詩篇 131

1 ダビデのよめる京まうでのうた ヱホバよわが心おごらずわが目たかぶらず われは大なることと我におよばぬ奇しき事とをつとめざりき

Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

2 われはわが霊魂をもださしめまた安からしめたり 乳をたちし嬰児のその母にたよるごとく 我がたましひは乳をたちし嬰児のごとくわれに恃れり

Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.

3 イスラエルよ今よりとこしへにヱホバにたよりて望をいだけ

Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.