詩篇 147

1 ヱホバをほめたたへよ われらの神をほめうたふは善ことなり樂しきことなり 稱へまつるはよろしきに適へり

Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

2 ヱホバはヱルサレムをきづきイスラエルのさすらへる者をあつめたまふ

Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

3 ヱホバは心のくだけたるものを醫しその傷をつつみたまふ

Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

4 ヱホバはもろもろの星の數をかぞへてすべてこれに名をあたへたまふ

Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

5 われらの主はおほいなりその能力もまた大なりその智慧はきはまりなし

Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

6 ヱホバは柔和なるものをささへ屈きものを地にひきおとし給ふ

Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

7 ヱホバに感謝してうたへ琴にあはせてわれらの神をほめうたヘ

Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

8 ヱホバは雲をもて天をおほひ地のために雨をそなへ もろもろの山に草をはえしめ

Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

9 くひものを獣にあたへ並なく小鴉にあたへたまふ

Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

10 ヱホバは馬のちからを喜びたまはず 人の足をよみしたまはず

Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

11 ヱホバはおのれを畏るるものと おのれの憐憫をのぞむものとを好したまふ

Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

12 ヱルサレムよヱホバをほめたたへよ シオンよなんぢの神をほめたたへよ

Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

13 ヱホバはなんぢの門の関木をかたうし 汝のうちなる子輩をさきはひ給ひたればなり

Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

14 ヱホバは汝のすべての境にやはらぎをあたへ いと嘉麥をもて汝をあかしめたまふ

Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

15 ヱホバはそのいましめを地にくだしたまふ その聖言はいとずみやかにはしる

Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

16 ヱホバは雪をひつじの毛のごとくふらせ霜を灰のごとくにまきたまふ

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

17 ヱホバは氷をつちくれのごとくに擲ちたまふ たれかその寒冷にたふることをえんや

Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

18 ヱホバ聖言をくだしてこれを消し その風をふかしめたまへばもろもろの水はながる

Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

19 ヱホバはそのみことばをヤコブに示し そのもろもろの律法とその審判とをイスラエルにしめしたまふ

Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

20 ヱホバはいづれの國をも如此あしらひたまひしにあらず ヱホバのもろもろの審判をかれらはしらざるなり ヱホバをほめたたへよ

Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!