詩篇 74
1 アサフの教訓のうた 神よいかなれば汝われらをかぎりなく棄たまひしや 奈何ばなんぢの草苑の羊にみかいかりの煙あがれるや
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 ねがはくは往昔なんぢが買求めたまへる公會ゆづりの支派となさんとて贖ひたまへるものを思ひいでたまへ又なんぢが住たまふシオンの山をおもひいで給へ
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 とこしへの滅亡の跡にみあしを向たまへ仇は聖所にてもろもろの惡きわざをおこなへり
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 なんぢの敵はなんぢの集のなかに吼たけびおのが旗をたてて誌とせり
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 かれらは林のしげみにて斧をあぐる人の状にみゆ
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 いま鉞と鎚とをもて聖所のなかなる彫刻めるものをことごとく毀ちおとせり
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 かれらはなんぢの聖所に火をかけ名の居所をけがして地におとしたり
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 かれら心のうちにいふ われらことごとく之をこぼちあらさんと かくて國内なる神のもろもろの會堂をやきつくせり
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 われらの誌はみえず預言者も今はなし 斯ていくその時をかふべき われらのうちに知るものなし
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 神よ敵はいくその時をふるまでそしるや 仇はなんぢの名をとこしへに汚すならんか
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 いかなれば汝その手みぎの手をひきたまふや ねがはくは手をふところよりいだしてかれらを滅したまへ
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 神はいにしへよりわが王なり すくひを世の中におこなひたまへり
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 なんぢその力をもて海をわかち水のなかなる龍の首をくだき
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 鰐のかうべをうちくだき野にすめる民にあたへて食となしたまへり
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 なんぢは泉と水流とをひらき又もろもろの大河をからしたまへり
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 晝はなんぢのもの夜も又汝のものなり なんぢは光と日とをそなへ
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 あまねく地のもろもろの界をたて夏と冬とをつくりたまへり
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 エホバよ仇はなんぢをそしり愚なる民はなんぢの名をけがせり この事をおもひいでたまへ
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 願くはなんぢの鴿のたましひを野のあらき獣にわたしたまふなかれ 苦しむものに命をとこしへに忘れたまふなかれ
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 契約をかへりみたまへ地のくらきところは強暴の宅にて充たればなり
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 ねがはくは虐げらるるものを慚退かしめ給ふなかれ 惱るものと苦しむものとに聖名をほめたたへしめたまへ
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 神よおきてなんぢの訟をあげつらひ愚かなるものの終日なんぢを謗れるをみこころに記たまへ
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 なんぢの敵の聲をわすれたまふなかれ 汝にさからひて起りたつ者のかしがましき聲はたえずあがれり
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
