< 詩篇 18 >
1 伶長にうたはしめたるヱホバの僕ダビデの歌、このうたの詞はもろもろの仇およびサウルの手より救れしときヱホバに對ひてうたへるなり 云く ヱホバわれの力よ われ切になんぢを愛しむ
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 ヱホバはわが巌 わが城 われをすくふ者 わがよりたのむ神 わが堅固なるいはほ わが盾 わがすくひの角 わがたかき櫓なり
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 われ讃稱ふべきヱホバをよびて仇人よりすくはるることをえん
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 死のつな我をめぐり惡のみなぎる流われをおそれしめたり
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
5 陰間のなは我をかこみ死のわな我にたちむかへり (Sheol )
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol )
6 われ窮苦のうちにありてヱホバをよび又わが紳にさけびたり ヱホバはその官よりわが聲をききたまふ その前にてわがよびし聲はその耳にいれり
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 このときヱホバ怒りたまひたれば地はふるひうごき山の基はゆるぎうごきたり
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 烟その鼻よりたち火その口よりいでてやきつくし炭はこれがために燃あがれり
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 ヱホバは天をたれて臨りたまふ その足の下はくらきこと甚だし
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 闇をおほひとなし水のくらきとそらの密雲とをそのまはりの幕となしたまへり
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 そのみまへの光輝よりくろくもをへて雹ともえたる炭とふりきたれり
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 ヱホバは天に雷鳴をとどろかせたまへり 至上者のこゑいでて雹ともえたる炭とふりきたり
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 ヱホバ矢をとばせてかれらを打ちらし數しげき電光をはなちてかれらをうち敗りたまへり
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 ヱホバよ斯るときになんぢの叱咤となんぢの鼻のいぶきとによりて水の底みえ地の基あらはれいでたり
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 ヱホバはたかきより手をのべ我をとりて大水よりひきあげ
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 わがつよき仇とわれを憎むものとより我をたすけいだしたまへり かれらは我にまさりて最強かりき
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 かれらはわが災害の日にせまりきたれり 然どヱホバはわが支柱となりたまひき
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 ヱホバはわれを悦びたまふがゆゑにわれをたづさへ廣處にだして助けたまへり
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 ヱホバはわが正義にしたがひて恩賜をたまひ わが手のきよきにしたがひて報賞をたれたまへり
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 われヱホバの道をまもり惡をなしてわが神よりはなれしことなければなり
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 そのすべての審判はわがまへにありて われその律法をすてしことなければなり
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 われ神にむかひて缺るところなく己をまもりて不義をはなれたり
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 この故にヱホバはわがただしきとその目前にわが手のきよきとにしたがひて我にむくいをなし給へり
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 なんぢ憐憫あるものには憐みあるものとなり完全ものには全きものとなり
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 きよきものには潔きものとなり僻むものにはひがむ者となりたまふ
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 そは汝くるしめる民をすくひたまへど高ぶる目をひくくしたまふ可ればなり
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 なんぢわが燈火をともし給ふべければなり わが神ヱホバわが暗をてらしたまはん
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 我なんぢによりて軍の中をはせとほり わが神によりて垣ををどりこゆ
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 神はしもその途またくヱホバの言はきよし ヱホバはずべて依頼むものの盾なり
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 そはヱホバのほかに紳はたれぞや われらの紳のほかに巌はたれぞや
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 神はちからをわれに帯しめ わが途を全きものとなしたまふ
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 神はわが足を唐のあしのごとくし我をわが高處にたたせたまふ
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 神はわが手をたたかひにならはせてわが臂に銅弓をひくことを得しめたまふ
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 又なんぢの救の盾をわれにあたへたまへり なんぢの右手われをささへなんぢの謙卑われを大ならしめたまへり
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 なんぢわが歩むところを寛濶ならしめたまひたれば わが足ふるはざりき
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 われ仇をおひてこれに追及かれらのほろぶるまでは歸ることをせじ
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 われかれらを撃てたつことを得ざらしめん かれらはわが足の下にたふるべし
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 そはなんぢ戦争のために力をわれに帯しめ われにさからひておこりたつ者をわが下にかがませたまひたればなり
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 我をにくむ者をわが滅しえんがために汝またわが仇の背をわれにむけしめ給へり
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 かれら叫びたれども救ふものなく ヱホバに對ひてさけびたれども答へたまはざりき
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 我かれらを風のまへの塵のごとくに搗砕き ちまたの坭のごとくに打棄たり
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 なんぢわれを民のあらそひより助けいだし我をたててもろもろの國の長となしたまへり わがしらざる民われにつかへん
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 かれらわが事をききて立刻われにしたがひ異邦人はきたりて佞りつかへん
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 ことくにびとは衰へてその城よりをののきいでん
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 ヱホバは活ていませり わが磐はほむべきかな わがすくひの神はあがむべきかな
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 わがために讎をむくい異邦人をわれに服はせたまふはこの神なり
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 神はわれを仇よりすくひたまふ實になんぢは我にさからひて起りたつ者のうへに我をあげ あらぶる人より我をたすけいだし給ふ
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 この故にヱホバよ われもろもろの國人のなかにてなんぢに感謝し なんぢの名をほめうたはん
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 ヱホバはおほいなる救をその王にあたへ その受膏者ダビデとその裔とに世々かぎりなく憐憫をたれたまふ
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.