ヨブ 記 19
1 ヨブこたへて曰く
Job progovori i reče:
2 汝ら我心をなやまし 言語をもて我を打くだくこと何時までぞや
“TÓa dokle ćete mučit' dušu moju, dokle ćete me riječima satirat'?
3 なんぢら已に十次も我を辱しめ我を惡く待ひてなほ愧るところ無し
Već deseti put pogrdiste mene i stid vas nije što me zlostavljate.
4 假令われ眞に過ちたらんもその過は我の身に止れり
Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje.
5 なんぢら眞に我に向ひて誇り我身に羞べき行爲ありと證するならば
Mislite li da ste me nadjačali i krivnju moju da ste dokazali?
6 神われを虐げその網羅をもて我と包みたまへりと知るべし
Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mrežom.
7 我虐げらるると叫べども答なく 呼はり求むれども審理なし
Vičem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema.
8 彼わが路の周圍に垣を結めぐらして逾る能はざらしめ 我が行く途に黒暗を蒙むらしめ
Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio.
9 わが光榮を褫ぎわが冠冕を首より奪ひ
Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu.
10 四方より我を毀ちて失しめ 我望を樹のごとくに根より拔き
Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iščupao.
11 我にむかひて震怒を燃し 我を敵の一人と見たまへり
Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drži neprijateljem.
12 その軍旅ひとしく進み途を高くして我に攻寄せ わが天幕の周圍に陣を張り
U bojnom redu pristižu mu čete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju šator.
13 彼わが兄弟等をして遠くわれを離れしめたまへり 我を知る人々は全く我に疎くなりぬ
Od mene su se udaljila braća, otuđili se moji poznanici.
14 わが親戚は往來を休め わが朋友はわれを忘れ
Nestade bližnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviše me.
15 わが家に寄寓る者およびわが婢等は我を見て外人のごとくす 我かれらの前にては異國人のごとし
Sluškinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim očima.
16 われわが僕を喚べどもこたへず 我口をもて彼に請はざるを得ざるなり
Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati.
17 わが氣息はわが妻に厭はれ わが臭氣はわが同胎の子等に嫌はる
Mojoj je ženi dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe.
18 童子等さへも我を侮どり 我起あがれば則ち我を嘲ける
I deranima na prezir tek služim, ako se dignem, rugaju se meni.
19 わが親しき友われを惡みわが愛したる人々ひるがへりてわが敵となれり
Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah.
20 わが骨はわが皮と肉とに貼り 我は僅に齒の皮を全うして逃れしのみ
Kosti mi se za kožu prilijepiše, osta mi jedva koža oko zuba.
21 わが友よ汝等われを恤れめ 神の手われを撃り
Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Božja me je ruka udarila.
22 汝らなにとて神のごとくして我を攻め わが肉に饜ことなきや
Zašto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa?
23 望むらくは我言の書留られんことを 望むらくは我言書に記されんことを
O, kad bi se riječi moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale;
24 望むらくは鐡の筆と鉛とをもて之を永く磐石に鐫つけおかんことを
kad bi se željeznim dlijetom i olovom u spomen vječan u stijenu uklesale!
25 われ知る我を贖ふ者は活く 後の日に彼かならず地の上に立ん
Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji će on nad zemljom ustati.
26 わがこの皮この身の朽はてん後われ肉を離れて神を見ん
A kad se probudim, k sebi će me dići: iz svoje ću puti tad vidjeti Boga.
27 我みづから彼を見たてまつらん 我目かれを見んに識らぬ者のごとくならじ 我が心これを望みて焦る
Njega ja ću kao svojega gledati, i očima mojim neće biti stranac: za njime srce mi čezne u grudima.
28 なんぢら若われら如何に彼を攻めんかと言ひ また事の根われに在りと言ば
Kad kažete: 'Kako ćemo ga goniti? Koji ćemo razlog protiv njega naći?',
29 劍を懼れよ 忿怒は劍の罰をきたらす 斯なんぢら遂に審判のあるを知ん
mača tad se bojte: grijehu mač je kazna. Saznat ćete tada da imade suda!”
