretiki hu'za Solomonina Kini ne' Deviti miuli donki afu agumpi avrente'za Gihoni tinte vu'naze.
於是,祭司撒督、先知拿單、耶何耶大的兒子比拿雅,和基利提人、比利提人都下去使所羅門騎大衛王的騾子,將他送到基訓。
39 Hagi anante pristi ne' Zadoki'a seli mono nompinti pazivepima ante'naza olivi masave erino Solomoni anumpi taginteno kini azeri otige'za, maka vahetmimo'za ufe nere'za anage hu'naze, kini ne' Solomoni'a zazate kinia mani vava hugahie!
祭司撒督就從帳幕中取了盛膏油的角來,用膏膏所羅門。人就吹角,眾民都說:「願所羅門王萬歲!」
40 Hagi maka vahe'mo'za konke nere'za mopamo'a tore huga kante ante'za tusi avoge hu'za zagamera nehu'za, musena hu'za Solomonina avaririza mareri'naze.
眾民跟隨他上來,且吹笛,大大歡呼,聲音震地。
41 Hagi Adonizama kema hige'za ne'zama nene'za musema hunaku'ma enaza, vahe'mo'za ne'zama ne'za musema huvagama nere'za Solomoni naga'mo'zama musema nehu'zama hazama'a antahi'naze. Hagi Joapu'ma ufenkrafama nentahino'a, amanage hu'ne, na'a nehu'za Jerusalemi rankumapintira rankea nehu'za ke hakarea nehaze? huno zamantahige'ne.
亞多尼雅和所請的眾客筵宴方畢,聽見這聲音;約押聽見角聲就說:「城中為何有這響聲呢?」
42 Hagi Joapu'a zahufa anankea huvaga ore'negeno, Abiata nemofo pristi ne' Jonatani'a uhanati'ne. Hagi anama uhanatigeno'a Adoniza'a amanage hu'ne, Kagra so'e ne' mani'nenka knare musenke erinka neananki emarerio.
他正說話的時候,祭司亞比亞他的兒子約拿單來了。亞多尼雅對他說:「進來吧!你是個忠義的人,必是報好信息。」
43 Hianagi Jonatani'a amanage huno Adoniza kenona hu'ne, I'o, rantimo kini ne' Deviti'a Solomoni kinia azeri oti'ne!
約拿單對亞多尼雅說:「我們的主大衛王誠然立所羅門為王了。
44 Hagi pristi ne' Zadoki'ma, kasnampa ne' Neteni'ma, Jehoiada nemofo Benaia'ma kini nete kva netrene Kereti vahe'ene Pereti vahera Deviti'a huzmantege'za miuli donki afu'amofo agumpi Solomonina avrente'naze.
王差遣祭司撒督、先知拿單、耶何耶大的兒子比拿雅,和基利提人、比利提人都去使所羅門騎王的騾子。
45 Hagi pristi ne' Zadoki'ene, kasanampa ne' Netenikea Gihoni tinte Solomonina masavena asenifi taginteke kinia azeri oti'nake'za vahetmimo'za musena hu'za avoa nehage'za Jerusalemi rankumapina azageno, rankumapima mani'naza vahe'mo'zanena musena nehu'za avoa nehagaza agasasanke kagra nentahine.
祭司撒督和先知拿單在基訓已經膏他作王。眾人都從那裏歡呼着上來,聲音使城震動,這就是你們所聽見的聲音;
46 Ana nehazageno menina Solomoni'a kini trate mani'ne.
並且所羅門登了國位。
47 Hagi ana'ma higeno'a kini ne' Deviti eri'za vahe'mo'za avuga vu'za humusena hunte'za amanage hu'naze, Anumzanka'amo'a Solomonina azahanigeno agi'amo'ene hankave'amo'enena kagrira agatereno marerisie. Anage hazageno kini ne' Deviti'a tafe'are mani'neno kepri huno Anumzamofona ra agi ami'ne.
王的臣僕也來為我們的主大衛王祝福,說:『願王的上帝使所羅門的名比王的名更尊榮;使他的國位比王的國位更大。』王就在床上屈身下拜。
48 Anagema hazageno'a kini ne'mo'enena amanage hu'ne, Ra Anumzana Israeli vahe Anumzamo'a ragi erigahie. Na'ankure menina Agra mago vahe azeri otigeno kini tranirera manige'na nagra navufinti koe huno hu'ne.
王又說:『耶和華-以色列的上帝是應當稱頌的;因他賜我一人今日坐在我的位上,我也親眼看見了。』」
49 Hagi Adonizama zamagi hige'za emani'neza ne'zama nenaza vahe'mo'za Jonatani'ma hiankema nentahi'za, zamagogofege'za panani hu'za fre'naze.
亞多尼雅的眾客聽見這話就都驚懼,起來四散。
50 Hagi Adoniza'a Solomoninkura tusi kore nehuno, freno ruotge'ma hu'nea seli mono no kumapi vuno kre sramnamavu itamofo pazivete ome azeriteno mani'ne.
亞多尼雅懼怕所羅門,就起來,去抓住祭壇的角。
51 Hagi Solomonina ome asamiza amanage hu'naze, Adoniza'a kagrikura tusi koro hu'ne. Na'ankure agra kre sramnavu itamofo pazivete anukineno amanage nehie, Atrenkeno kini ne' Solomoni'a huvempa huno ese'zana nagrikura eri'za vahe'amo'na bainati kazintetira ahe ofrigahue huno hino.
有人告訴所羅門說:「亞多尼雅懼怕所羅門王,現在抓住祭壇的角,說:『願所羅門王今日向我起誓,必不用刀殺僕人。』」
52 Hagi Solomoni'a amanage hu'ne, agrama knare ne'ma mani'nenigeno'a, magore huno avufgarera hazenkezana ometfa hugahie. Hianagi agrama hazenke ne'ma maninesuno'a frigahie.
所羅門說:「他若作忠義的人,連一根頭髮也不致落在地上;他若行惡,必要死亡。」
53 Anage nehuno Solomoni'a vahe huzamantege'za Adonizana kre sramnamavu itama anukino mani'neretira ome avrefenka atre'za azageno, avugosaregati emasegeno, Solomoni'a amanage hu'ne, nonka'arega vuo.
於是所羅門王差遣人,使亞多尼雅從壇上下來,他就來,向所羅門王下拜;所羅門對他說:「你回家去吧!」

< 1 Kva 1 >